Bombarduju nas brojkama o žrtvama korone, a o DECI KOJA SE BORE SA RAKOM ne zna se ni BROJ!

Mediji su preplavljeni pričama o navodnim žrtvama koronavirusa, a sve se manje priča o strahotama koje preživljavaju maligni pacijenti u Srbiji, posebno deca. Koliko se mališana u Srbiji  boluje od malignih bolesti teško je utvrditi, pre svega, jer ne postoji jedinstveni registar obolele dece.

Profesor dr Dejan Škorić dečiji hemato-onkolog, načelnik Službe za hematologiju i onkologiju u Univerzitetskoj dečjoj bolnici imao je samo ove godine između 40 i 50 novoobolelih pacijenta, a u ovoj jedinstvenoj ustanovi svake godine zbrinu između 50 i 60 mališana obolelih od raka.

Najčešća maligna bolest kod dece je akutna leukemija, dok su na drugom mestu tumori mozga, a na trećem limfomi. On naglašava da imamo izvanredne rezultate u lečenju, jer oko 90 odsto mališana uspe da pobedi ove bolesti. Kada je u pitanju maligna bolest bubrega izlečenje je i veće od 90 procenata. Dr Škorić kaže da se, nažalost, neki tumori kod dece svuda u svetu teško leče, poput neuroblastoma, tumora nervnih tkiva.

- Kada su u pitanju deca, 2013. godine sam lično tvrdio da postoji porast malignih bolesti među decom i to je trajalo nekoliko godina. Oko 2000. prosečan broj dece obolele od raka u Srbiji bio je oko 200, a 2013. je dostigao 357. Taj trend se održavao do 2015. godine i posle je došlo do pada brojki. U poslednjih nekoliko godina broj pacijenta je nešto manji, s druge strane imamo i manje rođene dece. Inače, maligne bolesti kod dece su mnogo ređe , od 100 bolesnika koji imaju rak imamo jedno dete i 99 odraslih - bjašnjava dr Škorić za zdravljevodic.rs.

Profesor ističe da je za izvođenje nekih konkretnih zaključaka ipak neophodan dinamički registar dece obolele od raka. Republička stručna komisija za hemato-onkologiju je pokušavala da ga formira, ali ti pokušaji su bili neuspešni.

Tek kada bismo imali registar mogli bismo da tvrdimo sa sigurnošću koji je broj obolele dece i odakle dolaze, a prema rečima ovog stručnjaka, sada sve ostaje na pretpostavci. I baš tako pretpostavlja se da najviše najmlađih pacijenata ima u Užicu, Nišu, Pančevu i Beogradu koji su veoma zagađeni. Dolaze deca sa KiM, albanske nacionalnosti koja nemaju naše osiguranje i srpski stručnjaci za njih uvek otvaraju vrata.

- Svake godine dođe nekoliko porodica u Beograd, dovedu decu jer su čuli da možemo da im pomognemo. Oni plaćaju lečenje, ali imaju poverenja u nas - otkriva dr Škorić.

Lečenje mališana od malignih tumora je dugotrajno i traje od nekoliko meseci do dve godine. Deca se leče u pet ustanova, osim u Tiršovoj, u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu, u Institutu za onkologiju, na odeljima onkoloških bolnica pri KC Niš i KC Novi Sad.

- Pozitivna stvar je što imamo na raspolaganju i neke najnovije lekove, tačnije biološku terapiju za neuroblastom, tumor sa najlošijom prognozom. Samo 50 odsto dece se izleči od te bolesti, a dobili smo lek koji se zove karziba (qarziba). Terapija po detetu košta 200.000 evra. To je država Srbija obezbedila od ove godine i time se povećava procenat preživljavanja dece sa najtežim oblikom neuroblastoma - objašnjava dr Škorić.

Profesor ističe i da je veoma važno to što je formiran Fond za lečenje dece u inostranstvu, pri Ministarstvu zdravlja. To znači da uglavnom nisu neophodne akcije preko medija za skupljanje sredstava za decu koja treba da odu u inostranstvo zbog terapije, radioterapije ili hirurške procedure koja ne može da se uradi u Srbiji.

Prema njegovim rečima za većinu mališana je obezbeđeno lečenje u Srbiji, a odlazak u inostranstvo je neophodan za oko pet odsto dece.

Zastrašujuća statistika u Srbiji

Dr Škorić kaže da definitivno u Srbiji imamo porast kancerogenih bolesti među odraslom populacijom, brojke su zastrašujuće. Imamo ogroman broj novoobolelih od raka na populaciju od sedam miliona.

- Maligne i kardiovaskularne bolesti, kao i bela kuga doprinose nestanku srpskog naroda. Rađa se oko 65. 000 dece, a umire više od 100.000 stanovnika. Podak da je u Srbiji samo tokom 2017. godine umrlo oko 21.500 obolelih od tumora, prema rečima ovog stručnjaka, više su nego alarmantni. Imamo četiri jahača apokalipse kada su u pitanju tumori kod odraslih bolesnika, a to su: rak pluća, debelog creva, dojke i grlića materice, ističe dr Škorić.

Da nije samo bombardovanje krivo za porast maliniteta u Srbiji smatra i  dr Škorić. Prema njegovim tvrdnjama većina malignih bolesti kod odraslih mogu da budu sprečene. I pored doprinosa bombardovanja što je veliki zločin, ja smatram da to nije ključni razlog za porast malignih bolesti među odraslima.

- Većina našeg naroda živi nezdravo. Veliki procenat stanovništa puši, što je uzrok karcinoma pluća, mnogi se hrane nezdravo što je direktan uzročnik raka debelog creva. Žene kasno rađaju, nemaju decu i puše što je okidač za karcinom dojke. Osim toga, često menjaju partnere što je uzročnik karcinoma grlića materice - upozorava ovaj stručnjak.

(Glas javnosti/zdravlje vodic.rs)

SKINI APLIKACIJU