KO JE BIO CVETKO: Svi znamo za CVETKOVU PIJACU, a niko ne zna po kome je taj deo grada dobio ime (FOTO)

Svi dobro znaju za Cvetkovu pijacu, ali malo ko zna ko je zaista bio Cvetko i kako se našao u Beogradu u kom je vrlo brzo stekao veliko bogatstvo i krug prijatelja.

Cvetkova pijaca jedan je od poznatijih delova Beograda. Hiljade ljudi tuda svakodnevno prođe, pazari, živi, radi.

Nekada su na ovom mestu bile njive, kaldrmisani sokaci i put za Smederevo. Ovaj deo grada bio je teška periferija, tuda su ljudi samo prolazili, ali ne i dolazili.
Danas je tu čuvena Cvetkova pijaca, a malo ko zna po kome je dobila ime.

Ko je bio Cvetko

Krajem 19. veka, u potrazi za boljim životom iz makedonske Struge u Beograd dolazi izvesni Cvetko Jovanović.

Cvetko Jovanović je rođen 1862. godine u selu Labuništu, kod Struge, u današnjoj Makedoniji. Kada je odrastao, doselio se u Beograd i kod Pravnog fakulteta otvorio piljarnicu. Kako je posao dobro išao, kupio je komad zemljišta na Vračarskom polju i 1902. godine otvorio istoimenu kafanu. Ta kafana je ubrzo postala nadaleko poznata kao Cvetkova mehana, a krasili su je slika Kraljevića Marka i tekst "vino pije Kraljeviću Marko, pola pije, pola Šarcu daje".

Bašta kafane je bila tamo gde se danas nalazi Cvetkov bazar.

Cvetko je očigledno bio čovek s vizijom i istančanim osećajem za biznis. Uvidevši značaj elektrifikacije i saobraćaja, uveo je električnu struju u ovaj deo grada i postavio šine za tramvaj broj 6, koji je vodio direkno do njegove mehane. Posao je cvetao, Cvetkovo bogatstvo je raslo, a imanje se širilo. Kuća mu se nalazila neposredno iza kafane, a imanje se prostiralo do današnjeg Doma zdravlja Zvezdara. I današnja pijaca Zvezdara je bila u njegovom vlasništvu. Otud i narodsko ime pijace.

Tužna sudbina

Međutim, "nije sreća para puna vreća". Zapravo, Cvetkova sudbina bila je itekako tužna. Imao je četvoro dece i ni jedno nije dugo poživelo. Ipak, on se trudio da čini dobro za celokupnu zajednicu.

Osnovao je Fond Cvetka Jovanovića i žene mu Stefane. Jedan deo novca iz Fonda je bio namenjen podizanju nove i pomoći staroj crkvi u rodnom Labuništu, a drugi izgradnji velike zgrade za rentu. Prihodi od rente bi se davali hramu Pokrova Presvete Bogorodice, Društvu za podizanje hrama Svetog Save, školama, obdaništima, siromašnima kao i u druge humanitarne svrhe.  Cvetko je bio veliki dobrotvor i nosilac Ordena petog reda Svetog Save zbog izgradnje naselja Kralj Aleksandar. Zbog svojih zasluga pripala mu je čast da jedna ulica nosi njegovo ime.

Cvetko Jovanović je umro 1938. godine, a deset godina nakon njegove smrti najveći deo njegove imovine je nacionalizovan. Cvetkovi naslednici su čak morali da otkupe kuću od Opštine da bi u njoj mogli da žive. 

Cvetkova zadužbina je pripala Ministarstvu prosvete, kafana je preimenovana u Smederevo, pijaca prekrštena u Zvezdarsku, a ulica koja je nosila njegovo ime, danas nosi ime Slobodanke - Danke Savić.

Međutim, dela Cvetka Jovanovića nisu zaboravljena i uprkos svemu, njegovo ime je ostalo duboko ukorenjeno u narodu. I treba da bude, jer je Cvetko bio veliki čovek. Stoga, kada sledeći put budem išao u posetu svom prijatelju, zaustaviću prvi slobodan taksi i ponosno reći - do Cvetka, molim Vas!

(Glas javnosti/Blic/011info)

SKINI APLIKACIJU