ISO MAHMUTOVIĆ – jedini koji se USPROTIVIO rušenju Njegoševe kapele, guslar mu i PESMU spevao (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Iso Mahmutović, umro je prie 18 godina, a ostao je zapamćen kao čovek koji je početkom 70- tih odbio da sruši crkvu lovćensku svetog Petra Cetinjskog.
Još se prepičava zavet blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija da će za života obnoviti crkvu na Lovćenu, pa nas je navelo da se prisetimo herojskog čina Ise Mahmutovića, radnika koji je odbio da sruši lovćensku svetinju.
Ne znajući kuda ga vode na posao lokalni Meštrovićevi rukovodioci, Iso Mahmutović je videvši vrh Lovćena izgovorio reči: „Ja neću da rušim nečiju svetinju, da ukaljam obraz i ruke, da na decu bacim sramotu i prokletstvo!“, napustivši „radove“.
Pre osveštavanja prvog hrama posvećenog Svetom Petru Drugom Petroviću Njegošu, koji je podignut uz hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, podsetio je da je 1972. godine Josip Broz naredio da bude srušena crkva na Lovćenu.
Naređenje je odbio radnik Iso Mahmutović i zbog toga poslednjih 20 godina ga je tražio mitropolit crnogorsko –primorski. Na žalost, u međuvremenu Iso Mahmutović je umro. Njegovo djelo nije zaboravljeno.
Krajem juna 1972. godine kada su završeni pripremni radovi za izgradnju Njegoševog mauzoleja upravnik gradilišta Mirko Živković okupio je jednog jutra brigadu radnika Opštegrađevinskog preduzeća „Titograd“. Živković je radnicima objasnio da više nema miniranja, da se sada moraju latiti samo lakog alata neophodnog da se razida i sa lovćenske kape ukloni stara kapela.
Dok je objašnjavao kako se to mora izvesti pažljivo, kamen po kamen, da se svaki kamen mora numerisati kako bi kapela kasnije u istom obliku mogla da se sazida na drugom mestu, iz mase radnika, uglavnom muslimana i Albanaca iz okoline Bijelog Polja, sa Kosmeta, iz Krajine kod Bara, Plava i Gusinja, oglasio se Iso, stasiti momak tridesetih godina, sa karakterističnim meksikanskim brkovima, i mirno, ali odlučno rekao: „Ja to neću da radim!“
View this post on Instagram
Na pitanje iznenađenog i preneraženog Živkovića zašto neće da radi, još mirnije i odlučnije je objasnio da je to svetinja i da on neće da ruši svetinju.
Živković nije odustajao već je pokušavao da mu objasni da to nije nikakva svetinja nego spomenik koji treba ukloniti da bi na njegovom mestu bio podignut mnogo veći i lepši – da to, uostalom, nije njegova svetinja:
- Ja sam rekao: neću da rušim ničiju svetinju, a ako neko pokuša da ruši moju, može samo preko mene mrtvog!
- A ako je to naređenje i ako zbog toga možeš dobiti otkaz s posla? - pokušao je Živković i da pripreti i tako urazumi odlučnog brkajliju.
- Nema toga ko mi to može narediti, a što se tiče otkaza ne morate se mučiti, već ga imate, ja odlazim sam - rekao on a sa njim se solidarisali i gotovo svi ostali radnici.
Čovek je sve to, još odlučnije i ubedljivije, ponovio i sutradan kad je na Ivanova korita banula ekipa inspektora Službe državne bezbednosti da ispita da to nije kakva zavera i organizacija onih koji su godinama na sve načine pokušavali da spreče rušenje kapele i kršenje predsmrtnog amaneta slavnog, prerano preminulog crnogorskog vladara.
O njegovom čovečnom delu napisao je srpski guslar Sava Stanišić pesmu:
Ja sam čovjek koji prst obraza ima,
vjerujem da Alah sa neba me gleda,
i ne mogu kaljat ime pred ljudima,
Čast i vjera Božija griješiti mi ne da.
I ne mogu ruku da podignem svoju,
na svetinju srpsku što pred nama stoji,
ja poštujem vjeru, i tuđu i moju,
teško onom ko se od Boga ne boji!
Vi udrite samo, drugovi neljudi,
a ja ojdoh domu, ka čeljadi mile,
Bog svačija djela za života sudi,
i meni i vama, strijele ve ubile!
To im kaza u brk, ka šta čovjek čini,
i ućefi jedan dim duvana pride,
ne htjede da greh rad para učini,
no ponosno Iso niz Lovćen otide…
Mitropolit Amfilohije je Isa Mahmutovića posthumno odlikovao medaljom sa likom Njegoša. Odlikovanje je uručeno njegovom sinu Ćazimu, na nedavnom osvećenju crkve Sv. Petra Lovćenskog Tajnovidca u Baru.
Ćazim Muratović živi u Francuskoj, a došao je sa svojom suprugom Portugalkom Marijom da primi posthumno odlikovanje za oca Isa, zlatni lik Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca.
- Posthumno odlikujemo Zlatnim likom Petra Drugog Tajnovidca Lovćenskog Isa Mahmutovića zato što je, veran Bogu i sudnjem danu, odbio da ruši crkvu Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, sačuvavši time svoj obraz i obraz Crne Gore - rekao je mitropolit Amfilohije.
View this post on Instagram
Nedavno je sličan potez učinio i Nikšićanin Miroslav Koprivica koji je odbio je da ruši manastirski konak u Ulcinju pa je u bager seo i konak srušio direktor kompanije „Vilusi“ Marko Daković.
- Jutros me je firma poslala u Ulcinj sa bagerom, ali nisu mi rekli gde idem, ni šta treba da radim. Tek kada sam došao, video sam o čemu se radi. Odmah sam izašao iz bagera i rekao da neću da rušim konak, niti da učestvujem u tome. Prekrstio sam se i otišao peške sa tog mesta do Ulcinja - rekao je bagerista Koprivica.
Zbog ove hrabrosti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije odlikovao je Zlatnim likom Svetog Petra Cetinjskog Lovćenskog Tajnovidca Miroslava Koprivicu.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
