ISPOVEST ZLOSTAVLJANOG MUŠKARCA: Proživeo sam PAKAO U BRAKU, žena me je ŠUTIRALA i ŠRAFCIGEROM IZBOLA PO LICU!

Porodično nasilje nažalost poslednjih godina postalo je sve češće u Srbiji i gotovo da ne prođe dan da se ne pojavi novi slučaj fizičkog zlostavljanja supružnika gde neretko imamo i smrtne ishode. Iako se u gotovo svim slučajevima kao žrtve nasilja pojavljuju žene postoje i primeri gde su zlostavljana strana muškarci koji od svojih supruga ili devojaka trpe pravi pakao.

Da li zbog toga što je na brdovitom Balkanu sramota reći „da te je tukla žena“ ili iz nekog drugog razloga tek u Srbiji se vrlo teško mogu pronaći u javnosti slučajevi zlostavljanih muškaraca a takođe, za razliku od sigurne ženske kuće ne postoji sigurna muška kuća, barem ne zvanično, pa i to mnogo toga govori o odnosu našeg društva prema „jačem polu“ kao žrtvama nasilja.

Beograđanin Đ. R. (ime i prezime poznato redakciji) jedan je od muškaraca koji je godinama trpeo fizičko nasilje svoje tadašnje supruge. Trpeo i u prvo vreme ćutao plašeći se osude i podsmeha okoline. U ispovesti za Glas Javnosti Đ. R. otvoreno govori o paklene dve godina braka koji su mu doneli stvari o kojima nije mogao da sanja ni u najružnijim snovima. A sve je u početku izgledalo baš kao u snu, i to onom najlepšem.

POČETAK KAO IZ BAJKE

-Kada sam upoznao buduću suprugu (ime poznato redakciji) mislio sam da sam najsrećniji čovek na svetu. Ja sam upravo završio mašinski fakultet i počeo da radim u jednom preduzeću a ona je bila završna godina na Prirodno.matematičkom fakultetu. Bila je to ljubav na prvi pogled, u svemu smo se slagali a i moji roditelji su bili oduševljeni mojim izborom. Kažem to ne zato jer je meni trebao njihov pristanak već kao liustraciju činjenice da niko kod nje nije primećivao ništa čudno. Putovali smo zajedno, imali zajedničke prijatelje, planirali budućnost. Kada mi je saopštila da je trudna mojoj sreći nije bilo kraja. Složili smo se da za početak živimo kod mojih roditelja, barem za to prvo vreme kad se porodi i dok je beba mala. Uskoro smo se i venčali. Kada nam se rodila ćerkica mislili smo da je ceo svet naš. Naša soba u kojoj je bio krevetac sa našom princezicom bio je naš centar univerzuma. Sve je išlo kako se samo poželeti može ali posle nekih šet meseci zajedničkog života krenuli su prvi problemi.

MAJKU MI JE NAZIVALA KRAVOM A OCA MATORIM DEGENOM

-Odjednom je sve počelo da joj smeta, mala soba, mali stan, žalila se kako ujutro mora da cupka ispred zajedničkog toaleta i upoređivala sve sa čuvenom scenom iz „Tesne kože“. Meni je to sve u početku bilo čak i smešno ali kada je za moju majku, koje ju je prihvatila kao da je njena ćerka, rekla da je „debela krava koja po ceo dan ne izlazi iz kupatila“ a otac matori degen koji joj kontroliše svaki korak, shvatio sam da je đavo odneo šalu. I najmanja sitnica bi joj smetala, meni je prigovarala što nemam veću platu, što nismo kupili auto, nazivala me lenčugom a sama je dok je bila na porodiljskom ležala po ceo dan, sve poslove u kući je obavljala moja majka. Pripisivao sam to tada postporođajnoj depresiji i nadao se da će je proći ali bivalo je samo sve gore. Shvatio sam da ovako neće ići i predložio joj da iznajmimo negde stan. I tu je imala previsoka očekivanja, jedva sam uspeo da pronađem dvosobni stan koji će joj biti po volji. Nadao sam se da će je odlazak iz zajednice sa mojim roditeljima smiriti, ali nije tako bilo.

ŠRAFCIGER PO OBRAZU

-Prvih mesec dana života u novom stanu dalo mi je nadu da je sve rešeno i da je našim problemima došao kraj. Ali kada je ćerka napunila godinu dana žena mi je sopštila da je dobila posao nastavnika u jednoj srednjoj školi i da će dati date u jaslice. Predložio sam joj da pričekamo sa jaslicama i da može moja majka da čuva unuku ali supruga mi je tada uz obilje psovki rekla da se „ta babetina više neće ni približavati njenom detetu“. Kada sam joj na to odgovorio da je ta „babetina“ moja majka i da je dete moje koliko i njeno, žena mi je lupila šamar! Bio sam zaprepašćen, nijednog trenutka nisam hteo da joj uzvartim jer na ženu u životu nisam digao ruku, ali sxamk je pitao šta sad to znači. -Znači da si se ovaj put izvukao sa šrafcigerom a sledeći put će biti nešto mnogo gore, rekla mi je. To „nešto gore“ dogodilo se kada smo se vratili u rodteljki stan jer su moji prešli da žive u vikendici u okolini Beograda. Odmah je tražila da se stan detaljno renovira jer su „moji roditelji napravili jazbinui“ i ponacala je u kontejner sve privatne stvari i predmete mojih roditelja koji su ostali u stanu. Sve sam to ćutke podneo jer sam znao da je već tada bila na nekim lekovima a počela je i da pije i to flašu vinjaka dnevno. Imala je probleme i u školi, učenici i roditelji su se žalili na njeno ponašanje i na vređanje đaka. Počela je i noću da izlazi i da dolazi rano ujutru. Kada sam je jedne večeri pitao gde ide i da li zna da nam dete ima temperaturu, ona je rekla da je to njena stvar i da se ja snađem oko deteta. Tada sam joj rekao da mi je svega dosta i da ako sada ode ne mora ni da se vraća. U trenutku je poludela i izgubila kontrolu nad sobom. Počela je da me udara pesnicama svuda po telu i gurnula me na pod. Šuitirala me je po stomaku i vrištala da će me ubiti. Nekako sam uspeo da ustanem i rekao sam joj da uzimam dete i odlazim kod mojih u vikend kuću a nju ću prijaviti Centru za socijalni rad. Tada je uzela veliki šrafciger i posekla me po obrazu. Pukom srećom nisam ostao bez oka! Dete sam ipak uspeo da odvedem kod mojih a sledećih nekoliko noći sam spavao u podrumu zgrade jer mi je pretila da će me zaklati na spavanju i to bi siguran sam tada i uradila.

ZBOG FEJSBUK VEZE ZATRAŽILA RAZVOD

Narednih nekoliko meseci sam bio na relaciji roditeljski stan-vikendica jer zbog deteta nisam mogao da sve prelomim preko noći. Žena ćerku nije više ni gledala, kad god bi mene zatekla u stanu pravila bi histerične scene, gađala me kriostalnom pikslom, pretila nožem. Razmišljao sam čak i o sigurnoj muškoj kući ali ipak to nisam uradio, stid i strah su bili jači a i kako stvari stoje u Beogradu takva neka ustanova za zlostavljane muškarce ne postoji.

 Onda je samo jednog dana, posle gotovo dve godine od sklapanja braka, moja supruga pokupila svoje stvari i rekla da je upoznala jednog divnog čoveka preko Fejsbuka i da se seli kod njega na periferiju Beograda gde on ima kuću a od mene je zatražila razvod što je i dobila. Na moju ogromnu žalost dete je pripalo njoj i to samo zato jer nikada nisam želeo da podnosim tužbe protiv nje za fizičko nasilje. Godinu dana je prošlo od rastanka i razvoda, dete višam dva puta mesečno, često ni toliko jer ona neće da je pusti kod mene iako postoji odluka nadležnih institucija. Ponekad pomislim da sam za sve sam kriv jer ja sam je birao, niko me nije naterao,a li sve ovo pričam jer treba da se zna da u Srbiji ima i muškaraca žrtvi porodičnog nasilja i to ne sme biti tabu tema, kaže na kraju svoje potresne ispovesti zlostavljani muž Đ. R.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU