Proročke reči vojvode Živojina Mišića o Hrvatima odjekuju i danas!

Kako se Prvi svetski rat približavao kraju, sve su češća bila razmišljanja o tome gde uspostaviti granice nove države. Bilo je oprečnih mišljenja, a nije bio mali broj onih koji su se protivili stvaranju Jugoslavije i zajedničke domovine sa Hrvatskom. Regent Aleksandar pitao je za savet i proslavljenog vojskovođu, a njegov odgovor je bio više nego upečatljiv.

Razmatrajući aktuelnu situaciju i odgovarajući na pitanje budućeg kralja, vojvoda je obrazložio svoje mišljenje:

"Iz svega što sam čuo i video, ja sam duboko zažalio što smo se mi na silu boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice. Svi oni misle jedno, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš, stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti. Ja sam načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa nek lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji uvedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti i dati im njihovu državu."

Na pitanje regenta kako odrediti granice nove države, Mišić predlaže da to budu običaji, istorija, tradicija, najzad i opredelenje naroda. Na primedbu Aleksandra da bi to Hrvate gurnulo u naručje Italijana, Mišić odgovara:

"Neka im je sa srećom. Neka se oni sa Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima nećemo usrećiti. To su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša. Nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi. Ne zaboravite, visočanstvo moje reči. Ako ovako ne postupite, siguran sam da ćete se ljuto kajati."

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU