KO DONOSI ODLUKE: Muzej NIKOLA TESLA se seli u zgradu nekadašnje železničke stanice

Najavljujući završetak rekonstrukcije Savskog trga u septembru, gradske vlasti Beograda najavljuju i preseljenje Muzeja Nikole Tesle u zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice na tom trgu. Stručnu javnost do sada, međutim niko nije pitao za mišljenje o toj nameri.

Šef katedre UNESKO-a za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, profesor Milena Dragićević-Šešić, kaže za Novu ekonomiju da je glavni problem što nema javne rasprave u vezi sa premeštanjem muzeja Nikole Tesle.

- Ono što mene muči, ono što nismo videli, to je stručni elaborat. A priori, svim našim muzejima su potrebni iskoraci u prostoru. Odluke se ne mogu donositi na taj način – evo sad imamo zgradu sa kojom ne znamo šta ćemo. Sama zgrada železnice sa delom Nikole Tesle, teško može da se kulturološki dovede u vezu.“-kazala je profesor Milena Dragićević-Šešić.

Namera o postavljanju spomenika Stefanu Nemanji ispred stare Železničke stanice, dodatno pokazuje da nema prave politike razmišljanja i pravih elaborata, kao i da se ranije raspravljalo da u toj zgradi bude muzej Srednjeg veka.

- Pre nego što se donese bilo kakva odluka potrebno je da postoji studija o izvodljivosti, stručna studija koju bi napravili, pre svega muzeolozi, pa onda istoričari, ako bi se pravio muzej nauke to bi bili istoričari nauke, dakle vrlo specifična grupacija istoričara, biografi Nikole Tesle i mnogi drugi.-podseća Dragićević-Šešić.

Naša sagovornica zaključuje da bez javne rasprave nećemo saznati prave razloge za i protiv.

- Mislim da odluke koje se kod nas donose nisu zasnovane na činjenicama, da o tim činjenicama muzeološka struka nije pitana i nije raspravljala. Na kraju postoji i Zajednica muzeja Srbije, Muzejsko društvo. Postoje brojne mogućnosti, forumi gde se ovo pitanje može u potpunosti stručno raspraviti. Ja bih bila za to, inače rasprava o nepoznatom nema mnogo smisla.-nastavlja Dragićević-Šešić

Naučnik i nekadašnji pomoćnik ministra prosvete, Milovan Šuvakov ocenjuje u izjavi za naš portal da bi najbolje bilo da je zgrada stare železničke zadržala nekadašnju funkciju.

- Međutim, kada je već sproveden ovaj "urbanistički teror" gradskih vlasti nad tim delom grada i ako više nije moguće da ova fantastična zgrada obavlja funkciju za koju je projektovana, slažem se da je dobar izbor da služi za namene iz domena kulture i nauke - kaže Šuvakov i dodaje da je sadašnja lokacija Muzeja Nikole Tesle, koliko je njemu poznato, oduvek smatrana privremenim rešenjem.

- Muzej je u više navrata insistirao na većoj zgradi kako bi bio u mogućnosti da prikaže posetiocima i deo kolekcije koja je sada u arhivi. U tom kontekstu je opravdano povećanje kapaciteta Muzeja koje ovo rešenje nudi.Ono čega se ja pribojavam je da se ne desi da u ovom premeštanju muzeja posmrtni ostaci Nikole Tesle završe na nekom drugom mestu. Bilo je skandaloznih pokušaja da se premeste u crkvu u više navrata. Uz protivljenje velikog broja sugrađana ovo je tada sprečeno. Nadajmo se da to nećemo ponovo gledati - naglašava Šuvakov koji se slaže u oceni da konačnu odluku o premeštanju treba da donesu stručnjaci.

Zalaganjem sestrića Nikole Tesle diplomate Save Kosanovića, 1951. godine celokupna imovina velikog naučnika stigla je u Jugoslaviju iz Amerike. 

Sledeće godine preneta je u Genčićevu vilu u Krunskoj ulici, u Beogradu. Tada je posebnim rešenjem predsednika republike osnovan Muzej Nikole Tesle. 

Od tada muzej se nalazi na toj lokaciji i stekao je veliku popularnost. Zgradu su nakon promena 2000. godine putem restitucije zatražili stari vlasnici. Pored potrebe za većim prostorom, to je još jedan od razloga zašto se govori o preseljenju Muzeja Nikole Tesle.

(Izvor:Nova ekonomija)

SKINI APLIKACIJU