ЕУ граничари Фронтекса долазе у Србију да чувају наше границе?

О овоме у Србији има мало речи, а још је мање јасно шта би то требало да значи. Такође је још увек непознато да ли је Србија одређена као прихватни центар за мигранте.

У Бриселу тврде да је Србија пристала да обезбеди приступ граничарима Фронтекса. То је део стратегије ЕУ да појача контроле граница и повећа број депортација. У игри и даље идеја о сабирним центрима на Балкану.

Лидери Европске уније пронашли су најмањи заједнички садржалац у избегличкој кризи – боља заштита спољних граница и ефикасније депортације оних који немају право на азил. У тренутку док Италијом влада коалиција која одбија приступ спасилачким бродовима, а земље Вишеградске групе одбијају да и једна једина избеглица буде распоређена код њих, јасно је да ЕУ може да се договори само о рестриктивнијој политици. Верује се да ће то бити и централна тема самита шефова држава и влада чланица ЕУ који се у среду и четвртак одиграва у Салцбургу.

Себастијан Курц, канцелар Аустрије која тренутно председава ЕУ, у недељу је пред припремни састанак са канцеларком Ангелом Меркел инсистирао на јачању европске агенција за заштиту граница Фронтекс. Његова идеја – која није даље објашњена и разрађена – јесте да Фронтекс спречава бродове и чамце са избеглицама да се уопште отисну са обала Африке.

На сличној је линији и шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер који има план за ојачавање Фронтекса чије би људство уместо досадашњи 1.500 службеника требало до 2020. подићи на 10.000. Те би трупе онда по потреби подржавале око 100.000 граничних полицајаца појединих држава. „Није идеја да се преузме или замени њихова одговорност већ да се енормно повећа подршка њиховим задацима“, рекао је комесар ЕУ за избеглице Димитрис Аврамопулос за хамбуршки лист Абендблат.

У новој поставци Фронтекса би Немачка могла да обезбеди 1.300 полицајаца који би на међудржавним границама у Европи требало да помогну при патролама и контролама докумената. Фронтекс ће деловати и на територији „трећих држава“ – у преводу и на Западном Балкану који је део Балканске руте. Аврамопулос тврди да су одговарајући споразуми већ постигнути са Србијом, Албанијом и Македонијом.

То је новост која до сада није потврђена у Београду. Током јула је европски комесар за суседство Јоханес Хан потврдио да се преговара о приступу Фронтекса територији Србије и Македоније, али то је сада, према тврдњама из Брисела, и завршено. Далеко од очију и ушију јавности.

О овоме у Србији има мало речи, а још је мање јасно шта би то требало да значи. У мају прошле године су Вечерње новости писале да је Србија одбила понуду Фронтекса за закључењем споразума према којем би службеници ове агенције имали имунитет у Србији, али да се влада у Београду огласила спремном „да настави преговоре како би се особљу Фронтекса олакшао оперативни рад у Србији“.

Премда комесар Аврамопулос сада није конкретно поменуо Црну Гору, подгоричке Вијести су током јуна објавиле да је црногорска Влада спремила нацрт споразума према којем би припадници Фронтекса могли да притекну у помоћ у случају прилива миграната, а за узврат не би у Црној Гори могли да буду кривично гоњени, сведоче на суду нити би плаћали порез. До сада су фронтексовци у региону били на граници Грчке и Македоније, те Хрватске и Србије.

Према новом плану би јединице Фронтекса биле опремљене за око две милијарде евра – и авионима, бродовима, оружјем. У пракси би то, како преносе избори у Бриселу, изгледало тако да нека чланица ЕУ, која очекује пристизање великог броја избеглица, затражи помоћ Фронтекса који би онда могао да преузме комплетну процедуру одлуке о азилу при чему ипак званична коначна одлука остаје у надлежности суверених држава. Тај скупи спорт био би плаћен из бриселске касе.

Друго, лидери европских земаља би требало да разговарају о усаглашавању правила за депортације људи којима је одбијено право на заштиту. Прошле године је у Европи било пола милиона људи који је заправо требало да се врате у домовине, али је депортовано или је отишло тек 36 одсто. Идеја је и да они којима је захтев за азил одбијен на граници могу лакше да буду приведени и да проводе месеце у депортационом затвору.

Организација за људска права ПроАзил то критикује као „програм за обухватно интернирање избеглица“. „Према овом плану који предвиђа многе разлоге за хапшење би сваки потражилац азила могао да заврши иза решетака“, каже Гинтер Буркхарт из ове организације. Он идеју сматра „тешким ударом на правне темеље ЕУ“ и „укидањем фер поступка азила“.

На то комесар за избеглице Аврамопулос одговара: „Европа јесте и мора остати место на којем ће међународну заштиту добити сви они којима је збиља потребна.“

Према извештају Шпигела, који се позива на поверљива документа, аустријски канцелар Курц жели европским колегама ове седмице да предочи још оштрије предлоге. Тако Курц наводно размишља о горњој граници за избеглице на Европском нивоу – дакле, да се годишње може примити само одређени број избеглица. Даље Беч предлаже неку врсту вредносног теста за дошљаке према којем би заштиту могли да добију само они који прихватају европске вредности као и сабирну центре ван ЕУ. Они се превасходно односе на афрички континент, али би могли да погоде и Балкан.

„Наводе о Србији као тампон-зони имали смо и током претходних година када је кроз Србију прошло око милион миграната. Наша земља ни тада није постала сабирни центар за мигранте, нити ће то бити у будућности“, рекао је у јеку те дебате током јуна министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Идеја је лансирана од ове године, а посебно јој се опирала Албанија која је, као поморска земља, помињана као могућа „сигурна лука“ за бродове са мигрантима. Идеју о томе да се на њиховим територијама праве сабирни центри у којима би се до коначне одлуке груписали потражиоци азила одбиле су и БиХ, као и земље северне Африке.

Глас јавности / ДАНАС / од 18.09.2018.

SKINI APLIKACIJU