AFROSRBIN! Mouamar zvani Žile se iz ljubavi prema Srpkinji doselio u našu zemlju, a jezik je učio uz Tomine pesme (FOTO, VIDEO)

Mouamar Sequeira (39) iz Nove Gvineje je iz ljubavi prema jednoj Srpkinji, 2015. godine odlučio da se preseli u našu državu

Mouamar Sequeira, kao i svi Srbi, jutro započinje kafom sa svojim prijateljima, radi od 10 do 18 časova i uči da pravi najbolje sarme na svetu.

Rođen je na Novoj Gvineji, a zbog ljubavi se pre šest godina preselio u Beograd.

- Studirao sam u Brazilu, gde sam upoznao i svoju buduću suprugu. Ona je došla na odmor kod svog strica koji predaje na mom fakultetu i tako smo se i upoznali. Prvo sam došao 2014. godine na 14 dana, a onda smo se 2015. godine zvanično i preselili - započinje svoju priču za 24sedam Momo.

Odluka da se preseli, nije bila laka, pored toga što nije poznavao jezik, prepreka mu je bila i da se oprosti od svojih prijatelja.

- Ne samo da nisam znao srpski, već ni reč engleskog. Jedino sam znao francuski i portugalski. Bilo mi je teško da se oprostim od prijatelja i porodice. Sve mi je bilo novo, osećao sam se kao dete koje uči prvi put da hoda - dodaje on.

Ipak, njegova priroda, pomogla mu je da se uklopi, a želja za učenjem, dovela ga je do toga da je razgovor sa novinarom 24sedam vodio na tečnom srpskom.

- Sviđa mi se vaša kultura i mentalitet, slični ste Brazilcima. Ja nisam tuđ čovek, volim da se družim, izlazim na ulicu. Srećan sam što sam ovde, samo mi fali da malo bolje pričam jezik - smeje se Momo.

Kaže da se mahom druži sa starijim ljudima, jer ga oni ne zadirkuju zbog kose, ali i  boje kože.

- Moji prijatelji su mahom stariji ljudi, svako jutro pijem kafu sa njima. Smatram da mogu mnogo da naučim od starijih - dodaje.

Kako je njegovo ime teško za izgovaranje, pitali smo ga da li su mu prijatelji nadenuli neko "srpsko".

- Zovu me Žile, Momo, Žiko i Zito. Najviše volim da me zovu Zito, jer se moja mama zove Mouamar Zita i ta reč znači "sve" - objašnjava on.

Rakija na eks
Sa našim običajima, prvi put se susreo u Brazilu, gde je sa suprugom bio na slavi. Tada je probao i rakiju, ali nije znao za čuvenu caku.

- Mnogo volim rakiju. Video sam da je ljudi piju na eks, pa sam i ja. Međutim, nisam znao da se ona "gasi"  vodom. Jedva sam došao do kuće, a i sutradan sam bio mamuran - priča Momo.

Prijatelji mu se čude što je došao baš u Srbiju da živi, iako ima novca da priušti sebi život u bilo kojoj zemlji, a on odgovara: 

-Ja nisam ovde zbog para, Beograd je moja sudbina. Prilikom prve posete Srbiji, otišao sam sa suprugom u Čačak jer je ona odatle. Proveli smo tamo 14 dana. Išao sam i na Guču, jeli smo kupus - smeje se Momo.

Ističe da mu se sviđa što su Srbi veseo narod, ali zamera "što se brzo ljute i nerviraju za sitnice."

Srpski naučio uz Tomine pesme

I Momo je po prirodi veseo čovek i voli da peva. Uz pesmu je i naučio naš jezik.

Na slavi u Brazilu sam prvi put čuo Tomu Zdravkovića i tako je krenulo. Učim srpski kroz njegove pesme. Volim "Kafana je moja sudbina", "Pustite me da živim svoj život", "Sliku tvoju ljubim", ali i mnoge druge - govori Momo i dodaje da i kada je srećan i kada je tužan, sluša našeg velikog boema.

Iako ga mnogi već smatraju Srbinom, on za sebe ipak voli da kaže da je "Afro-Srbin".

Ima dva fakulteta

Momo je u Beogradu zaposlen u firmi za prevođenje.

- U Brazilu sam studirao portugalski i književnost - objašnjava on.

Sa svojom ćerkom, najčešće priča na srpskom.

- Devedeset odsto naše konverzacije svodi se na srpski, a deset na portugalskom - kaže srpski zet.

SKINI APLIKACIJU