Београдски центар за људска права: Стање у Србији се погоршава

Стање људских права у Србији се погоршава због недостатка дијалога у друштву и губитака поверења грађана у државне институција, оценила је данас професорка Весна Петровић, из Београдског центра за људска права.

Петровић је представљајући у Београду извештај "Људска права у Србији 2019", који је она уредила, као примере лошег стања људских права навела речник посланика Скупштине Србије када говоре о новинарима, судијама, глумцима и другим неистомишљеницима, као и доношење закона без јавних расправа и "лекс специјалисе" који имају коруптивне одредбе.

"Мислили смо да ће се нешто променити када је отворено Поглавље 23 (о правосуђу и основним правима у преговорима Србија-ЕУ)", међутим, пошто се септембра 2019. године са места шефице тима Србије за преговоре са ЕУ повукла Тања Мишчевић, "још нема помака да ће је неко заминити, у прошлој години су отворена само два поглавља, а јавност не зна ко је преговарач", рекла је она.

Новинар и један од аутора извештаја, Иван Протић изјавио је да се ионако тешко стање у медијима у Србији драстично погоршало што је, како је навео, вишегодишњи тренд.

"Забележено је најмање 110 инцидената с новинарима, од тога један покушај убиства. У другој половини 2019. евидентирано је 5.057 прекршаја професионалног кодекса, више за једну шестину у односу на исти период 2018. године", рекао је Протић.

Додао је да је порастао број оптужби на рачун новинара који критички извештавају о власти и подсетио да је група новинара из Србије поднела представку Европском суду за људска права у Стразбуру због негативне кампање коју воде провладини медији, а у којој су названи "страни плаћеници" који желе да "створе хаос", "спроведу насиље" и "убију председника".

Нагласио је да је "огољена намера" власти да контролише све канале јавне комуникације и навео примере државног монопола над медијима који власт користи.

"Покушај јачања контроле је и скандал с новом Медијском стратегијом која је на брзину послата у Брисел, без иједног прихваћеног захтева медијских удружења, а премијерка Србије Ана Брнабић је то правдала грешком њених чиновника. Уз то иде одржавање у животу законски угашене новинске агенције Тањуг, која ужива предност у добијању информација у односу на друге две агенције и финансира се од стране власти о којој пише само похвално", казао је Протић.

Протић је, на једној страни, поменуо извештаје Европске комисије, Светски индекс медијских слобода Репортера без граница Србија, Фридом хаус Србија, који наводе да на пољу медија у Србији нема напретка, а на другој страни је подсетио на оцене државних званичника, који кажу да су задовољни стањем у медијима и да нема "медијског мрака", да су плурализам и изношење другачијег виђења ствари добро уређени.

Један од аутора извештаја, Душан Покушевски из Београдског центра за људска права, осврнуо се на право на приватност за шта је као пример изнео недавну аферу "Недељник": да је министар одбране Александар Вулин пресрео приватну преписку уредника тог листа и бившег министра одбране Драгана Шутановца и јавно је коментарисао.

"Како су дошли до тог текста? Како је канал комуникација постао доступан свима?, питао је Покушевски.

Као други пример је навео да је заменик градоначелника Београда, Горан Весић, прошле године на конференцији за новинаре изнео детаље интерне преписке унутар редакције телевизије Н1.

Покушевски је упитао да ли постоји адекватна контрола служби безбедности у Србији.

Навео је пример рада Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности који "у извештајима нема замерку на рад служби безбедности, а нису се ни бавили својим надлежностима, хвалили су рад председника Србије Вучића на очувању територијаног интегритета Србије и уручивали ордење појединцима", казао је он.

SKINI APLIKACIJU