KOME SMETA JAKA SRBIJA, ili zašto orkestrirana kampanja kreće uvek kada se govori o ZLOČINIMA NAD SRBIMA
Autor: Glas javnosti
Ne treba biti previše medijski pismen da se primeti kako, kao po komandi, kreće napad sa više strana uvek kada se javno progovori o zločinima nad srpskim narodom ili kada Srbija odluči da uzme stvar u svoje ruke, kao što je to, na primer, slučaj sa inicijativom predsednika republike da ubuduće udžbenici za istoriju i geografiju budu rađeni i štampani u domaćim firmama.
Proteklih par nedelja bile su jasan primer za ovakvu akciju koja je krenula sa više strana, ali se može zaključiti da je orkestrirana i vođena iz jednog centra. Izvršioci su, naravno, mediji iz zemalja regiona, pre svega Hrvatske ali su zdušno potpomognuti i aktivistima u Srbiji koji ne propuštaju priliku da se oglase onog trenutka kada dobiju signal za aktivaciju.
Razlog za to može biti film koji govori o ustaškim zločinima nad srpskim življem u Drugom svetskom ratu, štampanje udžbenika o trošku države ili bilo šta drugo što bi zaličilo na pokušaj da Srbija uzme stvar u svoje ruke i pokaže istinu o onome što se dešavalo.
Naravno, ako se za primer uzme film „Dara iz Jasenovca“ normalno je da o umetničkom delu ima različitih mišljenja i da je svako slobodan da ocenjuje kvalitet i utisak koji je na njega delo ostavilo, ali su se napadi na ostvarenje Gage Antonijevića sručili kao oluja uglavnom poduprti političkom konotacijom i tvrdnjom između redova da Srbija ponovo prekraja istoriju.
U teoriji medija je poznato da se kampanje rade sa više strana i da dolaze iz, naizgled, nepovezanih izvora, odnosno organizacija i pojedinaca koji, na prvi pogled, nemaju ništa zajedničko. Time se stvara privid nezavisnosti, pa se tako neupućeni čitalac i gledalac dovodi u zabludu da mnogo različitih autora sasvim nezavisno jedan od drugog imaju isto ili slično mišljenje o određenoj temi.
NE PROPUSTITE
Istina je, nažalost, drugačija i sada je evidentno da crvena lampica za uzbunu uvek u specifičnom trenutku zazvoni u jednom centru. Tada se daje signal koji pokreće kampanju koja je orkestrirana, sinhronizovana i dobro organizovana.
Ona ne bi bila kompletna i ne bi imala takvog efekta da u nju nisu uključeni i ovdašnji aktivisti najčešće sakriveni iza poziva novinara ili NVO simpatizera. Nekada je to jedan, ćesto ih ima više, ali su, za poznavaoce prilika, odavno prepoznatiljvi i njihova matrica se može uočiti već na prvi pogled. U vezi poslednjih događaja, najglasniji je bio Dinko Gruhonjić koji je u već prepoznatljivom stilu pokušao da na jedno mesto stavi sve stvari koje su njemu i njegovim mentorima zasmetale. Osvrnuo se tako i na Jasenovac i na četnike i partizane, na „koljačku liniju“ koja se proteže od Drugog svetskog rata na ovamo, na aspiraciju Srbije da bude lider u regionu i na još drugih stvari, ali u istoj konotaciji.
Ipak, bez obzira na pokušaje da se Srbiji savije kičma i da se minimiziraju svi njeni rezultati, teško da bilo ko može argumentovano tvrditi da ova zemlja nije lider u regionu i da nema pravo da glasno govori o svojoj istoriji i svojim žrtvama koje podnela u borbi protiv fašizma. Svidelo se to nekom ili ne.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
