DA JOJ MUŽ NE ČITA RECEPT ZA ŠNENOKLE: Kakvu je diplomu nekada morala da ima devojka kako bi se udala?

U Srbiji nekada nije bilo dovoljno da devojka bude lepa i pametna kako bi se udala, od svake mlade žene, pre svega, tražilo se da bude domaćica i to ne bilo kakva već diplomirana.

"Nekada su se devojke spremale za udaju kod svojih matera, a danas moraju ići u školu. Ovim rečima naslovljen je tekst o domaćićkim školama u listu "Vreme" iz 1936. godine, koji objašnjava neophodnost zabuduće udavače i "stubove kuće" da izuče sve veštine koje će im u braku biti neopohodne".

Sve do kraja Prvog svetskg rata devojke su da mese, kuvaju i šiju učile od svojih mama i baka, a onada su se vremena promenila, nije više važila ona rečenica iz "Sumnjivog lica" Branislava Nušića, šta će ženama da pišu, ako ženi treba neki recept neka joj muž pročita.

Sposobna žena stub kuće, sela, grada i države

Iz današnje perspektive možda sve ovo deluje pomalo smešno, ali ako se sagleda vreme nastanka prvih domaćićkih škola jasno je da su one bile odgovor na jedno teško vreme. Prve škole ovog tipa su nastale posle Prvog svetskog rata, svima je bilo jasno da bez sposobne i obrazovane žene nema napretka društva.

Sela u Srbiji su bila uglavom zapuštena, ondašnja štampa pisala je da se "naše zapušteno selo može razviti, ako se podignu naše seoske ženskinje, seoske domaćice, ako imaju znanja, veštine i prakse, da razumno ekonomišu i da u duhu vremena vešto vode svoje kućanstvo".

Nije stoga ni malo čudno što je prva domaćićke škole osnovala, odmah posle Prvog svetskog rata, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tečaj za seoske domaćice trajao je godinu dana, "kako bi se učenice preko proleća i leta više bavile razumnom ekonomijom, vanjskim radom, u jesen pripravlјanjem zimnice, a preko zime više teoretskim i ručnim radom. Sa svakog gledišta je važna ustanova valјana škola seoskih domaćica, iz koje mogu izaći sa potrebnim i teoretskim i praktičnim znanjem čiste i vešto seoske domaćice; pa je dužnost sviju prijatelјa našeg seoskog naroda, da roditelјe savetuju i upućuju, neka svoje kćeri upućuju u te škole, jer će im se to mnogostruko isplatiti", isticala je štampa.

Polaže se "kuvanje, pranje, glačanje rublja..."

Prva ovakva škola otvorena je u Beogradu, u današnjoj Makedonskoj ulici, nju je vodila Natalija Đurović, dotadašnja upraviteljka Više domaćičke učiteljske škole u penziji, koja se, kako beleže novinari, "dugo godina bavila tim pitanjem". Osnivanje je odobrilo Ministarstvo poljoprivrede.

- Škola će biti uređena sa internatom - dodaju novinari. - Trajaće tri, pet i deset meseci. Međutim, dok se ne stvore svi uslovi za internatsko uređenje, postojaće samo tromesečni tečajevi.

Polaznice škole su mogle da budu pismene žene od 16 do 30 godina. U školi su se polagali predmeti iz domaćeg gazdinstva, kuvanja, konzerviranja, pranja i glačanja rublja, šivenja i krpljenja odeće, nege porodilje, odojčadi i starijih, higijene, mlekarstva, živinarstva, pčelarstva i pedagogije.

Osnovi ljudske kulture

Svi su gledali na ove škole sa puno simpatija, štampa je pisala da je "korisnost ovakve škole nesumnjiva. Potreba za njom u Beogradu osećala se poslednjih godina stalno. I sada, kada je već počeo rad, dala se mogućnost mnogim devojkama, kojima je potrebno jedno pravilno znanje upravljanja domaćinstvom i rada u društvu, da posećuju prvu privatnu školu koju vodi jedna iskusna i poznata radnica na vaspitavanju devojaka".

Devojke su ovde učile i „osnove ljudske kulture, kako bi u društvu u kome se kreću mogle da se nađu i daju dokaza o jednom školovanju koje zaista koristi“.

Ženski pokret iz Beograda je organizovao ove škole i davao im radnu snagu, a Higijenski zavod je davao besplatan stan i lekara za higijenu.

Jedna od prvih učenih žena u Srbiji i borac za ženska prava Spasenija Pata Marković i autorka prvog srpskog Kuvara kaže:“ Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za ženu koja ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti“.

Ovakvih privatnih škola bilo je širom Srbije ali i u Zagrebu i Mariboru.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU