"Monsato" u Srbiji već godinama, ko nam prodaje GMO hranu?

U Srbiji je nedavno ponovo pokrenuta tema oko genetski modifikovane hrane. Kako stvari stoje, Srbija bi uskoro trebalo da menja Zakon o GMO kako bi se uskladila sa politikom Evropske unije po tom pitanju.

Međutim, najveći proizvođač GMO semena “Monsanto” u Srbiji posluje već godinama.

Prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine, zabranjeno je stavljati u promet ili gajiti GMO u komercijalne svrhe. GMO je zabranjen za ljudsku i životinjsku upotrebu.

To bi uskoro trebalo da se promeni jer je u planu promena tog zakona kako bi se Srbija uskladila sa politikom Evropske unije po tom pitanju.

Međutim, najveći i najpoznatiji svetski proizvođač GMO semena, američka kompanija “Monsanto”, u Srbiji ima čak dva predstavništva.

Kompanija “Monsanto Serbia d.o.o” iz Novog Sada osnovana je 2010. godine. Vlasnik te kompanije je “Monsanto Invest B.V.” iz Holandije. Zakonski zastupnik je dr Zoran Petrović. Ta firma je sa pet zaposlenih prošle godine ostvarila poslovni prihod veći od 64 miliona dinara, ali i gubitak od 13,5 miliona dinara.

Dakle, posle ovako loših poslovnih rezultata “Monsanto” bi trebalo da zatvori ovu nelikvidnu kompaniju u Srbiji? Gubitak samo na papiru u koji je teško poverovati.

“Monsantova” druga kompanija se zove “Predstavništvo Monsanto Holandija B.V.” iz Novog Sada. Ta kompanije je samo predstavništvo stranog pravnog lica u Srbiji. Registrovano je 2. aprila 1999. godine, nekoliko dana posle početka bombardovanja Srbije, a zakonski zastupnik je takođe dr Zoran Petrović.

Na zvaničnom sajtu firme “MK Seed”, koja posluje u sklopu “MK Group” Miodraga Kostića, navodi se da je ta kompanija generalni uvoznik i distributer “Dekalb” hibrida kukuruza čiji je proizvođač “renomirana svetska semenska kuća Monsanto”.

Sada, da li je “Dekalb” kukuruz hibrid (nova vrsta stvorena prirodnim ukrštanjem) ili GMO (nova vrsta stvorena laboratorijskim ukrštanjem gena prirodno nespojivih organizama)?

Kostić kaže da je hibrid, dakle, zakonom nije zabranjen jer se ne radi o GMO. Međutim, teško je za poverovati da kompanija “Monsanto”, koja je omražena u celom svetu zbog forsiranja GMO hrane, u svom opisu poslovanja bavi prirodnim ukrštanjem biljaka.

Prema pisanju novosadskog lista “Dnevnik” iz 2013. godine, dr Zoran Petrović je takođe i predstavnik “Monsanto Dekalb” za Srbiju. On je te godine, kada je firma “Monsanto Serbia d.o.o” zabeležila gubitak od 13,5 miliona dinara, rekao da se te godine očekuje visok prinos.

Petrović je za “Dnevnik” izjavio da “Monsanto” u Srbiji ne krši zakone. 

- Mi u svakoj državi 100% poštujemo zakon, pa i po pitanju GMO semena. Nema dvoumljenja ni rasprave, niti bilo kakve tolerancije po tom pitanju. Kada bi bilo ko u našoj firmi ovde u Srbiji pomislio da napravi neku grešku odmah bi ga otpustio, a verujem da bih i sam bio kažnjen oduzimanjem svega što sam do sada postigao. Znači, kod nas na GMO semena niko ne pomišlja. Sve od semenske robe što dođe u Srbiju je urađeno klasičnom selekcijom, kao što se radi u svakoj drugoj selekcionoj kući, izričit je Petrović. (Dnevnik, septembar 2013.)
 

Pa bi “Monsanto” priznao da krši zakone uvozom GMO kukuruza “Dekalb”. Inače, ta kompanije je poznata po tome što se uvek brine za prinose poljoprivrednika i uvek je na njihovoj strani.
Kostićev stav po pitanju GMO se menja iz godine u godinu.

Kostić je pre koji dan izjavio da “MK Group” nije lobista za GMO. Međutim, pre tačno dve godine izjavio je da Srbija mora da prihvati GMO.
- Da li je šteta veća od upotrebe GM hrane ili da od gladi umre nekoliko miliona ljudi u svetu, veliko je i ozbiljno pitanje, rekao je tada Kostić, a prenosi “B92″.

U svakom slučaju, “Monsantove” aktivnosti u Srbiji obavijene su velom tajne.

Sagledajte situaciju na sledeći način: Najveći proizvođač genetski modifikovanih semena na svetu doša je u Srbiju da nam u skladu s našim zakonima plasira izuzetno plodan i otporan hibrid kukuruza, a sve to preko jednog čoveka, dr Zorana Petrovića, i “humanističke” firme tajkuna i “kralja šećerana” Miodraga Kostića, koja se takođe uvek brine za dobrobit farmera.

Izvor: sada malo blog

SKINI APLIKACIJU