BILI SU JUNACI IZ BAJKE! Ovo je dokaz ČOJSTVA I JUNAŠTVA srpske vojske u Prvom svetskom ratu! (FOTO)

Sve što je napisano o odbrani Beograda u prvoj i drugoj godini Prvog svetskog rata, premalo je prema onome što su učinili branioci.

Njihovo junaštvo mora da živi u sećanjima da bi otrgli od zaborava one trenutke što će novim naraštajima služiti kao primer požrtvovanja i istrajnosti u odbrani praga svoje otadžbine.

Na ovom ostrvu koje danas služi za odmor i rekreacju, vođene su krvave borbe. Major Milan Radojević, komandant Ade Ciganlije je u dnevniku do detalja opisao te bitke. Major Sveta Đukić, koji je bio komandant pre njega je napisao da su sve ade na Savi i Dunavu bile krvave kapije, pred kojima su padali osvajači.

Preko Ade Ciganlije ide se Beogradu iza leđa. Samo preko Banovog i Topčiderskog brda, Dedinja i Torlaka, Beograd se može osvojiti. Zato je ovaj pravac poveren nemačkim trupama i masi artiljerije.

Položaj Ade Cigailije protezao se od porušenog savskog železničkog mosta pa do uzvodnog vrha Velike Ade Ciganlije, obuhvatajući Malu Adu, ili Zimovnik, i adicu Zanogu. Improvizovana flotila komande Ade Ciganlije dejstvovala je do dana napada i prema ostalim odsecima odbrane Beograda.

Veliku Adu držao je 1. bataljon VII puka II poziva sa dva mitraljeza na uzvodnom vrhu Velike Ade. Sem dva reda poljskih okopa nikakvih drugih fortifikacijskih objekata nije bilo. Adicu Zanogu držalo je jedno odeljenje.
Malu Adu, koja je u stvari samo jedan nasip, spojen na gornjem uzvodnom vrhu s levom obalom Save, branila je jedna četa i dva voda iz 3. bataljona istog puka. Na uzvodnom delu, prema spoju s obalom, bila su dva mitraljeza. Nasip zimovnika upotrebljen je kao grudobran za odbranu. Komanda odbrane Ade Ciganlije nalazila se u fabrici šećera. Odbranu je činila i inprovizovana flota brodova. Svakodnevne borbe su bile žestoke i branioci su uspevali, uz nadčovečanske napore da odbrane ovaj komad zemlje na Savi između Srbije i Austrougarske. 

Srpski vojnici i oficiri, ne samo da su pokazivali neviđeno junaštvo, već i istinsko gospodstvo i čovekoljublje. O tome najbolje svedoči i ova priča.

Godine 1914. vodila se borba oko Ade Ciganlije. Posle bitke srpska vojska je sahranila žrtve sa obe strane. Kod stradalog austrijskog potpukovnika Augusta Šmita srpski vojnici našli su neotvoreno pismo, za koje su smatrali da je bila naredba za napad. Ali, to je bilo pismo njegove ćerke. Srpski oficiri, na čelu sa majorom Svetomirom Đukićem, odlučuju da pošalju pismo mladoj Austrijanki:

"Poštovana gospođice, sa teškim srcem i bolom u duši, iako smo neprijatelji, prinuđeni smo da Vam prvi javimo tešku vest da je Vaš neumrli tata, heroj oficir i komandant 32. austrijskog puka, danas herojski pao na čelu svoga puka, braneći svoga Cara, svoju zemlju i svoju zastavu, a u teškoj borbi na srpskom zemljištu u Adi Ciganliji. Iako ste izgubili oca, imate njim da se ponosite, jer je herojski i dostojno jednog viteza-heroja pao na polju časti. U isto vreme Vas izveštavamo da smo današnjom uputnicom poslali Vam 4.000 kruna, koji smo novac našli u džepu Vašeg pokojnog oca sa pismom i molimo Vas da nas o prijemu ovog novca izvestite, jer nam je mnogo stalo do toga da primite i novac i pismo. Vašeg oca dostojno smo sahranili sa svim počastima, obeležavajući njegov grob jednom primernom krstačom, tako da kad se svrše ratne operacije i zavede mir, Vi možete sa Vašom poštovanom porodicom doći u Srbiju i naći telo Vašeg tate pristojno sahranjeno i grob očuvan. Primite naše najiskrenije viteško saučešće, da Vama i ostalima Vašima Bog podari dug i srećan život."

Uskoro je stigao i odgovor gospođice Šmit:

"Poštovana gospodo, Vaše pismo primila sam sa najvećom zahvalnošću, iako je za mene bilo posve kobno, bez obzira na Vašu utehu. Zaista, ovakva pažnja dostojna je samo srpskih heroja oficira i ja sam Vam za to večno zahvalna. Isto tako i novac sam takođe primila na čemu Vam takođe hvala. U ovim teškim momentima za celu našu porodicu, Vaše pismo je zaista okrepljavajuće, utoliko pre i više što je naš tata zaista završio svoj život dostojanstveno. Ja sam već sa mnogim mojim drugaricama, uplakanih očiju, davala Vaše pismo da ga pročitaju i one su zajedno sa mnom plakale i divile se pažnji srpskih oficira heroja. Posle ovog pisma naročito cenimo podvige malene srbijanske vojske, koja je dostojna svakog divljenja."

Ovo je najbolji dokaz zašto je to bila vojska kojoj se divio svet i zašto je nemački feldmaršal August fon Makenzen podigao spomenik neprijateljskim vojnicima, tj. srpskim braniocima Beograda uz reči "Ovde počivaju srpski junaci", a pre polaska na front se obratio vojnicima rečima:

"Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe."

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU