AKO NISTE ČOVEK; SVE VAM JE BADAVA

Dok mi niste mahali titulama i novcem, mislila sam da ste gospodin. 

Dok me niste opomenuli na položaj i moć, mislila sam da ste čovek .
Kad ste mi rekli: Znaš li ti ko sam ja? I sama se zapitah, a ko ste?

Evo ja nikad nikoga ne zapitah zna li ko sam ja, a jednako zemljom hodam. Jer, ko me ne zna, čemu to pitanje, a ko me zna, zašto bih ga pitala?
Koreni su moji od dva djeda Dragoljuba, od dva domaćina , sto ne bejahu ni vojskovođe, ni gazde. To su vam oni, obični ljudi što im u sobu i kujnu sva čeljad stanu. Oni ljudi što na tuđu nesreću kao na svoju plaču i tuđem se dobru raduju da bi se svome nadali.

Nemam ja račune ni titule, moji su preci bogatstvom smatrali bistar bunar i jabuku što radja. Moć je za njih imao samo Bog i kucni svetac a položaj , kum što nas je krštavao. Mene su učili da volim dobro a od zla da bežim , da ono što sejem, to cu da žanjem. Učili su me da se kitim bosiljkom i jorgovanom, ali da znam da je miris njihov. Učiše me da časno hodam, ali da glavu ne saginjem i na kolena ne padam.

Mozda zato ne znam ko ste Vi.

Ne znam i ne želim znati, jer ako niste čovek, sve Vam je badava!

Autor: Lela Milosavljević