Nismo svesni koliki greh činimo: OBELEŽAVAJUĆI KRSNU SLAVU, SLAVIMO LJUBAV I VERU! Nije slavlje da se pokažemo…

Sveti Sava zameni brojne mnogobožačke kumire i idole srpskog naroda, velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, porodica, sela i gradova i tako nastade krsna slava.

Glavna odlika srpskog pravoslavlja, strana ostalom hrišćanskom svetu jeste krsna slava.

Svavljenje krsne slave ostalo je jedina neprekinuta tradicija  kod Srba od vremena pokrštavanja do danas.

Srbin je slavio kako u srećna vremena, tako i u ona ključna, prelomna, ratna, čak i kradom.

Srbi slave blizu 60 slava u toku godine, od kojih je najčešće slavljen svetac Nikola, čiji dan se obeležava 19. decembra. Na ovaj dan najviše ljudi slavi i odlazi u goste.

Iako nam je dobro poznato da slavu čine slavski kolač, žito i sveća, kao i u mnogim drugim stvarima, naš narod i za slavu ima običaj da pridoda nešto svoje, rizikujući tako da se prvobitna namera izvrgne ruglu i izgubi smisao.

Tako redovno, umesto da u miru, slozi uz ono osnovno i u krugu najbližih i najdražih nam ljudi, proslavimo dan sveca zaštitnika doma, mi se takmičimo čija će trpeza biti bogatija, ko će više da popije i nadglasa sve prisutne na svetkovini.

Možda nesvesno, a delom i svesno, ali slaveći na ovaj način činimo po pravoslavlju veliki greh stomakougađanja, proždrljivosti i neumerenosti u hrani i piću.

Pored ovoga, brojni su i oni koji ikonu sveca kog slave postavljaju na pogrešno mesto, ne znajući da ikona sveca kog slavimo stoji u prostoriji u kojoj je postavljena trpeza, na istočnoj strani (po pravoslavnom učenju, Spasitelj dolazi sa istoka).

Još jedan veliki greh čine oni koji slavski kolač, žito i sveću ne nose u crkvu na osvećenje na dan slave, a ipak zovu goste i obeležavaju ovaj dan po svom nahođenju.

Možda i najveća greška koju čini se brojni domaćini prave, jeste nepoštovanje dana na koji pada slava.

Ako slava dolazi u vreme posta, sredom i petkom, tokom božićnog i uskršnjeg posta, trpeza postavljena pred goste, mora da bude posna.

U suprotnom sam čin slavljenja gubi smisao.

Neretko je i da gosti, a i sami domaćini na ovaj dan, svoje nepoštovanje iskazuju i svojim ponašanjem. Pa tako umesto o blagim stvarima, na ovim ’skupovima’ diskutuju o politici, estradi, kriminalu, što ne retko dovede i do razmirica, čak i ozbiljnih svađa među prisutnima.

Slava je da se u miru i ljubavi slave svetac i vera, ne da se narodu pokaže koliko ko ima i može.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU