Stručnjaci navode da zabrinjava i činjenica da roditelji tek dve godine nakon početka uzimanja narkotika kod dece primete da se drogiraju.
- Prošle godine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja sproveli smo istraživanje u srednjim školama u Srbiji. Podaci su poražavajući i pokazuju da više od 50 odsto srednjoškolaca marihuanu proba pre 15. godine. Nadalje, podaci pokazuju da u razredu od 30 učenika, njih troje ili četvoro svakodnevno uzima marihuanu i ispoljava zavisnost. Trećina učenika je rekla da bi veoma lako pronašli drogu – rekla je za televiziju K1prof. dr Aleksandra Dickov, Načelnica odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju KC Vojvodine, a preneo Telegraf.
Kao ogroman problem ona navodi i da roditelji kasno primete da im deca koriste narkotike, a da najveću opasnost predstavlja heroin koji najbrže stvara zavisnost i koji izaziva najveću smrtnost.
– Nakon heroina sledi alkohol, pa marihuana, duvan i kokain. Zanimljivo je to da kokain pretežno koriste starije osobe koje uzimanje koliko-toliko drže pod kontrolom jer su zrelije. Ali, osobe koje u starijem životnom dobu počnu da konzumiraju narkotike ili alkohol najčešće imaju maskirani, prikriveni mentalni poremećaj. Najčešće su to depresija ili anksioznost – objasnila je dr Dickov.
Direktorka klinike za psihijatriju KC Kragujevac prof. dr Mirjana Jovanović u emisiji "Uranak" je objasnila da se roditelji ne bave dovoljno svojom decom, te da se zavisnost stvara vrlo brzo i da predstavlja bolest mozga, a ne hir kako se često pogrešno misli.
- Dovoljno je jednom ili dvaput uzeti drogu da bi se razvila zavisnost, tako je brzo. Nakon toga s vremenom se povećava količina opijata i opioida, dolazi do apstinencijalnih kriza i do složenih neurohemijskih procesa u organizmu i mozgu. Najadiktivniji su heroin i kokain, mada se kokain najčešće uzima rekreativno (povremeno). Kokain se uzima kao pokušaj samolečenja depresije ili aknsioznog poremećaja - objasnila je doktorka.