SLUŽENJE VOJSKE SE 'VRAĆA' U SRBIJU: Postoje DVA SCENARIJA kako bi se regulisala ova obaveza, a evo koliko bi TRAJALA

Vojska Srbije je sve bliža odluci o ponovnom služenju vojnog roka, a jedna od ideja je da regruti primaju platu, i imaju prednost za zapošljavanje u državnoj službi.

Vojni rok, ako država donese odluku da odmrzne obavezu služenja vojske, trajaće najkraće tri, a najduže osam meseci. Mladići bi za vreme provedeno u kasarnama primali određenu naknadu, a uživali bi i druge privilegije poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi. Sve to ne isključuje profesionalni sastav koji bi i ubuduće bio okosnica oružanih snaga.

Ovo je "kostur" analiza na kojima već mesecima radi vrh Vojske Srbije povodom sve glasnijih zahteva da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. U fokusu vojnih stratega je više scenarija različitog trajanja, obima i cene.

Odlukom da mladići ponovo idu u stroj oružane snage bi trajno rešile pitanje popune jedinica i obučenosti rezervnog sastava, a država bi podigla spremnost građana za odbranu. Sa druge strane ponovno uvođenje vojnog roka koštalo bi državu između 50 milijardi i 100 milijardi dinara godišnje.

Trajanje vojnog roka i troškovi

Da je vraćanje obaveznog vojnog roka tema kojom se država već bavi potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz jasnu naznaku da će o ovom pitanju biti otvoren i širi društveni dijalog. Vučić je izneo i skicu troškova ovog poduhvata:

- Samo za obezbeđivanje hrane trebalo bi izdvojiti oko osam milijardi dinara odnosno 70 miliona evra. Ukoliko bude određeno da regrutima sleduje i naknada to će dodatno koštati između 1,2 i 1,8 milijardi dinara. To su loše strane ove inicijative. Dobre su između ostalih i to što bi otvaranjem kasarni i vraćanjem vojske oživela prazna i zamrla mesta u Srbiji.

Vojni vrh još nije saglasan oko trajanja eventualnog vojnog roka. Generalštab, na bazi svog iskustva, zalaže se za period od šest do osam meseci, ali su u Ministarstvu odbrane bliži kraćoj verziji od tri do četiri meseca.

Zagovornici vraćanja vojnog roka navode da bi vojska time bila jača i brojnija što nije bez značaja s obzirom na bezbednosne izazove koji postoje u svetu. Upozoravaju i da će vrlo brzo doći vreme kad će Srbija ostati bez odbrane jer se rezervni sastav godinama topi.

Prosta računica pokazuje da je od 2011. godine, kad je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, Srbija izgubila oko 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi za 10 godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji.

Prema podacima Kluba generala i admirala od 2003. do 2010. u kasarne je upućeno oko 190.000 regruta što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka.

Stanje rezervnog sastava zbog toga je umanjeno za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za više od 350.000 ljudi.

- Profesionalna vojska je skupa, a omogućava delimičnu popunu samo po mirnodopskoj, ne i po ratnoj formaciji. Kombinovani sistem koji uključuje i vojnike na služenju vojnog roka neuporedivo je bolji. Idealno je da trećinu sastava čine profesionalci, a ostatak regruti  - kaže Milomir Miladinović iz Kluba generala i admirala.

Služenje otadžbini u komunalnim preduzećima?

Prigovor savesti kao model za odbijanje služenja vojske i nošenja oružja ustavna je kategorija i svakako će imati svoje mesto i u budućim konceptima vojnog roka.

Postoji, međutim, ideja da služenje otadžbini uz prigovor savesti bude najmanje dva puta duže od vojnog roka i da se obavlja u  komunalnim preduzećima.
Nekadašnji načelnik Vojne akademije, penzionisani general Vidosav Kovačević, pozdravlja svaku inicijativu za odmrzavanje obaveze služenja vojnog roka i naglašava da je to nacionalno, odbrambeno, a ne ekonomsko pitanje:

- Koliko bi koštalo budžet pitanje je neuporedivo manjeg značaja spram pozitivnih efekata koji bi bili postignuti. Nedopustivo je da zbog jedne pogrešne odluke iz 2011. skoro pola miliona mladih ljudi, u punoj životnoj snazi, nije obučeno da brani sebe, svoju porodicu i svoju državu.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU