Prosjačenje kao način života, i to veoma dobro organizovanog

Pre neki dan, sedim ja tako u autobusu, sedoh napred i putujem sa svojim mislima, kad na stanici vidim ženu sa detetom u naručju kako ulazi. Kao što je i red, ustanem gospođi, rekoh 'izvloite', kad ona pruža ruku...

U prvom trenutku ne ukapiram šta hoće, deluje sasvim pristojno – kad ona 'daj neki dinar za dete, da ti Bog da zdravlje'. Pogledam je belo, inače im nikad ne dajem pare, jer znam o čemu se radi, vratih se na mesto, a ona produži dalje po busu sa detetom i pruženom rukom.

Sa tim scenama sigurno ste se mnogo puta sreli u životu i viđali ste te likove, pretežno Rome, kako sa prostrtim kartonom sede na ulici ili stepenicama, sa onom ispruiženom rukom, ili čančetom ispred sebe. Veoma često drže i decu, radi sažaljenja prolaznika, koja iz nekog razloga uvek spavaju. I raspoređeni su na istim mestima, pretežno u centru grada, na Terazijama, Knez Mihailovoj ili oko Zelenog Venca. Komunalci im ne mogu ništa, osim da ih oteraju, oni se onda vrate i nastavljaju da obavljaju svoj 'posao' i prave veoma neprijatne 'performanse' za naivne prolaznike, po pravilu plačnim glasom tražeći pare za decu, uz stnadardno da 'da ti Bog da sreću, zdravlje...'. I da svojim namerno zapuštenim izgledom i prljavštinom ruže grad.

A o čemu je zapravo reč? Pa pre svega o veoma dobro organizovanom poslu. Dakle, postoji par gazda iz romskih mahala koji imaju svoje 'radnike', oni ih raspoređuju na tačno određenim mestima po gradu, obuče ih kako da što lakše iskamče pare i kakav nastup da imaju. Posle svoje 'smene' sve prikupljene pare daju gazdi, a on njima ostavi neku crkavicu. I da se razumemo, reč je o ogromnom novcu, jer samo jedan prosjak na dobrom mestu može da 'zaradi' i po 200 evra dnevno. I da je samo o ovom reč ne bi bi bilo toliko strašno, ali pomenute gazde ne prezaju od toga da sakate svoje 'radnike', lome im ruke i noge, nanose povrede, ili im prave im opekotine po licu i teraju ih  da budu što prljaviji, opet radi što boljeg 'efekta' na prolaznike. Takođe, kažu i da onu decu što stalno spavaju doslovce opijaju kako bi bila što mirnija, a i scena tužnija, i što je najstaršnije, ne prezaju ni da njih povređuju, radi štobolje zarade. I tu nije kraj, prosjaci ordiniraju i po pomenutim autobusima, a već je čuvena jedna sitna Romkinja koja 'radi' od novobeogradske opštine do Ušća po uvek istom scenariju, uđe, piskavim glasom otpeva strofu neke nerazumljive turbo folk pesme i onda zaređu od putnika do putnika iskajući pare, uz nizostavno 'Bog da ti da zdravlje...'.

Jedan drugi, na istom tom pravcu, ulazio bi u autobus, unosio se svakom u lice, zavrnuo bi nogavicu do kolena i terao ljude da gledaju neku ružnu infekciju na nozi, kao bi se sažalili. I ukoliko mu neko ne bi dao novac, ili bi okrenuo glavu, znao bi da bude vrlo neprijatan.

I sad, da nije sve organizovano kako jeste, možda bi i trebalo da se tim nekim invalidima pomogne, ali većina  prosjaka je mlada, 'zdrava i prava' i normalan ćovek se pita – a što ljudi ne radite, možete da fizikališete, žene mogu da čiste stanove i pristojno može da se zaradi. A opet što da rade, kad uvek ima sasvim dovoljno naivnih koji će im u ono čanče ubaciti pare.

E sad da čovek ne greši dušu, viđate svi kao i ja one starice i starce po ulici, koji možda i nisu u službi pomenute mafije, već prosjače samo iz čiste muke i neimaštine, kako bi imali da se prehrane. Ne znam da li je možda i to organizovano, ne verujem, ali ni to me ne bi čudilo.

Pored ovog načina iskamčivanja para, dakle klasičnog prosjačenja, od skora se pojavio i novi, 'sofisticiraniji'. Verovatno ste i se i vi susreli sa onim likovima koji vam pozvone na vrata, obično dvojica starijih ljudi, pristojno obučenih sa neizostavnom fasciklom u rukama i pričom: 'drage komšije, mi smo tu iz susedne zgrade i prikupljamo pomoć za jedno teško bolesno dete kome je neophodna skupa operacija...'. Vi ih, naravno, u životu niste videli, a kad ih upitate kako to da se ne znate, ubedljivim tonom vam objasne – 'pa kako, mi smo vas često viđali tu u okolini i u prodavnici'. I sve to izvode uz jako pristojan nastup i ne prave nikakav problem ako im ništa ne date. A ako malo zvirnete u onu fasciklu, vidite da je sve veoma ozbilno pripremljeno, ima i potpisa i iznosa pored...

I onda, vrhunac predstave. U autobus ulaze dvoje na prednja vrate, gledaju da unutra nema previše ljudi, najbolje da svi sede, a onda kreće šou. Momak, lepo obučen i pristojnog izgleda otvara luksuznu kožnu fasciklu i kreće da čita: dragi sugrađani, dete sa Bežanijske Kose ima veoma težak problem sa zdravljem i ako joj se hitno ne pomogne, smrtn iishod je sasvim izvestan, molim vas pomozite koliko možete, njena porodica će vam biti veoma zahvalna'. I onda kreću s onom otvorenom fasciklom po autobusu, a naivni stavljaju pare između korica. Vrhunska predstava, za svaku pohvalu, a lepo kažu naši ljudi 'dok je ćurana, biće i podvarka'...

G.J.

SKINI APLIKACIJU