Naime, Srbija još uvek nema Zakon o ličnom bankrotsvu, kojim bi se omogućilo da i prezaduženi građani imaju mogućnost dostojanstvenog preživljavanja i kojim bi se, kažu ekonomisti, uvela bar delimična kontrola izvršitelja u sprovođenju prinudne naplate.
Taj Zakon najavljuje se već godinama. Stručnjaci navode da je i u teoriji - proglašavanje ličnog bankrotstva - opcija koja vuče posledice za građane koji su dužni.
Bol sa kojim su se suočili Lalovići, stigao je i do ušiju najvažnijih ljudi u državi. Predsednika i premijerke. Spremni su, kažu, da pukovnika Lalovića Aleksandar Vučić primi na razgovor, a da država porodici pronađe alternativni smeštaj.
-I da vidimo kako da im pronađemo smeštaj i kako da im obezbedimo normalan život. U Americi su ovakvi slučajevi – desetine hiljada svakoga dana, i to je normalno, imate i lično bankrotstvo, imate probleme sa dugovima, neispunjenim obavezama – kraj. Ali ovaj slučaj pokazuje nešto dobro o nama – koliko smo ostali ljudi i koliko se i dalje ne navikavamo na određene sisteme i stvari na koje je normalno da budemo sviknuti- kazao je predsednik Vučić.
A koliko je porodica u Srbiji koje strahuju da bi izvršitelji mogli da pokucaju i na njihova vrata? Nema tačnih podataka o tome koliko je ljudi prezaduženo, u ozbiljnim finansijskim problemima, pogotovo u godini u kojoj su mnogi zbog epidemije koronavirusa ostali bez posla.
Kada se suoče sa praznim novčanicima i minusom na računu – da li bi građani, poput preduzeća, mogli da proglase lični bankrot? Već godinama se najavljuje da je Srbija na korak do Zakona koji bi to uredio.
Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“, međutim, ocenjuje da Srbija nije spremna za to.
-Zato što ne postoji sistem koji bi to podržao. Ovde ideju Zakona o ličnom bankrotstvu guraju poverioci, a poverioci to rade zato što žele da pomognu sebi. Poverioci su uglavnom ta krupna preduzeća – banke, komunalna preduzeća, mobilni i kablovski operatori… Ja sam kao predstavnik Udruženja potrošača ja sam ukazao na te neke anomalije koje postoje, a jedna od njih je utvrđivanje realnog duga- podseća on, prenosi N1.
Gavrilović kaže da u tom Zakonu – prema najavama – ne bi bio definisan realan dug osobe koja je u ličnom bankrotstvu, što je, dodaje, loše za dužnika.
Za građane bi se zakonom uveo i „stečajni upravnik“ koji bi raspolagao imovinom i tražio način da se od nje namire poverioci, objašnjava Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.
-Ideja osnovna je da u tom trenutku prestaje da teče kreditna obaveza, zamrzava se i sve se završava sa vašim – nazovimo – ‘tutorom’. Kao da ste maloletni – tinejdžer, treba da dobijete odobrenje za svaku transakciju – odredi vam se minimalni nivo potrošnje ispod kog ne možete da padnete, a za sve ostale investicije ili bilo koju drugu kupovinu – vi morate da dobijete odobrenje- kaže Grubišić.
Ipak, stručnjaci kažu da je i u teoriji – proglašenje „ličnog bankrotstva“ odluka koja vuče posledice i da o tome ne treba misliti ako bilo koja druga opcija postoji, jer ostaje dugi niz godina u kreditnoj istoriji dužnika.
U svetu – to je već praksa. I susedna Hrvatska donela je Zakon.
Životni standard, krediti i dugovi – koliko bi bila duga lista onih koji bi u Srbiji već danas mogli da prijave bankrot?
(Glas javnosti)