Nepravedno zaboravljen ustanak SRBA U BANATU! Rumuni se pridružili u borbi, MEGDAN koji je razljutio turskog sultana Murata III

Jedan od najvećih megdana u srpskoj istoriji zbio se u vreme ustanka banatskih Srba protiv Turaka, koji je davne 1594. pokrenuo vladika banatski Sveti Teodor Nestorović. Te 1594. srpski narod je prvi put podigao ogroman ustanak protiv Turaka, kome su se i mnogi Rumuni pridružili.

Sve se to odigralo sto godina pre Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Crnojevićem što dovoljno govori o tome koliko je veliko prisustvo Srba u Banatu bilo i pre Seoba iz 1690. godine.

Mnogi Banaćani danas s pravom smatraju da je nepravedno što se o ovim događajima mnogo više ne govori u našoj istoriji i što ovaj srpski ustanak nije u rangu sa onim iz 1804. godine, koji je podigao vrhovni vožd Karađorđe Petrović.

O legendarnom dvoboju jednog od vođa srpskih ustanika i turskog vojnog komandanta postoji dosta izvora. Arslan-beg, turski zapovednik grada Vršca, koju je četa hrabrih vršačkih ustanika pod vođstvom Janka Halabure danima opsedala, izazvao je na dvoboj ovog srpskog junaka, ne sluteći da će u tom duelu bukvalno izgubiti glavu. Janko Halabura je u velikoj veštini porazio izazivača pred obema vojskama i odsekao mu glavu što je izazvalo veliki naboj i dalo snagu srpskim ustanicima koji su nakon toga oslobodili Vršac.

O Jankovom podvigu naširoko se govorilo, pa se čak i detalj iz te borbe—odrubljena begova glava nabodena na Halaburinu sablju kako se vijori iznad vršačkog zamka—našao na grbu grada Vršca, koji je ustanovljen početkom 19. veka i koji kao takav postoji do danas.

Ovaj megdan je uticao na krajnji ishod ustanka, jer je razljutio samog turskog sultana Murata III (1574-1595) koji je poslao Velikog vezira Sinan-pašu i temišvarskog Hasan-pašu sa ogromnom vojskom pristiglom čak iz Sirije. Tolika turska sila se slila u Vršac, da su razbili ustanike i naterali ih u bekstvo. Halabura je poginuo u bici kod sela Parta, a veći deo stanovništva je sa vladikom potražio spas u Transilvaniji. Tako je petomesečni pokušaj Banaćana da oteraju Turke iz srpskih zemalja prošao bez uspeha.

NE PROPUSTITE

Priča o VLADARU čija je "glava" otkrivena u ataru sela BOLEČ! U Rimu su podignute mnoge statue u njegovu čast, a nikada nije kročio na tlo Italije

Kao posledica borbe za slobodu, u toku koje su srpski ustanici na barjacima nosili lik Svetog Save, mošti ovog sveca su po naredbi ozloglašenog Velikog vezira Kodža Sinan-paše donesene iz manastira Mileševa i spaljene na Vračaru u Beogradu, kako bi srpskom narodu bio uništen svaki verski i nacionalni zanos. Štaviše, Sinan-paša, je naredio da se čak iz Damaska donese zelena zastava muslimanskog proroka Muhameda da bi je suprotstavio svetosavskoj zastavi Srba.

Turci su u do tada nezabeleženoj brutalnosti ugušili Banatski ustanak. Čitav Banat je ostao potpuno pust od silnih ubijanja dok su svi koji su mogli izbegli u Transilvaniju. Tako su na prevaru vladiku Teodora vratili iz Transilvanije u Vršac i svirepo ga ubili—živog su ga drali specijalnom tehnikom duvanjem u meh pod kožu kako bi je potpuno uklonili da bi ga tako odranog živog spalili.

Pepeo i mošti svetog vršačkog vladike su zakopali na nepoznatom mestu, kako se narod ne bi na grobu okupljao i od njega pravio kult sličan Svetom Savi.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU