KO JE UBIO OLIVERA IVANOVIĆA? Porodica VEĆ TRI GODINE traži istinu, O UBICAMA I DALJE NI TRAGA NI GLASA!

U subotu, 16. januara, navršavaju se tri godine od brutalnog ubistva Olivera Ivanovića lidera Inicijative 'Sloboda demokratija pravda' i lidera Srba na Severu KiM. Tog šesnaestog januarskog dana 2018. U 8.10 časova ujutro, Ispred centrale stranke u Kosovskoj Mitrovici, Oliver Ivanović je usmrćen sa pet hitaca u grudi. Ubica i nalogodavci do danas nisu pronađeni.

Istragu o ubistvu Olivera Ivanovića  u početku je sprovodio jedan albanski i jedan srpski tužilac Osnovnog tužilaštva u Mitrovici, kao i istražna radna grupa koju su činili tim istražnih policajaca i brojnih eksperata iz regionalne policijske direkcije Sever i radna grupa istražnih policajaca glavne direkcije iz Prištine, a u uskoj saradnji sa pripadnicima misije EU za vladavinu prava, EULEKS. U martu 2018. istraga o ubistvu Olivera Ivanovića prešla je na Specijalno tužilaštvo Kosova.

Oliver Ivanović rođen je 1953. godine u selu Rznić kod Dečana.
 
Osnovnu i Mašinsko-tehničku školu završio je u Kosovskoj Mitrovici. Bio je pitomac Vojne akademije u Zagrebu, koju je napustio posle tri godine školovanja. Završio je Mašinski fakultet u Mitrovici, a u Prištini je apsolvirao i na Ekonomskom fakultetu. 
 
Radio je u mitrovačkom transportnom preduzeću „TransKosovo“, fabrici keramičkih pločica „Mozaik“ i predstavništvu firme „Hepok“ iz Mostara. Na mestu zamenika generalnog direktora kompanije „Feronikl“ iz Glogovca proveo je period do 2004. godine, kada je postao direktor Nacionalne službe za zapošljavanje za Kosovo i Metohiju. Od 1991. do 1998. bio je na čelu sportskog centra u Kosovskoj Mitrovici.
 
Kada je 1999. godine formirano Srpsko nacionalno veće, postao je predsednik Izvršnog odbora veća za severno Kosovo. Sa tog mesta smenjen je 2001. godine. Funkcioner Srpskog nacionalnog veća Kosova Milan Ivanovic tada je izjavio “da je Ivanović zastupao stavove koji su često bili u suprotnosti sa mišljenjem većine i smenjen je zbog solističkih istupanja i autistične politike“. Od 2008. do 2012. bio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, u Vladi Mirka Cvetkovića. 

 Bio je član Demokratske alternative, na čijem je čelu bio Nebojša Čović, potom Socijaldemokratske partije, registrovane na pokrajinskom nivou kod OEBS-a,  
Od januara 2014. godine zajedno sa još četvoricom Srba našao se u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici, zbog optužbi za ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu 1999. i 2000. godine. Januara 2016. godine u Osnovnom sudu u severnoj Kosovskoj Mitrovici osuđen je na devet godina zatvorske kazne za krivično delo počinjeno 14. aprila 1999. godine u južnoj Kosovskoj Mitrovici kada je stradalo više Albanaca. Oslobođen je optužbi po drugoj tački optužnice, za delo od 3. februara 2000. godine u severnom delu grada. Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode 7. avgusta 2015. počeo je štrajk glađu, dok je 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici. U februaru 2017. ukinuta je prvostepena presuda i naloženo novo suđenje koje je počelo u martu, dok mu je 21. aprila ukinut kućni pritvor i omogućeno da se brani sa slobode. Sve vreme je tvrdio da se protiv njega vodi montirani proces. 
 
Na lokalnim kosovskim izborima, održanim u oktobru 2017, bio je nosilac liste „Sloboda, demokratija, pravda – Oliver Ivanović“, koja je osvojila tri odbornička mesta u skupštini severne Kosovske Mitrovice.
 
Bio je i instruktor karatea, međunarodni karate sudija, kao i predsednik karate kluba „Trepča“.
 
Govorio je engleski, albanski i italijanski jezik. Bio je otac petoro dece.

Bratanac Olivera Ivanovića, advokat Aleksandar Ivanović, na treću godišnjicu ubistva svog strica za Glas javnosti kaže da porodica Ivanović svaki 16. januar dočekuje sa ogromnom tugom ne samo zbog činjenice da Oliver više nije sa njima već i što nikakvih pomaka u istrazi i traganju za ubicom ili ubicama i dalje nema:

-To ćutanje o Oliverovim ubicama, ta tišina koja je u stvari preglasna, je ono što je najgore i što nam tugu zbog Olivera čini još većom. Ne govorim ovde samo o godišnjici, mi za Oliverom tugujemo svakog dana u godini jer ni svaka smrt nije ista. Nije isto da li je neko umro u dubokoj starosti u svojoj postelji ili je u naponu životne snage najbrutalnije nasred ulice otrgnut od života, svog deteta i porodice. Od tog 16. januara kada je pucano u Olivera pucano je i u celi srpski narod i Srbiju, od tada smo svi mi mete a da toga možda nismo ni svesni. Istina se mora saznati, niko nas od tog uverenja ne može otrgnuti, bez obzora na sav nespokoj koji već tri godine proživljavamo i bez obzira na to što se ceo proces sad vodi samo u Prištini. Ohrabruje nasi  to što znamo da kao porodica nismo sami u svemu ovome, što je puno ljudi uz nas, kaže Aleksandar Ivanović.

Bratanac Olivera Ivanovića priseća i poslednjeg kontakta sa svojim stricem svega nekoliko sati pre ubistva.

-Sa Oliverom sam se čuo 15. januara uveče. Razgovarali smo kratko jer sam imao neke obaveze i rekao sam mu da ćemo se ujutro čuti da se ispričamo duže. Tog jutra kada mi je zazvonio telefon i kada sam čuo da je Oliver mrtav čitav svet mi je stao. On je bio čovek neverovatne životne energije, bio je izuzetno podsticajan za sve ljude oko njega. Nikada se nije predavao, za njega nije postojalo ‘ne znam’ i ‘ne mogu’. Sledio je hrabro svoju viziju i svoje ideje. Bio je veoma dobro svestan svega, svih opasnosti koje mu prete, svakodnevno je dobijao najstrašnije pretnje. Molili smo ga svi iz porodice da se malo primiri, da se skloni na neko vreme, nije hteo ni da čuje o tome. Govorio je da kada bi tako nešto uradio da bi svojim protivnicima priznao da su u pravu i da su jači od njega. Oliver se žrtvovao za svoju ideju i za Srbiju, nije hteo da odustane do samoga kraja, kaže Aleksandar.

Naš sagovornik je uveren da će se istina o smrti Olivera Ivanovića saznati i da neće još tri godine prići do tada.

-Kao porodica živimo svi za taj dan kada će se nalogodavci i izvršioci atentata na Olivera pronaći i zakonski kazniti. To je nešto što svi Oliveru dugujemo, ne sme se živeti više u ovoj tišini koja je strašna. Čujem da se priča o davanju ulice Oliveru u Beogradu, u Kosovskoj Mitrovici je već dobio. Nije uopšte u tome poenta, država najpre treba da pronađe Oliverove ubice a za ulice i ostale počasti ćemo lako. Nikada ne smemo zaboraviti na činjenicu da nije bilo Oliverovog političkog i nacionalnog delovanja ne bi danas bilo Srba u Kosovskoj Mitrovici. Nažalost, Oliver Ivanović deli sudbinu mnogih velikih ljudi iz srpske istorije za koje su Srbi postali svesni koliko su bili značajni tek onda kada tih ljudi više nije bilo, završava sećanje na svog strica Aleksandar Ivanović.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU