Migranata je ponovo sve više, a narod niko ništa ne pita

Sećate se svi onog haosa od pre nekoliko godina, kada je na desetine hiljada migranata prolazilo kroz našu zemlju, na putu ka Zapadu i boljem životu, čitaj Nemačkoj. Naše vlasti su se baš pravile dobre, pričale o empatiji i velikom razumevanju za mučenike iz Sirije i kako ih mi dobro razumemo, jer znamo šta je muka i izbeglištvo…

Tako je to išlo nedeljama, dok odjednom granice nisu počele da se zatvaraju, a prva je je to uradila upravo Nemačka, pošto je Angela sa million njih taman namirila potrebe za čistačima ulica i toalet, pošto to očigledno nisu želeli više da rade ni mi, ni Albanci, ni Turci…Krenuo je haos, Orban je počeo da diže ogradu sa bodljikavom žicom, a Milanović(tada premijer) nije želeo  da čuje ni za jednog bliskoistočnog mučenika. Uz to, krenule su i teške optužbe komšija na račun drugih (čitaj, na nas) kako im puštaju tu sitortinju, Orban je bacio i šok bombu na migrante u našem pograničnom delu, Vučić skoro da je zapretio ratom ako se ponovi, a Milanović je upućivao optužbe na zaradu Srbije(vrha vlasti) za prevoz izbeglica od Preševa do Batrovaca. Zanimljivo, to Vučić nikad nije objasnio, a iskreno i meni je palo na pamet da prevezem njih nekoliko i uzmem par stotina evra, ali, džaba, donet propis da to mogu da rade samo prevoznici u organizaciji države…

I tako, stvari su se uskoro slegle, mi i Mađari postali braća rođena, Milanović je prestao da zapitkuje, ali je redovno mlatio one mučenike kojima je palo na pamet da uđu u Hrvatsku. Zanimljivo da niko od članica EU iz Istočne Evrope, kao što su Češka, Slovačka, Poljska I Rumunija nije hteo da čuje da primi nijednog, a vlasti u Bratislavi bile su najduhovtije – kako da ih primimo kad nemamo nijednu džamiju?!

 Kako god, ostade njih četiri hiljade kod nas i ta broja vrtela se nekoliko godina. Niti nas je ko pitao da li ih hoćemo, da li možemo da ih izdržavamo, osim što su vlasti u naše ime ponavljale istiu pesmicu – mi smo humani i hoćemo da pomognemo ljudima u nevolji. Međutim, pored ljudi iz Sirije, počeli su da dolaze i oni iz Avganistana i Pakistana, gde nije bilo rata, samo su želeli preko nas da dođo do boljeg života na Zapadu. Uz to, onako zaglavljeni kod nas, počeli su da prave I probleme oko 14 kampova u kojima su raspoređeni – upadali su u obližnje kuće, pljačkali, obračunavali se međusobno, da je to dovelo čak do intervencije vojske, u Šidu I Obrenovcu.

Opet, iz Krnjače, gde im je kamp ponovot su počeli da se muvaju po gradu, a najviše u parku ispred Ekonomskog, i onog preko puta Bristola.  Tu ih je nekad bilo na hiljade, a sada tu  na stotine njih sede na klupama, telefoniraju, ili se jednostavno dosađuju, čekajući ‘poštenog’ švercera koji će ih za dobre pare prebaciti do Bosne ili Hrvatske. Sumnjam da je damama baš prijatobo da svaki dan prolaze pored njih…

Kako bilo, ona brojka od četri hiljade popela se prvo na sedam, a sad kažu da ih je i deset hiljada.I niko ne objašnjava šta se dešava. Postoji jedna priča, skoro potpuno proverena, da je poptisan dogovor sa Austrijom da nam vrate sve one kojima ne odbore azil,  i da se taj sporazum uveliko primenjuje. Ono što nije još dokazano je još luđa priča da im naše vlasti čak poklanjaju i kupuju kuće i imanja kako bi ih naselili kod nas i tako ublažile smanjenje broja našeg stanovništva, a svake godine u svet odlazi skoro 40 hiljada naših ljudi…

Naravno, naše vlasti su brže bolje sve ovo demantovale, uz ogradu da ima neki sporazum sa Austrijom, ali da je reč o samo desetinama ljudi… Uopšte ta kategorija demantija je jako zanimljiva stvar – neko te optuži za nešto, to izađeš smrknutog i ozbiljnog lica i ‘najoštrije to demantuješ’. I nikom ništa.

A ono što je poznato da je Brisel doneo odluku da će pomoći koliko treba za ‘naše’ migrante, samo da bi iz zadržali kod sebe I da ih ne puštamo dalje. Takođe, pominjala se cifra od deset miliona evra mesečno. Za one iz prebogate EU sitnica, ali ovde je itekako dobra kinta. I čisto sumnjamo da bilo ko kontroliše kako se taj novac troši, njima je važno samo da oni crnomanjasti likovi ostanu kod nasi i ne pitaju šta košta. A vi, dragi čitaoci, zamislite kako to u praksi ide, sve te hiljade ljudi moraju svaki dan da jedu, moraju da imaju za lični higijenu, neko sve potrepštine mora da preveze, neko da očisti kampove. I da im svaki dan dajete po propisima sve što im je potrebno, nešto će da preostane, a zamislite samo, ako smanjite porcija za samo sto grama mesa, povrće voće i sve ostalo, jedan sapun manje, jedna pasta za zube, dve posteljine, jedno ćebe…E tu ostane itekako viška i lepo  sve ode u džepove likova koji su po pravilu bliski vlastima, njihov kumovi, ili prijatelji koji su proizvođači, koji drže velikoprodaje svega i svačega i koji organizuju usluge svih vrsta. I na kraju svi dobri i još su humani i dobri.

A ti obični svete čekaj na prvo silovanje i ubistvo koje će se (možda) dogoditi, a posle neka te vojska čuva od nervoznih likova, sve zdravih i pravih, kojim nikako da dočekaju svoje aufidrzen. I moli Boga da Erdogan skroz ne prsne (a počeo je, vidi samo Aja Sofiju) i ne otvori granice za milione onih izbeglica koje hrani već godinama. Onda slobodno možemo svi da se iselimo i pustimo ljude da lepo žive u našim gradovima. A nas u kampovima da čuva vojska…

G.J.

SKINI APLIKACIJU