Analiza svinjskog gripa, prve pandemije u 21. veku

Na kraju, niko u Srbiji od vakcine nije prohodao unatraške, ali je zato država nuspojave osetila "u svom džepu" i sada odlučno pokazuje da takve ubode ne prašta.

Prva epidemija u ovom veku odnela je desetine hiljada ljudskih života. U početku je sve nekako išlo svojim tokom. Prvo, evidentiranje zaraženih, pa umrlih, pa globalna i lokalna panika, pa očekivanje rešenja, pa rešenje u vidu vakcine, pa čekanje u redu za dobijanje spasonosnog cepiva i razočaranje zbog činjenice da najviše vakcina ide najbogatijima... Kada je napokon trebalo zavrnuti rukav, došlo je do zaokreta. Stručna javnost se podelila na pobornike i protivnike vakcine. Sa jedne strane, savetovani smo da vakcinu moramo primiti što pre, i to iz dva puta, i da treba početi od najugroženijih kategorija stanovništva – od dece i hroničnih bolesnika. Sa druge strane, dobijali smo informacije da ćemo od vakcine imati više štete, nego koristi.

Na kraju, niko u Srbiji od vakcine nije prohodao unatraške, ali je zato država nuspojave osetila "u svom džepu" i sada odlučno pokazuje da takve ubode ne prašta.

Ceh, za sada, plaćaju bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, direktor u Jugohemija farmaciji Vladimir Gravara i vlasnik firme Detap iz Valjeva Ljubomir Pavićević. Da li će još neko snositi odgovornost, zavisi od istrage. Evidentno je da i od nabavke vakcina i od bivše direktorke Zavoda sada svi peru ruke, a svi dobro znamo da čiste ruke sprečavaju svaku zarazu. No, kako smo, uopšte, došli dovde?

 "Nulti pacijent" zaražen smrtonosnim virusom H1N1 je Edgar Enrike Hernandez, kod koga je infekcija potvrđena 2. aprila 2009. godine u gradiću La Glorija, Verakruz, Meksiko. Edgar danas ima šest i po godina i nikakve posledice od svinjskog gripa. Međutim, jedna sredovečna žena iz grada Oahaka nije imala toliko sreće. Umrla je 13. aprila i smatra se prvom žrtvom. Zaraza 26. aprila stiže u grad Almansa, u Španiji. Dan kasnije, ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavljuje da je zdravstveni sistem Srbije spreman za svinjski grip, ali da nema razloga za paniku. U tom trenutku, Srbija se na skali opasnosti od jedan do šest nalazi u fazi 3.

Na hitnom sastanku 11. juna Svetska zdravstvena organizacija je prvi put posle četrdeset godina proglasila pandemiju.

VAKCINA: Samo dan nakon što je proglašena pandemija, švajcarska farmaceutska kompanija Novartis iznenadila je sve vešću da je napravila spasonosnu vakcinu. Novartis je uspešno završio proizvodnju prve ture vakcine za grip tipa A (H1N1) nekoliko sedmica pre nego što se očekivalo, objavljeno je u njihovom zvaničnom saopštenju, uz informaciju da kompanija pretpostavlja da će licencu dobiti na jesen, kada je SZO i predvideo značajnije širenje virusa H1N1.

Očekivano, akcije Novartisa, ali i ostalih velikih farmaceutskih kompanija, pa Roš (Roche), koji proizvodi lek tamiflu, istog dana su skočile na evropskim berzama, a 30 država je, po hitnom postupku, naručilo vakcinu.

U isto vreme, u Češkoj je već počela proizvodnja vakcine američke kompanije Bakster, koja u toj zemlji ima svoju fabriku, a prve isporuke tržištu najavili su za avgust.

Svinjski grip u Srbiju stiže 24. juna sa 29-godišnjim mladićem, koji je od 18. do 22. juna boravio u Argentini. Panika počinje, a pred Srbijom je i Univerzijada.

U tom trenutku, Srbija raspolaže sa 75.000 doza tamiflua ili količinom dovoljnom za jedan odsto stanovništva – što je donja granica preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Tamiflu, inače, nije na pozitivnoj listi lekova koji se izdaju na teret fonda zdravstva, nego se kupuje uz recept lekara i košta od 2500 do 3000 dinara. U Srbiji nema prioriteta niti ima procedure po kojoj neko automatski ima pravo da dobije tamiflu. "Niko nije privilegovan po tom pitanju. Ni zaposleni u zdravstvenim ustanovama. Tamiflu će dobijati samo oni sa simptomima meksičkog gripa", rekao je u junu 2009. za "Vreme" epidemiolog dr Predrag Kon.

Nadležni epidemiju u Srbiji proglašavaju 11. novembra. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević je objasnio da je to uradio na predlog Radne grupe za sprečavanje pandemije i dodao da Srbija ne kasni sa početkom imunizacije, budući da će biti jedna od prvih zemalja van EU koja će započeti vakcinaciju. U tom trenutku, u Srbiji je zabeleženo devet žrtava.

NABAVKA: Nedelju dana pre proglašenja epidemije, Vlada Srbije je na hitnoj telefonskoj sednici (2. novembra) donela odluku da će što pre obezbediti dodatna sredstva za nabavku vakcina, lekova i zaštitne opreme neophodne tokom pandemije novog gripa. "Vakcina protiv H1N1 virusa u Srbiji nije registrovana, ali po zakonu možemo da pristupimo njenoj nabavci bez obzira na to da li je registrovana ili ne i u situacijama hitnosti se otvara prostor da je možemo kupiti", rekao je u intervjuu za "Vreme" 5. novembra Tomica Milosavljević.

Na pitanje "koliko hitno?" tadašnji ministar zdravlja je odgovorio: "Naš planirani rok bio je januar 2010. godine. Učinićemo sve što možemo da taj rok bude pomeren unapred."

U istom intervjuu ministar zdravlja objašnjava da vakcine nisu mogle biti kupljene ranije, jer "nismo imali šta da kupimo": "Vakcina protiv virusa H1N1 postala je komercijalno dostupna tek u oktobru 2009. Ne možete kupiti tri miliona doza nečega kada nemate nikoga ko hoće da vam tri miliona doza proda na taj način. Drugo, taj neko vam ne može ni isporučiti tih tri miliona doza u roku od 24 sata. Mi smo u poslednjih nekoliko meseci obavili ozbiljne razgovore sa svim potencijalnim proizvođačima i posle odluke vlade od 2. novembra kreće procedura hitnosti nabavke vakcina. Procedura nabavke je i do sada trajala, ali sad počinje ta procedura hitnosti koja nam omogućava da se taj proces ubrza onoliko koliko bude bilo izvodljivo." Osvrćući se na najave da je od 1. septembra vakcine trebalo da proizvodi i Torlak, ministar je rekao: "Proizvodnja vakcina nije sađenje krompira, nego ozbiljan, komplikovan i težak proces i zbog toga Institut Torlak do sada nije osposobljen da proizvodi ni vakcinu protiv sezonskog gripa, a kamoli protiv H1N1, bez obzira na to što je ovih proteklih pet godina svake godine po milion evra ulagano u njegovo revitalizovanje i što je proizvodnja vakcine protiv gripa bila pitanje, neću reći dana, nego meseci."

Četvrtog novembra objavljena je vest da je Vlada Srbije pokrenula hitnu proceduru za nabavku vakcine protiv novog gripa i da su "u igri" tri velike evropske farmaceutske kompanije. Odlučeno je da nabavku tri miliona doza vakcina protiv novog gripa sprovede RZZO. Raspisan je tender i to postupkom sa pogađanjem. Zahtev za dostavljanje ponude poslat je na tri adrese jer u Evropi postoje tri kompanije koje imaju vakcinu. To su Novartis, GSK i Sanofi, čije bi vakcine trebalo da budu registrovane kod nadležnih tela EU. Direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović je tada rekla da će svi učesnici na tenderu biti ravnopravni, a da će pobediti ona kompanija koja ima vakcinu registrovanu u EU, koja da najbolju ceni i ima vakcinu primerenu za celu populaciju, bez ograničenja za starost ili stanje pacijenta. "Svi oni koji su registrovani u EU mogu ravnopravno da konkurišu ukoliko mogu da obezbede potrebnu količinu vakcina. Naravno da će tender dobiti onaj ko ima najnižu cenu i najkraći rok isporuke. Sve spekulacije o tome ko će dobiti tender u ovom momentu nisu primerene kao ni spekulacije o eventualnoj ceni. Sve konkretne informacije o tome ko je dobio tender imaćemo u ponedeljak (9. novembra 2009, prim. aut.), kada budu otvorene ponude", rekla je Svetlana Vukajlović.

Baš kao što je i obećala, u ponedeljak smo saznali da će tokom te nedelje ugovor o kupovini tri miliona doza vakcina protiv novog gripa biti potpisan sa švajcarskom kompanijom Novartis. Prve količine cepiva, oko 500.000 doza, u Srbiji smo mogli očekivati već 10. decembra.

Komisija za nabavku vakcine, naime, predložila je 9. novembra da Srbija treba da kupi vakcinu od kompanije Novartis, koja je jedina predala kompletnu ponudu za vakcinu protiv novog gripa. Oni su ponudili cenu od 799 dinara po dozi. Prvu turu od 500.000 vakcina mogli bi da isporuče 25 dana nakon potpisivanja ugovora. Planirano je da preostale vakcine, dva i po miliona doza, budu isporučene u tri ture – u januaru, februaru i martu 2010.

Vladimir Marković, komercijalni direktor Jugohemija farmacije, firme koja distribuira Novartisove vakcine, rekao je da je to najniža ponuda na evropskom tržištu, kao i da je vakcinu Novartisa do tog trenutka primilo 42 miliona ljudi i da niko nije loše reagovao.

Po otvaranju ponuda, komisija koja odlučuje o izboru vakcine konstatovala je da niko osim Novartisa nije podneo kompletnu pravnu dokumentaciju.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje 9. novembra se pojavio i predstavnik Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak. Domaći proizvođač nije dobio tendersku dokumentaciju, ali je njihova predstavnica najavila 10. novembra da će istoga dana dobiti uzorke kineske kompanije Džejđeng Tjenjen, čija je cena 3,8 evra po dozi. Ova je vakcina atestirana, ali u tom trenutku nema dozvolu za prodaju na evropskom tržištu.

Predsednik državne komisije za nabavku vakcine Branislav Tiodorović rekao je da, posle zvanične preporuke komisije, konačnu reč daje Agencija za lekove, koja će odabranu vakcinu registrovati za domaće tržište.

Regularna procedura registracije i provere kvaliteta vakcine u Agenciji za lekove traje 270 dana. Međutim, pošto je situacija bila vanredna, otvorena je mogućnost da vakcina dobije atest i za 14 dana. Takođe, ministar zdravlja ima pravo da donese odluku da se prizna dokumentacija i analiza vakcine koja je rađena u Evropskoj agenciji za lekove, objasnio je Tiodorović.

Odmah posle registracije, cepivo se skladišti u Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak. Odatle ide institutima za javno zdravlje širom Srbije, koji potom vakcine distribuiraju po domovima zdravlja.

Prva informacija bila je da će vakcina biti obavezna i besplatna za 915.000 građana, a ostatak stanovništva će cepivo morati da plati, i to u okviru participacije. Prve na spisku za vakcinaciju bile su ugrožene grupe: deca, trudnice, hronični bolesnici i zdravstveni radnici.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je iste nedelje da će tražiti da se protiv virusa novog gripa vakciniše što više stanovnika, uz napomenu da će svako ko odbije vakcinaciju to morati i da potpiše. Direktor Torlaka dr Ranko Dakić je tada izjavio da je vakcinacija dobrovoljna, a da odluku o obaveznoj vakcinaciji može da donese samo najviše zakonodavno telo.

DEBAKL: Prvih 140.000 doza Novartisovih vakcina stiglo je u Srbiju 29. novembra, prošlo testiranje u Agenciji za lekove i ubrzo bilo distribuirano domovima zdravlja širom zemlje. Od 17. decembra vakcinu je mogao primiti svako ko želi (i potpiše). Umesto za 800 dinara, kolika je cena doze, zainteresovani su vakcinu dobijali – besplatno.

Ministar zdravlja je prvi zavrnuo rukav. U živom prenosu 17. decembra mogli smo da vidimo kako Tomica Milosavljević sa smeškom prima vakcinu protiv svinjskog gripa. Njegov primer, ispostaviće se ubrzo, mnogi nisu sledili.

Čim su prve doze počele da stižu, histerija za vakcinom pretvorila se u histeriju protiv vakcine. I to globalnu. Najbogatije zemlje su ponovo prve stale u red, ali ovoga puta namerne da vrate nabavljenu robu, a da im farmaceutske kompanije vrate novac. Da postoji mogućnost da i Srbija otkaže najmanje milion naručenih vakcina saznali smo 9. januara 2010, samo tri dana nakon što je Agencija za lekove izdala sertifikat o ispravnosti i bezbednosti za 200.700 doza iz treće serije vakcina protiv novog gripa. Glavni razlog bio je – slab odziv za vakcinaciju.

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović izjavila je 9. januara da će Zavod "učiniti sve da priča o vakcinama prođe sa što manje štete", a da u slučaju otkazivanja Srbija neće plaćati dodatne penale.

Međutim, što se tiče Jugohemije, zastupnika kompanije proizvođača vakcine Novartis, izmena ugovora nije mogla proći bez finansijskih posledica.

Preduzeće Jugohemija saopštilo je da svaka izmena ugovora sa dobavljačem vakcina za novi grip može imati ozbiljne finansijske posledice za tu firmu kao zastupnika u poslu, kao i za korisnike u Srbiji. U saopštenju se navodi da, prema saznanjima tog preduzeća, količine ugovorenih doza, ni ugovori o kupovini vakcina koje su evropske zemlje sklapale sa kompanijom Novartis, do sada ni u jednom slučaju nisu bili menjani. Što se tiče Jugohemije, ona je uvezla vakcine prema zahtevu države i preuzela obavezu pravovremenog snabdevanja zdravstvenog sistema Srbije, ali ima i ugovornu obavezu prema dobavljaču.

Prvobitno je bilo rezervisano milion doza vakcine, a taj zahtev je, na bazi plana Radne grupe za vakcinaciju prioritetnih grupa stanovništva, naknadno povećan na tri miliona doza. Ipak, u tom trenutku još ništa nije bilo dogovoreno, i predstavnici Jugohemije i Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja su "svakodnevno razmenjivali mišljenja" oko uvoza vakcina i tražili rešenje prihvatljivo za sve. Imajući u vidu i jasne ugovorne obaveze prema proizvođaču, naravno.

OTKAZIVANJE: Vlada Srbije je odluku o obustavi uvoza vakcina protiv novog gripa donela 12. januara. "Imamo 850.000 doza i ne moramo ostatak vakcina da uvozimo. Ne odustajemo od vakcinacije, ali do 20. februara na osnovu epidemioloških analiza predložićemo Vladi Srbije odgovarajuće mere u vezi sa snabdevanjem", objasnio je tada ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Prošle nedelje izjavio je sledeće: "Inicijativa za prekidanje isporuke vakcina bila je moja, 12. januara 2010. godine, i to da se prekine sa tim danom. Na telefonskoj sednici koju sam inicirao predlogom predsedniku vlade, doneta je odluka – zaključak da se sa tim danom prekine isporuka zbog slabijeg odziva na vakcinaciju."

Što se medija tiče, Svetlana Vukajlović je bila brža u proceni. Ona je 9. januara, za Radio-televiziju Srbije rekla: "Imajući u vidu dosadašnji tok vakcinacije, očigledno je da Srbija neće potrošiti tri miliona vakcina protiv novog gripa, koliko je naručeno. Zavod je učinio sve da u što kraćem roku nabavi vakcine protiv novog gripa, a sada će učiniti sve da se zaštite sredstva osiguranika i poreskih obveznika. Pregovaraćemo sa dobavljačem vakcina, firmom Novartis, o isporuci manje količine. Svaki zaključeni ugovor može se i raskinuti pod određenim uslovima. Najbolje je ako se on raskida uz saglasnost obe strane. Postoji mogućnost da se ugovor raskine i uz naknadu štete."

Istom prilikom dodala je da "Zavod očekuje inicijativu Vlade Srbije jer je i nabavka vakcina tekla u skladu sa zaključkom koji je ona donela". Nasuprot tome, resorni ministar je smatrao da je još rano za procenu o otkazivanju dela porudžbine. "Ja sam rekao da je tri nedelje kratko za razmatranje. Drugo, ugovori su obligacioni odnosi, ozbiljne zemlje sklapaju ugovore, ljudi se vežu za dokument, papir. Kada posle mesec dana budemo analizirali efekat vakcinacije, planiraćemo sledeće korake", odgovorio je na to Milosavljević. Tri dana nakon toga, vlada je na telefonskoj sednici donela odluku o prekidu snabdevanja vakcinom, dok je ugovor sa Novartisom raskinut tek 4. februara 2010. godine.

Ko je bio inicijator obustave nabavke od prošlog ponedeljka, pitanje je svih pitanja. Time se oko godinu dana bavi i policija. Ministar policije Ivica Dačić rekao je prošle nedelje novinarima na Goču da se istraga vodi, u stvari, još od vremena kada su te vakcine nabavljane za potrebe građana Srbije. Sredinom avgusta saznali smo da je saslušano više osoba, među kojima i bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, predsednik Radne grupe za praćenje pandemije dr Predrag Kon i tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović. Početkom meseca saznali smo da je u istrazi zloupotreba u nabavci vakcina protiv virusa H1N1, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala prikupila dokaze protiv osmoro ljudi i da je Tužilaštvo za organizovani kriminal napisalo optužni predlog u istrazi o nabavci Novartisovih vakcina protiv virusa H1N1, gde je navelo imena osmoro osoba za koje je u pretkrivičnom postupku utvrđena sumnja da su zloupotrebom službenog položaja oštetili budžet Srbije za 1,6 miliona evra. "Zloupotreba je otkrivena u načinu izbora ponuđača i ceni koja je, kako je utvrđeno u tenderskoj dokumentaciji, mogla da bude za 200 dinara niža po svakoj nabavljenoj dozi vakcine", rekao je 8. septembra neimenovani izvor dnevnom listu "Blic".On tada nije želeo da otkrije imena osoba kojima u ovom postupku preti hapšenje, ali je najavio mogućnost da "u prvom krugu hapšenja bude privedeno petoro osumnjičenih. Zatim bi akcija bila nastavljena".

Isti sagovornik je utvrdio da tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević nije na spisku za privođenje. Devetnaestog septembra uveče uhapšeni su Svetlana Vukajlović, Vladimir Gravar i Ljubomir Pavićević. Osim za učestvovanje u oštećenju budžeta, Svetlana Vukajlović se sada sumnjiči i da je bivšem ministru zdravlja davala netačne informacije u vezi sa nabavkom vakcina protiv novog gripa. Ona je, navodi se u prijavi, Milosavljeviću zapravo rekla da je isporučen deo vakcina koji zapravo nije bio isporučen, pa je vlada na osnovu toga odobrila plaćanje. Naime, Vukajlovićeva se tereti da je posle donošenja zaključka Vlade Srbije od 12. januara 2010, kojom je RZZO-u naloženo da obustavi dalju nabavku vakcina, prihvatila isporuku još 395.000 doza cepiva i neosnovano odobrila plaćanje od 340.853.400 dinara i za tu sumu je oštetila državni budžet. Svetlani Vukajlović, Vladimiru Gravaru i Ljubomiru Pavićeviću 22. septembra je određen jednomesečni pritvor. Na saslušanju se nisu branili ćutanjem.

A svinjski grip?

Pandemija je prestala mnogo tiše nego što je počela – 10. avgusta 2010. "Globalni ishod se pokazao znatno blažim nego što se strahovalo pre samo nešto više od godinu dana", saopštila je tada Margaret Čen.

Izvor: Vreme

SKINI APLIKACIJU