ISPOVEST MAJKE IZ VLADIČINOG HANA KOJA JE PROŠLA PAKAO U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA: 'Neće nas ubiti korona, poubijaćemo se mi međusobno!'

Majka iz Vladičinog Hana, Jelena Milosavljević, ogorčena je na sistem u zdravstvernim institucijama kao i na ponašanje radnika koji nisu uspeli da postave prioritete.

-Nikad nisam verovala da ću i ja biti jedan od onih roditelja koji će tražiti pravdu preko fejsbuka. Doduše, i ne tražim je ovde, već ću zaista presaviti tabak i tužiti nekoga istog momenta kad mi dete ozdravi. Neka ovo bude opomena njima, da nikad više neću dozvoliti da se ovako nešto desi, i neka bude opomena za vas, šta sutra vama i vašem detetu može da se desi- počela je svoju ispovest majka Jelena Milosavljević.

Naime, Jelena i njen suprug bili su pozitivni na koronu, a njihovom dvogodišnjem sinu, Radetu, bilo je sve lošije.

-Dolazimo kući, momentalno mu merimo temperaturu, 39.5. Zovem istu onu medicinsku sestru koja mi je vratila dete kući, upućujem joj par reči brižljivo odabranih, vraćamo se na pedijatriju. Konstatuju da mu je grlo i dalje upaljeno. Stavljaju mu čepić i vraćaju nas kući. U 02h te noći, Radomir dobija 40.2. Počev od tog momenta do 31.12. ujutru, dete bukvalno dižemo iz mrtvih na svaka 4 sata dok menjamo kombinacije sirupa i čepića za snižavanje temperature, sve prateći instrukcije doktora sa pedijatrije, ili iz hitne - zavisi koje je doba dana/noći- navodi Jelena.

- Od 30. decembra uveče Rade biva nemoćan da unese makar jedan gutljaj hrane i vode. Nakon 4 sata bezuspešnih pokušaja da nahranimo i napojimo dete, i temperaturi koja opet skače, kao i prolivu i povraćanju koji su počeli (kao da nam nije bilo dovoljno muke), spremamo stvari za bolnicu i idemo u Vladičin Han po uput za dečije odeljenje u Surdulici. Na dečijem u Surdulici nas prima izuzetno ljubazna i profesionalna doktorka koja crpi mnogo informacija od mene o celom toku bolesti, i obavlja detaljan pregled deteta. Zaključuje da (uveliko febrilan i dehidriran, gotovo beživotan) Rade ipak ima koronu, i piše izveštaj sa preporukom pedijatru u V.Hanu da dete uputi na pedijatriju u Vranju- navpji ova majka.

Jelena se sa detetom uputila ponovo u Vladičin Han pa u Vranje, da bi onda, klako kaže, nastao pravi pakao.

-Ulazim u čekaonicu. Medicinska sestra ćaska sa poznanicom na ulazu (srele su se kad je ova prva izlazila do kola po neku kesu), a ja čekam sa beživotnim detetom koje je tako hrabro, u mom krilu, bez ijednog pitanja zašto smo ovde i kad ćemo kući (ili možda više nije imao snage ni za šta). Izlazi pacijent iz ordinacije, medicinska sestra i dalje ćaska na ulaznim vratima ambulante. U tom momentu već je oko 15h. Podižem dete i kucam na vrata ordinacije. Medicinska sestra besno prekida svoj važni razgovor sa poznanicom i viče nam da ne ulazimo- navodi ona.

Nakon 10 minuta medicinska sestra odlučuje da primi majku sa dvoipogodišnjim detetom i kreće da se dovikuje s njima iz ordinacije.

-Na pitanje kada je dete rođeno i kako se zove, konstatuje da takvo dete ne postoji. "Postoji, gospodjo, upravo ga držim u krilu". - "ne, ja nemam takvo dete ovde. Odakle ste?" I zatim čujem kritike na račun ovih iz Hana koji "po ko zna koji put šalju pacijente njima u Vranju"- nastavlja Jelena.

-Doktorka mu gleda grlo i zaključuje da "ovi nisu normalni, kakva korona, dete ima strašnu gnojevu anginu". Govori kako će nas slati na ATD (za koji će se ispostaviti da je na drugom kraju grada) da ga svakako testiraju, pa da se vratimo kod nje. Ja je prekidam, pokazujem joj dete koje mi je klonulo u krilu i koje GORI i opominjem je da dete ima 40 temperaturu, da je povraćalo. Koje nije unelo u sebe gutljaj tečnosti i zalogaj hrane od sinoć. U tom momentu, Rade prekida naš razgovor i jedva uspeva da kaže "mama ukakio sam se".  Šalje nas u hladnu čekaonicu da mu izmerim temperaturu pre nego što krenemo. Sa suprugom koji stoji na vratima ambulante razmatram koga da zovemo, koga da alarmiramo, spominjemo i zaštitnika prava pacijenata, i novinare i advokate, sve čega se u tom momentu seti nemoćan čovek sa malim detetom koje umesto da bude odmah hospitalizovano, od 11h do skoro 16h u tom momentu, provodi vreme u kolima i po čekaonicama tri grada na jugu Srbije- navodi Jelena.

-Opet ga kao vreću prenosimo iz bolnice do kola i idemo na ATD. Ulazimo, i sestra koja mi nije ni dala priliku da izvadim uput, počinje da maše rukama i pita me šta ću ja ovde sama bez uputa. U tom momentu ruke nekontrolisano počinju da mi se tresu - nikad to u životu nisam doživela-  navodi majka.

Prema njenoj ispovesti, dečaku je temperatura bila preko 40. Dali su mu koktel injekciju, urbazon i diklofenak i piše mi terapiju - 5 injekcija penicilina za pet dana. Na pitanje majke da li injekciju mogu da prime u Vranju, kad su već i dalje tamo, dobijaju odgovorom da to ne može i da je prime u Hanu.

-Stižemo u Han kod pedijatra, mere mu temperaturu 39.3. Saopštava mi da ne sme da mu da penicilin jer 1) temperatura je previsoka, 2) ništa nije jeo ni pio skoro 24h. Daje nam uput za Surdulicu, isto ono odeljenje gde su nas poslali u 12h tog jutra. Čekamo doktora kog su pozvali. On stiže i sluša celu moju priču i krsti se. Detaljno pregleda Radeta i kaže da je on sigurno bio pozitivan u zadnjih deset dana. Da ima i gnojevu anginu i da moramo da ostanemo jer će da kolabira ovako dehidriran- pričala je Jelena.

-Sestra obaveštava doktora da moraju da testiraju i mene i Radeta na koronu. Iz mene izleti: "molim?!" Doktor je reagovao slično: "zašto da testiraš dete koje su testirali pre dva sata u Vranju? Zašto da testiraš majku, ona više nije pozitivna? Šta se radi ovde, ja ne znam. Bacate testove, maltretirate ženu i dete?!”- prepričava Jelena.

Dalji razgovor, bez smisla.

Sestra: moramo tako doktore, znate da ne možemo da primimo nikoga bez testa.

Doktor i ja: ali testiran je pre dva sata!

Sestra: moramo i ovde mi lično da ih testiramo.

Ja: i šta ako test pokaze da sam pozitivna?

Sestra: nećete moći da ostanete, mora neko drugi da dodje i bude s detetom.

Ja: suprug je pozitivan!! Nema ko drugi!

Sestra: onda idete kući svi.

-Prilazi nam, na moj užas i bes radi mi bris nosa, a zatim i njemu. On plače, ja mu se naglas izvinjavam za sve i konačno, nakon 8h maltretiranja i užasa kreću mi suze niz obraze. Sestra se vraća posle pet minuta i obaveštava nas da sam negativna. I da je, naravno, i moje dete (opet) negativno. Narednih deset minuta čučim na kolenima pored Radeta koji vrišti, guši se u suzama i moli me da ga uzmem, dok mu traže vene i bodu ga ne bi li mu stavile braunilu i sve što treba za lekove i infuziju.

-Danas smo po prvi put osetili užas, pakao, nemoć, jer se dete razbolelo u doba korone ali - ne od korone. Ne daj bože da vas zadesi neka druga bolest osim korone, jer negu nećete dobiti, lekare nećete naći. Ne znam koliko ćemo biti u ovom sobičku veličine kutije šibica, ali obećavam ti sine, neko će da odgovara za tvoje maltretiranje i suze danas, čim izadjemo iz bolnice- zaključila je Jelena.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU