JUNACI! - počeo je svoj govor Gavrilović.
- Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd! - završio je svoj govor major i tako ušao u legendu.
Oni koji su ga poznavali kažu da je bio do kraja monarhista i veliki podržavalac svog bliskog prijatelja i kolege đenerala Dragoljuba Mihailovića. Pošto kao bolestan i iznemogao nije imao snage da, po oslobođenju svog logora, ode u emigraciju, odlučio je da se vrati u Beograd gde su ga komunističke vlasti dodatno dotukle nakon godina nacističkog logora.