Bara Reva je beogradska oaza, područje od međunarodnog značaja, stanište preko 130 vrsta ptica od kojih je 100 vrsta strogo zaštićeno, navode organizatori protestne šetnje. Tu je, kako ističu, stanište strogo zaštićenog orla belorepana, vidri, belog lokvanja. Ova lokacija je, dodaju, i deo Eurovelo 6 međunarodne biciklističke rute.
-Na ovom području ekološke mreže Republike Srbije, na samo pet kilometara od Terazija, nestaje šuma, a formira se deponija od 80 hektara sa 100.000 tona drobljenog šuta, bez table o izvođačima i investitorima. Desetine i desetine kamiona dnevno dolazi i istovara građevinski šut. Otpad sa nekih ruševina koji udišu stanovnici leve obale Dunava, stanovnici Karaburme, Mirijeva, Višnjice... Molimo sve ljude kojima je stalo do kiseonika, drveta, ptice, vidre, srndaća, da najlepšim zelenim tepihom odšetamo do mesta istinski tragičnog - kaže za Glas javnosti Danijela Nestorović iz Udruženja građana Kotež.
Učesnici protestne šetnje okupiće se na Dunavskom nasipu u Krnjači, kod rampe u ulici Igora Vasiljeva u naselju Braće Marić, odakle će u 12 sati krenuti ka Bari Reva. Deca će bukete cveća na kraju protestne šetnje poklanjati čikama koji im mesecima unazad odlažu otpad u životnu sredinu. Roditelji će postaviti tablu koja nedostaje, sa natpisom „izvođača radova“ kao i poznati turistički naziv „Ja volim Revu“. Na kraju će u sećanje na orla belorepana puštati zmajeve sa njegovim likom, najavljuju organizatori.
“Glas javnosti” je nedavno bio na lokaciji na kojoj, u neposrednoj blizini Bare Reva niče velika deponija šuta i razgovarao sa predstavnicima udruženja građana koja upozoravaju na ovaj ekološki problem. Tim povodom uputili smo pitanja beogradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine iz kojeg nam je nedavno stigao odgovor u kome se, između ostalog, kaže da je Sekretarijat upoznat sa potrebom izgradnje postrojenja za tretman, odnosno skladištenje i ponovno iskorišćavanje neopasnog otpada na pomenutoj lokaciji i da se u tom sekretarijatu vodi postupak za ocenu Studije o proceni uticaja tog projekta na životnu sredinu.
Ovo postrojenje je u funkciji pripreme agregata za nasipanje buduće “Slobodne zone Beograda“, područje „REVA“, koja je Planom detaljne regulacije privredne zone između saobraćajnice SMT (Spoljna magistralna tangenta), Pančevačkog puta i Dunava namenjena privrednim delatnostima. Predviđeno je prethodno nasipanje terena do kote visokih voda, uz preporuku da se sa nasipanjem terena u cilju izgradnje započne mnogo pre nego što se teren privede nameni kako bi se ostvarilo konsolidaciono sleganje tla i nasipa, navodi se u odgovoru Sekretarijata.
Sekretarijat je obrazovao Tehničku komisiju za ocenu Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, koja je razmotrila istu, zajedno sa priloženom dokumentacijom, kao i Izveštaj sa sistematizovanim pregledom mišljenja zainteresovane javnosti na Studiju i o tome sačinila Izveštaj sa ocenom Studije i zaključcima o potrebi izmena i dopuna. U toku je postupak izmene i dopune Studije koja je, kako je sopšteno iz Sekretarijata, u funkciji izdavanja dozvole za pomenuti projekat.
-Namena prostora je definisana Planom detaljne regulacije pomenute privredne zone, kao i potreba prethodnog nasipanja terena, a postrojenje za pripremu agregata se po pravilu gradi na prostoru predviđenom za nasipanje, čime se uticaji na činioce životne sredine svode na najmanju moguću, zakonom propisanu meru. Merama koje su definisane Studijom o proceni uticaja, negativni uticaji postrojenja će dodatno biti umanjeni i svedeni na prihvatljivu meru, a za potrebe izrade Studije pribavljeni su i uslovi zaštite prirode koje je utvrdio Zavod za zaštitu prirode Srbije. Izgradnja postrojenja odobrena je Rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli koje je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda- navode u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
(Glas javnosti)