Čak 77 odsto ispitanih smatra da Srbija ne vodi računa o položaju LGBTI+ građana

LGBTI+ građani i građanke suočavaju se sa izuzetno visokim nivoom nasilja i diskriminacije, a država i dalje ne ulaže dovoljno napora da se ovakvo stanje promeni, rezultati su Godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020. koje su sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar GLIC, koje je sprovedeno povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije

Rezultati istraživanja upozoravaju da čak 77 odsto ispitanih smatra da Republika Srbija ne vodi računa o položaju LGBTI+ građana i građanki.

Tome u prilog govore činjenice da 82 odsto ispitanika smatra da Srbija nije dobro mesto za život LGBTI osoba i da se tek 14% njih oseća slobodno da izrazi svoj identitet.

Kao i prethodnih godina, nasilje je na vrhu liste problema sa kojima se LGBTI+ osobe svakodnevno suočavaju.

Čak 59% ispitanih navelo je da je u poslednjih godinu dana bilo izloženo nekom obliku nasilja. Posebno zabrinjava podatak koji ukazuje na učestalost seksualnog nasilja što prijavljuje 14% ispitanih. Emocionalno nasilje je i dalje najučestaliji oblik nasilja nad LGBTI+ osobama i doživelo ga je 56% učesnika i učesnica u istraživanju.

Kada je u pitanju fizičko nasilje, pokazuje se isti nivo izloženosti kao i u prethodnom ciklusu istraživanja 2018. godine, tj. ovaj oblik nasilja prijavilo je osam odsto ispitanih.

Fokus ovogodišnjeg istraživanja bio je, kako navode, i na sagledavanju položaja LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja.

Rezultati pokazuju da 16 odsto LGBTI+ radnika koji su tražili posao smatra da je u poslednjih godinu dana bilo diskriminisano, dok 24% smatra da je bilo diskriminisano na radu.

Međutim, kako se ističe u saopštenju, uznemirava podatak da čak 92 odsto učesnika i učesnica u istraživanju smatra da postojeći mehanizmi ne mogu da im garantuju zaštitu, dok 53 odsto smatra da poslodavci ne sankcionišu delotvorno diskriminaciju u radnom okruženju.

Visok stepen nepoverenja LGBTI+ građana i građanki u državu i postojeće mehanizme zaštite od nasilja i diskriminacije, kao i nedovoljna informisanost ključni su faktori koji dovode do toga da LGBTI+ osobe nisu spremne da koriste raspoložive mehanizme zaštite. Kao osnovne zahteve prema državi LGBTI+ građani i građanke izneli su unapređenje zakonodavnog okvira, pre svega regulisanje istoplonih zajednica, unapređenje mehanizama zaštite od nasilja i diskriminacije, podizanju svesti opšte populacije o ravnopravnosti i unapređenje uloge obrazovanja u oblasti razvoja tolerancije i zaštite od diskriminacije LGBTI+ učenika.

Kako bi se unapredio položaj LGBTI+ građana neophodno je da državne institucije hitno preduzmu konkretne mere kojima bi demonstrirale veću posvećenost zaštiti ljudskih prava LGBTI+ osoba.

Isto tako poslodavci treba kontinuirano da rade na unapređenju mehanizama zaštite u radnom okruženju kako bi se ostvarila puna uključenost u tržište rada i obezbedilo pravo na dostojanstven rad.

SKINI APLIKACIJU