Po ovim ULOGAMA ćemo pamtiti Bekjareva! Njegove POSLEDNJE REČI o glumi će odzvanjati Srbijom (FOTO, VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Poznati glumac Ivan Bekjarev preminuo je danas u Beogradu, u 74. godini života. Tokom duge i bogate karijere ostvario je mnoštvo zapaženih uloga i osvojio brojne nagrade.
Poslednja njegova uloga bila je u filmu “Bilo jednom u Srbiji” reditelja Petra Ristovskog. Međutim, krajem oktobra snimanje je obustavljeno jer je Bekjarev saznao da je pozitivan na virus korona.
View this post on Instagram
Glumac je tada hitno hospitalizovan, odakle se oglasio rečima:
- Na Infektivnoj sam. Upravo primam terapiju. Nemam temperaturu ni simptome, ali su me primili u bolnicu i moram ovde da ostanem - kratko je tada rekao, da bi posle nekoliko dana kazao:
- Bole me pluća i teško dišem, užasno se osećam. Danima sam na Infektivnoj klinici, nisam dobro, ali nadam se da ću uskoro kući.
Bekjarev je rekao da u poslednjem periodu dobija uloge koje vređaju njegovo dostojanstvo i glumački rad, ali i priznao da jebio razočaran zbog toga.
- Razočaran sam što me sve manje zovu, a i kad pozovu, nude uloge koje moram da odbijem. Nisam odbio toliko uloga za celu karijeru koliko u poslednjih godinu dana. To su tako ponižavajuće uloge, maltene svaki statista može da ih odigra. Ponešto i prihvatim, ali sam se pokajao za mnoge uloge. To je strašno, a tek kad dođemo do pitanja visine honorara, tek onda je sve sramno. Toliko je naš posao obezvređen, da nemam reči. To je nikad gora situacija - iskren je bio Bekjarev i objašnjavao kakve su uloge u pitanju:
- To su uloge ispod svakog glumačkog dostojanstva. Nude mi, recimo, da kažem dve rečenice u nekoj seriji, koje može svaki statista da odigra, ne treba im školovan glumac za tako nešto. Onda još plus honorar koji je toliko bedan, da nemam reči. Strašno je to, ali mislim da je malo tome doprinela i hiperprodukcija glumaca. Svako selo maltene ima svoju akademiju, i ti glumci prihvataju sve i svašta za nikakve pare i ruše nam cenu našeg rada - rekao je jednom prilikom Bekjarev.
View this post on Instagram
- Ranije se znalo, odeš u bilo koje pozorište i znaš zbog kojih si glumaca otišao. Sad kad odeš, gledaš iste glumce svuda, u najboljim ulogama. Pa da li je moguće, a hvalimo se da imamo mnogo dobrih glumaca, što i jeste tačno. Ta izjava me i dalje košta, ali ću je ponoviti, to je jedan klan protiv kojeg sam ustao i zato me verovatno ne zovu. Isti glumci su svuda - odete na premijeru filma, tu su ti glumci, odete kući, gledate TV seriju, isti glumci, preseku reklame seriju, opet ti isti glumci, ama zaboga, ima li boga - zabrinuto je poručivao Ivan.
View this post on Instagram
- Uvek sam se trudio da ne igram istu ulogu ceo život i svakome sam udahnuo nešto novo. Trudio sam se da ne uđem u taj rizik iako neki glumci igraju celog života iste likove. Ja sam se grozio toga, meni je transformacija najbitnija stvar u glumi i uvek sam se trudio da budem drugačiji. Recimo, u „Boljem životu” sam izmislio ono povlačenje kragne i mašne, u „Otpisane” sam ubacio rečenicu “Op, trt, gevezen zajn!“, u „Srećnim ljudima” sam smislio da imam kajlu da se podsmehnem onima koji i danas idu sa tim zlatnim kajlama, pa sam imao repić i tako dalje. Bavio sam se spoljnom karakterizacijom, koje se reditelji neopisivo boje. Ja sam tako učen kao glumac, da treba ravnopravno sprovesti i elemente spoljne i unutrašnje karakterizacije, koliko je to moguće, jer reditelji teško pristaju na to. Mislim da tome dugujem što mi je svaka uloga stekla veliku popularnost, i ono najbitnije, da popularnost jedne uloge nije potukla onu narednu - rekao je bio Ivan, te dodao da mu za razliku od nekih kolega popularnost nikad nije smetala.
Rođen u Beogradu, porodica posrbljavala prezime
Ivan Bekjarev rođen je 6. aprila 1946. godine u Beogradu. Roditelji Bekjarevog potiču iz Makedonije. Otac Georgi (Đorđe) je pred Drugi svetski rat došao u Beograd, a majka Radmila (poreklom iz Đevđelije) je u Beograd došla 1945. Ivanov otac je pre rata posrbio svoje prezime u Bećarević, ali ga je nakon Ivanovog rođenja ponovo promenio u Bekjarev, kako bi izbegao neprijatnosti pošto se tako prezivao Boško Bećarević, šef beogradske Specijalne policije koja je sarađivala sa Nemcima tokom rata. Ivanov otac je 1952. službeno premešten u Kraljevo. Posle završteka osnovne škole, Ivan je upisao Šestu beogradsku gimnaziju, a zatim i Fakultet dramskih umetnosti. Za prijemni na fakultet spremali su ga Mića Tomić i Olivera Marković. Zajedno sa njim su studirali Josif Tatić i Milan Gutović.
Prvu ulogu na filmu odigrao je 1967. godine, u filmu „Bokseri idu u raj“, gde je glavnu ulogu tumačio Mija Aleksić.
Odigrao je više od 150 uloga u pozorištu, od čega oko 60 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je 33 godine bio član i dugogodišnji prvak. Kao gost igrao je glavne uloge i u ostalim beogradskim pozorištima, kao i u više pozorišta u Srbiji.
Snimio je preko 50 filmova u bivšoj SFRJ, Srbiji, Danskoj, Italiji i dr. Za doprinos izabran je za člana Akademije za filmsku umetnost i nauku (AFUN).
Bio je veoma uspešan radio i TV voditelj, a 1970. godine rekao prvo „Dobar dan” na tada novom radiju „Studio B”. Na Radio Beogradu-202 godinama je bio autor i voditelj kultne emisije „Mislim na vas, mislite na mene”. Imao je i veći broj svojih šou programa na raznim televizijama. Takođe, igrao je i pevao glavne uloge u mnogim kabareima i mjuziklima, operetama.
View this post on Instagram
Igrao je i u velikom broju TV drama i kultnih serija kao „Bolji život”, „Srećni ljudi”, gde je ostvario veliku popularnost komičnim likovima Kurčubića i Despotovića, kao i u veoma gledanim serijama „Otpisani”, „Više od igre”, „Kraj dinastije Obrenović”, „Gorki plodovi” u kojima je upečatljivo odigrao raznovrsne veoma složene dramske uloge. Naročito je upamćen u roli zloglasnosnog upravnika nacističkog logora, Vujkovića u seriji „Banjica” za koju je 1984. proglašen za TV ličnost godine u Jugoslaviji.
Od osnivanja je bio redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a glumu i javni nastup, predavao je na još nekim fakultetima i akademijama. Njegovi studenti bili su Milan Kalinić, Iva Štrljić, Aleksandra Balmazović, Danijel Nikolić.
Imao je svoju školu glume, a šesnaest godina bio je umetnički direktor i selektor međunarodnog Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Najviše podataka o umetničkom radu Ivana Bekjareva može se naći u monografiji „Ivan Bekjarev” koju je 2004. godine izdao Savez dramskih umetnika Srbije.
Bekjarev se pre 11 dana zarazio korona virusom, a pre desetak dana pogoršalo mu se zdravstveno stanje.
Srpski glumac je bio vatreni navijač Crvene zvezde.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
