Da humanost i te kako ima smisla, pokazuje i primer malene Sare Nikolić (3,5), koja boluje od retke multisistemske bolesti tuberozne skleroze, a život joj se unormalio zahvaljući pomoći ljudi velikog srca.
Naime, Sara je bila tek tromesečna beba kada joj je otkrivena ova retka bolest, zbog koje je dobila mnogobrojne tumore na mozgu i svakodnevno imala epileptične napade.
Naši lekari tada su ustanovili da ima 17 tumora na mozgu koji su joj pravili užas od života. O agoniji kroz koju su prošli, ali i spasu koji je došao zahvaljujući humanosti ljudi i operaciji u Teksasu je govorio njen tata Danilo Nikolić.
- Sara je nekad imala dva do četiri napada koja smo primećivali. Nije spavala noću, budila se, plakala. Nakon operacija u Hjustonu, Sara sada živi normalan život, nema napade, već je počela da sustiže vršnjake i 1. decembra kreće u vrtić - rekao je srećni tata za Kurir.
Sarini roditelji su znali da spas za nju postoji u Teksaskoj dečjoj bolnici u Hjustonu, ali im je za odlazak tamo bilo neophodno 270.000 evra.
U akciju prikupljanja novca preko fondacije "Budi human" dali su se 4. februara ove godine, da bi srećne vesti da novca za njeno lečenje ima dovoljno objavili već 23. marta.
- Krajem aprila novac je po predračunu poslat klinici, a u bolnicu je ušla 11. septembra, gde je podvrgnuta detaljnim dijagnostičkim analizama. Snimci moždanih aktivnosti pokazali su da je ona dok spava nekad imala napade i na pola sata. Lekari su tamo zaključili da ima čak 50 tumorskih promena u glavi, ali da su napadi kretali samo iz jednog žarišta, koji je pravio epileptičke smetnje - priča tata Danilo, dodajući da je prva operacija urađena 11. oktobra.
- Prvom operacijom uklonjeno je 85 odsto te tumorske promene, a druga operacija, kojom je ta promena uklonjena, u potpunosti je izvršena šest dana kasnije. Sarini napadi tada su prestali. Ona sada ima 49 tumora, ali joj oni ne predstavljaju nikakav problem u funkcionisanju - rekao je on, opisavši nam kako se njegovo dete danas ponaša potpuno drugačije:
- Naša Sara danas je drugo dete. Sada ima znatno bolju koncentraciju. Mirno spava, ne budi se noću. Potpuno je funkcionalna i veoma brzo sustiže svoje vršnjake. Sprema se da krene u vrtić, među drugare, i novi život kakav zbog bolesti nikada nije iskusila.