Ђаци о сексу могу само да шапућу

Док мислимо да је секс неприхватљив као део образовања, у Србији деца ступају у полне односе већ са 12 година, велики је број малолетничких трудноћа, а абортус је радоприхваћен вид контрацепције.

„Секс је саставни и кључни део живота. Игнорисање те теме није добро. Важно је знати како тело ради и како да се осећате добро у свем телу, са собом и са другима".

„Потребно вам је да знате о сексу и потребно вам је да говорите о сексу ако желите да будете здрава особа. У Данској је сасвим нормално размишљати да су сексуални односи добри за сваког појединца, добри за тело, за здравље. Нећемо младим људима рећи клоните се секса, него ћемо их научити како да га упражњавају на најбољи начин".

Тако Данци објашњавају зашто је у њиховим школама сексуално образовање обавезно од првог школског дана.

Овакав став је од Србије далек отприлике колико и Данска.

Пре три године из школског система сексуално образовање је нестало практично и пре него што је уведено. Повучени су образовни пакети за предшколце, за ђаке основних и средњих школа под притиском јавности.

Највише негативних реакција у јавности је изазвало то што је приручник за сексуално образовање предшколаца деци објашњавао ко сме да им додирује гениталије. Неки су схватили и да ће из тога проистећи да отац више неће смети да купа ћерку.

Јавности су тада засметала и објашњења о заштити приликом истополног секса, хомосексуализма, што је био довољан разлог да се о сексуалном образовању у Србији више не проговара.

Деца, а имају секс
А последице сексуалног необразовања у Србији су вишеструке. Највишу цену плаћају деца. Свака четврта девојчица ступи у сексуалне односе пре 16. године.

„У скандинавским земљама, које имају сексуално образовање од првог разреда, према неким статистикама, млади ступају у сексуалне односе у просеку са 16 година. Kод нас је просек 12, 13 година", каже Александра Сремчев, менаџерка програма у Асоцијацији за сексуално и репродуктивно здравље Србије.

„Ми смо радили истраживање заједно са Институтом за јавно здравље Батут у 101 школи у Србији и оно до чега смо дошли јесте да четвртина ученика ступа у превремене сексуалне односе, а од њих четвртина не користи апсолутно никакву заштиту", каже Снежана Вуковић из Министарства просвете.

„Ми смо земља која је преплављена традиционалним односима понашања. Овде је срамота разговарати о сексуалности. Ја сам као лекар први пут имала прилику да разговарам са девојчицом која је трудна и има 13 година. Она је прво ушла у сексуални живот, а са стручњаком је имала разговор кад је већ затруднела", каже Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику.

Парадокс је то што су родитељи који се противе увођењу сексуалног васпитања у школе, као један од разлога против навели то да се плаше да ће им деца прерано ступити у сексуално односе, ако о томе уче у школи. Такође се плаше и да ће им деца постати хомосексуалци, ако о хомосексуализму уче. Не виде превентивну улогу, а имамо отпор друштва и цркве између осталог, каже Александра Сремчев.

И док сексуално образовање није тема, годишње се у Србији деси око 16.000 адолесцентских трудноћа.

Немају где да науче, а не знају
Истраживање које је радила Асоцијација за сексуално и репродуктивно здравље Србије показало је да млади много тога важног о болестима, трудноћи и сексуалности не знају.

„Не знају на који начин могу да се заштите од полно преносивих инфекција, од хива. Немају праву информацију кад је право време за ступање у сексуалне односе, девојчице не одлазе на редовне гинеколошке прегледе, имамо велики број непланираних трудноћа чак и малолетничких", каже Сремчев.

„Препрека лежи у традицији која каже, лако ће он да научи о сексуалности, нека научи прво да буде добар ђак па ћемо лако са тим", сматра Ђукић Дејановић.

У Министарству просвете и даље мисле да је сасвим легитимно то што је пакет сексуалних приручника повучен из система образовања:

„Имали смо негативна реаговања једног дела јавности и Министарство просвете је свесно чињенице да је важно да будемо обазриви у сензибилизацији јавности јер можемо произвести потпуно супротан ефекат ако инсистирамо на нечем што просто неко види као негативно", каже Снежана Вуковић.

У Србији и данас само 18,4 одсто жена користи ефикасну контрацепцију, али се зато врло лако одлучује на абортус, тврди Сремчев.

Као последица прераног ступања у полне односе, не коришћења контрацепције и раних абортуса је и бројка од 300.000 парова који се боре с неплодношћу у Србији.

Славица Ђукић Дејановић потврђује да се и жене које су већ родиле децу лако одлучују на абортус уместо да користе савремена средства контрацепције.

„Знате, није мали број жена које за последицу прекида трудноће имају стерилитет и тај стерилитет који је секундарни, стечени, није био примарни, се лечи, али лечити нешто у време када жена треба да постане мајка и када то жели је просто прича која је за 21. век мало забрињавајућа", каже министарка.

Алана Армитаж, регионална директорка Популационог фонда УН, каже да је  неплодност у овом делу Европе проблем, а да је део тог проблема у вези са сексуално преносивим болестима.

„То сигурно може бити смањено увођењем обавезног сексуалног образовања", сматра Армитаж.

Неки домови здравља у Србији имају саветовалишта за младе. То су места на којима могу доћи до информација. Међутим, подаци говоре да и ако оду по информације, оду да проблем реше, а не да га спрече. И то често када је већ касно.

Када би деца требало да почну да уче о сексу
Они који се сексуалним образовањем баве кажу да децу треба подучавати од најранијег периода. Јер тако битне ствари престају да буду табу и постају саставни део живота, размишљања и бриге о здрављу, а корист има цело друштво.

„Предшколски период је најбољи за едукацију деце и то кроз игру, да упознају делове свог тела, да знају по чему се дечак и девојчица разликују. У основној школи већ треба да почну мало да уче о биологији свог тела, о хормонским разликама, и да стичу даља знања о репродуктивном здрављу и сексуалности, каже Ђукић Дејановић.

Ко сме да додирује децу, где и како је оно што би васпитачи у вртићу требало да их уче. Јер статистике показују да чак у сваком одељењу у Србији седе четири детета која су претрпела сексуално насиље и још четири која познају друга и другарицу са истим искуством.

трудноћа, а абортус је радоприхваћен вид контрацепције.

„Секс је саставни и кључни део живота. Игнорисање те теме није добро. Важно је знати како тело ради и како да се осећате добро у свем телу, са собом и са другима".

„Потребно вам је да знате о сексу и потребно вам је да говорите о сексу ако желите да будете здрава особа. У Данској је сасвим нормално размишљати да су сексуални односи добри за сваког појединца, добри за тело, за здравље. Нећемо младим људима рећи клоните се секса, него ћемо их научити како да га упражњавају на најбољи начин".

Тако Данци објашњавају зашто је у њиховим школама сексуално образовање обавезно од првог школског дана.

Емисија "Око магазин" у којој је емитован прилог о сексуалном образовању (15.34)

 
Овакав став је од Србије далек отприлике колико и Данска.

Пре три године из школског система сексуално образовање је нестало практично и пре него што је уведено. Повучени су образовни пакети за предшколце, за ђаке основних и средњих школа под притиском јавности.

Највише негативних реакција у јавности је изазвало то што је приручник за сексуално образовање предшколаца деци објашњавао ко сме да им додирује гениталије. Неки су схватили и да ће из тога проистећи да отац више неће смети да купа ћерку.

Јавности су тада засметала и објашњења о заштити приликом истополног секса, хомосексуализма, што је био довољан разлог да се о сексуалном образовању у Србији више не проговара.

Деца, а имају секс
А последице сексуалног необразовања у Србији су вишеструке. Највишу цену плаћају деца. Свака четврта девојчица ступи у сексуалне односе пре 16. године.

„У скандинавским земљама, које имају сексуално образовање од првог разреда, према неким статистикама, млади ступају у сексуалне односе у просеку са 16 година. Kод нас је просек 12, 13 година", каже Александра Сремчев, менаџерка програма у Асоцијацији за сексуално и репродуктивно здравље Србије.

„Ми смо радили истраживање заједно са Институтом за јавно здравље Батут у 101 школи у Србији и оно до чега смо дошли јесте да четвртина ученика ступа у превремене сексуалне односе, а од њих четвртина не користи апсолутно никакву заштиту", каже Снежана Вуковић из Министарства просвете.

Четвртина ученика који ступају у сексуалне односе не користи никакву заштиту
„Ми смо земља која је преплављена традиционалним односима понашања. Овде је срамота разговарати о сексуалности. Ја сам као лекар први пут имала прилику да разговарам са девојчицом која је трудна и има 13 година. Она је прво ушла у сексуални живот, а са стручњаком је имала разговор кад је већ затруднела", каже Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику.

Парадокс је то што су родитељи који се противе увођењу сексуалног васпитања у школе, као један од разлога против навели то да се плаше да ће им деца прерано ступити у сексуално односе, ако о томе уче у школи. Такође се плаше и да ће им деца постати хомосексуалци, ако о хомосексуализму уче. Не виде превентивну улогу, а имамо отпор друштва и цркве између осталог, каже Александра Сремчев.

И док сексуално образовање није тема, годишње се у Србији деси око 16.000 адолесцентских трудноћа.

Немају где да науче, а не знају
Истраживање које је радила Асоцијација за сексуално и репродуктивно здравље Србије показало је да млади много тога важног о болестима, трудноћи и сексуалности не знају.

„Не знају на који начин могу да се заштите од полно преносивих инфекција, од хива. Немају праву информацију кад је право време за ступање у сексуалне односе, девојчице не одлазе на редовне гинеколошке прегледе, имамо велики број непланираних трудноћа чак и малолетничких", каже Сремчев.

„Препрека лежи у традицији која каже, лако ће он да научи о сексуалности, нека научи прво да буде добар ђак па ћемо лако са тим", сматра Ђукић Дејановић.

У Министарству просвете и даље мисле да је сасвим легитимно то што је пакет сексуалних приручника повучен из система образовања:

„Имали смо негативна реаговања једног дела јавности и Министарство просвете је свесно чињенице да је важно да будемо обазриви у сензибилизацији јавности јер можемо произвести потпуно супротан ефекат ако инсистирамо на нечем што просто неко види као негативно", каже Снежана Вуковић.

У Србији и данас само 18,4 одсто жена користи ефикасну контрацепцију, али се зато врло лако одлучује на абортус, тврди Сремчев.

У Србији само 18,4 одсто жена користи ефикасну контрацепцију
Као последица прераног ступања у полне односе, не коришћења контрацепције и раних абортуса је и бројка од 300.000 парова који се боре с неплодношћу у Србији.

Славица Ђукић Дејановић потврђује да се и жене које су већ родиле децу лако одлучују на абортус уместо да користе савремена средства контрацепције.

„Знате, није мали број жена које за последицу прекида трудноће имају стерилитет и тај стерилитет који је секундарни, стечени, није био примарни, се лечи, али лечити нешто у време када жена треба да постане мајка и када то жели је просто прича која је за 21. век мало забрињавајућа", каже министарка.

Алана Армитаж, регионална директорка Популационог фонда УН, каже да је  неплодност у овом делу Европе проблем, а да је део тог проблема у вези са сексуално преносивим болестима.

„То сигурно може бити смањено увођењем обавезног сексуалног образовања", сматра Армитаж.

Неки домови здравља у Србији имају саветовалишта за младе. То су места на којима могу доћи до информација. Међутим, подаци говоре да и ако оду по информације, оду да проблем реше, а не да га спрече. И то често када је већ касно.

Када би деца требало да почну да уче о сексу
Они који се сексуалним образовањем баве кажу да децу треба подучавати од најранијег периода. Јер тако битне ствари престају да буду табу и постају саставни део живота, размишљања и бриге о здрављу, а корист има цело друштво.

„Предшколски период је најбољи за едукацију деце и то кроз игру, да упознају делове свог тела, да знају по чему се дечак и девојчица разликују. У основној школи већ треба да почну мало да уче о биологији свог тела, о хормонским разликама, и да стичу даља знања о репродуктивном здрављу и сексуалности, каже Ђукић Дејановић.

Ко сме да додирује децу, где и како је оно што би васпитачи у вртићу требало да их уче. Јер статистике показују да чак у сваком одељењу у Србији седе четири детета која су претрпела сексуално насиље и још четири која познају друга и другарицу са истим искуством.

У Министарству просвете тврде да се о сексуалности и репродуктивном здрављу учи у неколико предмета и да је сваки наставник „обавезан да ради на томе".

SKINI APLIKACIJU