IZGLEDA DA SMO MNOGO BOGATI: Svaki Srbin godišnje baci 83 kg hrane, a OVO JE ONO ŠTO JE ZAISTA ZABRINJAVAJUĆE!
Autor: Glas javnosti
Ako je verovati tvrdnjama da se najveći deo prosečne srpske zarade potroši na hranu i račune podaci koje daje najnoviji izveštaj Programa Ujedinjenih nacija govore da Srbi čak 61 posto iste bace - u kantu za đubre.
U izveštaju UNEP procenjuje se da otpad od hrane iz domaćinstava, maloprodajnih objekata i prehrambene industrije u Srbiji iznosi ukupno 931.000 tona svake godine. Tu su i restorani sa oko 40.000 tona. Sve to završi na đubrištu, a može da se pretvori u biomasu i upotrebi kao energija.
Najveći procenat hrane baca se u – domaćinstvima, čak 61 odsto.
Proizvođači hrane bacaju 26 odsto od ove količine, dok na trgovine ide 13 odsto. Restorani su dužni da otpad od hrane daju na zbrinjavanje operateru, ali to za njih nije isplativo. S druge strane, hrana koja završi na deponiji ugrožava životnu sredinu.
UGOSTITELJI NE POŠTUJU ZAKON
Razlog za takvo stanje krije se u činjenici što je ovo dodatni trošak za ugostitelje, jer umesto olakšica, oni za skladištenje operateru moraju da plate ovu uslugu, zbog čega se, prema procenama, samo 13 odsto ugostitelja odlučuje da ispoštuje Zakon o upravljanju otpadom, po kome je to obaveza. Ostali svoje otpatke bacaju u crne kese koje završavaju na komunalnim deponijama, gde se razgrađuju i zagađuju površinske i podzemne vode.
Stručnjaci tvrde da efekti takvog zagađenja nisu mali i da se neopravdano zapostavlja njihov uticaj na životnu sredinu, zbog čega smatraju da praksa, ali i određena zakonska rešenja moraju da se menjaju kako bi se uspostavili evropski standardi u ovoj oblasti. Ovo tim pre što se u Evropi reciklaža ovog otpada podstiče, pa predstavlja značajnu sirovinu koja se koristi za proizvodnju električne energije iz biomase. Ugostitelji u Srbiji kažu da je teško dostići tu praksu jer ih srpska regulativa ne motiviše da krenu tim putem.
NE PROPUSTITE
NEMA OLAKŠICA ZA RESTORANE
– Retko koji restoran predaje otpad operateru jer ne postoje olakšice za to. Za razliku od otpadnog jestivog ulja, za koje se dobija novac od operatera, kod hrane je obrnut slučaj, jer ga mi plaćamo. Zato smatramo da bi restorani koji neiskorišćenu hranu dostavljaju operateru trebalo da imaju određene poreske olakšice. U pripremi je izmena Zakona o upravljanju otpadom, pa bi takva odredba mogla da se unese. U tom slučaju sigurno bi mnogo veći broj ugostitelja svoj otpad od hrane tretirao po zakonu, odnosno dostavljao operateru, čime bi se smanjio uticaj na zagađenje sredine. Naš restoran ima sklopljen ugovor sa operaterom, ali razmišljamo da ga ne obnavljamo, jer u ovakvim uslovima, kada nam je promet pao zbog pandemije, to je veliki izdatak – objašnjava menadžer jednog od poznatih beogradskih restorana. S druge strane pak operateri tvrde da besplatno zbrinjavanje ovog otpada nije moguće u trenutnim tržišnim uslovima, piše Objektiv.
NE PROPUSTITE
NEISPLATIVO DA SE OTKUPLJUJE BEZ NADOKNADE
– Iako se taj otpad može iskoristiti za energetske potrebe, neisplativo je da ga prikupljamo bez nadoknade. Mi imamo neophodnu infrastrukturu, uključujući posebne kante i vozila potrebna za sakupljanje i tretman tog otpada, a sva ta oprema i njeno održavanje i higijenizacija dosta su skupi. Na veliku žalost i štetu po zdravlje ljudi, trenutno je i dalje najpopularnija opcija bacanje u crnu kesu i odnošenje u komunalni otpad – kažu predstavnici Tron grupacije, koja se bavi ovim poslom.
Marija Dedić, urednica portala Centar za promociju cirkularne ekonomije, kaže da po Zakonu o upravljanju otpadom, ugostiteljski objekti te usluge moraju da plaćaju.
– U praksi taj sistem ne funkcioniše. Lokalne samouprave su odgovorne za izradu planova za upravljanje otpadom, koji moraju da predvide šta se dešava sa određenom vrstom otpada. Pošto u Srbiji još ne postoji tržište otpada od hrane, ona se uglavnom baca u komunalni otpad i kao takav završava na deponijama.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
