Prvi put će imati svoj dom, s kupatilom i strujom, a sve zahvaljujući poznatim novosadskim umetnicama, vajarki Violeti Labat Mitrušić i njenoj sestri, kompozitorki Jasmini Mini Mitrušić koje su odlučile da im poklone stan u Zmajevu, koji su nasledile od svog oca Borislava
- Gledala sam na televiziji emisiju o Kristini i Vukosavi i srce mi se cepalo kad sam videla u kakvim užasnim uslovima žive. A uprkos tome ta divna devojčica, koja uči uz sveću, ima sve petice, želi da jednog dana svojoj majci i sebi obezbedi bolji život. Odmah sam nazvala sestru i predložila joj da stan našeg pokojnog oca, profesora biologije u zmajevačkoj osnovnoj školi, poklonimo Kristini i Vuki. Ni ona ni ja ne nameravamo tu da stanujemo, nismo razmišljale ni o prodaji, šteta je da taj prostor stoji neiskorišćen i da propada. Mina se odmah složila pa sam potražila žabaljskog humanitarca Mileta Jovanovića koji je u medijima pokrenuo priču o teškom životu majke i kćerke i saopštila mu našu odluku - priča Violeta.
Ističe da je ostalo još samo da Kristina i njena teško bolesna majka pristanu.
- Našli smo se u Zmajevu. Bila sam dirnuta njihovom reakcijom. Obe su plakale prosto ne verujući da konačno imaju dom - priča Violeta i dodaje da sada predstoji kompletiranje dokumentacije kako bi se dvosoban stan sa velikim tavanskim prostorom i zvanično preneo na nove vlasnike.
Mile Jovanović, osnivač Udruženja građana "Put, istina i život", koje pruža pomoć samohranim majkama, starima i bolesnima, ugroženim grupama, uz Kristinu i Vuku je punih sedam godina. Upoznala ih je, skoro sasvim slučajno, njegova supruga Milanka, kad su je zaustavile na ulici, moleći za malo hrane.
U to vreme stanovale su zajedno s teško obolelim Đorđem, glavom porodice, na salašu nekoliko kilometara udaljenom od Žablja. Bez vode i struje i više gladni nego siti.
- Milanka ih je odvela kući i nahranila, dali smo im nešto odeće, nabavili lekove za Đorđa, koji je godinu dana nakon toga preminuo od kancera. Kristina je bila užasno vezana za oca. I dan danas spava s njegovom slikom, pamti svaki trenutak proveden s njim, a imala je samo četiri godine kada je umro - rekao je Mile u razgovoru za portal Luftika.
Vuka i Kristina su još neko vreme živele na salašu, a onda je gazda prodao imanje i morale su da odu. Prešle su u trošnu kuću u Gospođincima, opet bez struje i vode. Udruženje im je pomagalo koliko je moglo, a najviše u odeći i hrani.
- Nabavljali smo im ogrev, a moja porodica prihvatala ih je kao najrođenije. Kad je Kristina krenula u školu, kupovali smo joj knjige i pribor, oblačili je... A ona vredno uči, uz sveću, samo ređa petice. Pomagao im je i Centar za socijalni rad, Vuka je dobijala socijalnu pomoć, u toku je postupak za dečji dodatak, ali nije to ni izbliza dovoljno za normalan život. Radila je po kućama, okopavala njive, brala voće i povrće, čistila štale - priča Mile.
U poslednje vreme Vukosava nije u stanju da radi, muče je strašne glavobolje, oduzimaju joj se noge, trnu joj ruke…
- Lekari kažu da možda ima neki proces u glavi. Dobri ljudi zakazali su joj CT pregled u jednoj privatnoj klinici u Beogradu, molimo Boga da bude u redu - kaže za Luftiku Mile čiji je motiv da pomaže ljudima u nevolji više nego jasan.
I sam je odrastao u siromaštvu, otac mu je umro, a majka ga je napustila kad je bio gotovo beba. Podizala ga je baka, živeli su u velikoj oskudici, ali izvela ga je na put. Zasnovao je porodicu, dobio dvoje dece, a sada želi da pomogne drugima da stanu na noge.
(Glas javnosti)