Publicista Đure Zagorca u knjizi: "Srpska strast - zavere i atentati": Miloš Obilić planirao atentat na Murata! (60. deo)

Poznati beogradski novinar i publicista Đuro Zagorac u svojoj hit knjizi "Srpska strast - zavere i atentati" obelodanio je  i obznanio do knjige - neobjavljenu tezu da turski veliki Sultan Murat nije ubijen u Kosovskom boju, već da je žrtva podavno osmišljenog atentata na Murata još posle bitke na Marici, koji je sproveo u delo - veliki srpski junak Miloš Obilić?!

Poznati beogradski novinar i publicista Đuro Zagorac u svojoj hit knjizi "Srpska strast - zavere i atentati" obelodanio je  i obznanio do knjige - neobjavljenu tezu da turski veliki Sultan Murat nije ubijen u Kosovskom boju, već da je žrtva podavno osmišljenog atentata na Murata još posle bitke na Marici, koji je sproveo u delo - veliki srpski junak Miloš Obilić?!

Istorijska činjenica kazuje da su Srbi (ili Srbin) ZAISTA ubili Murata na Kosovu polju 1389. i da je taj herojski čin, na momenat promenio tok boja i zaveo mnoge da ne čekajući kraj bitke i poraz Srba, oglase i pošalju aber u Evropu - da su Srbi pobedili u Boju na Kosovu.

Na žalost, nisu!

Zalud su zvonila zvona na crkvama Evrope!

Najčuvenija srpska bitka sa Turcima na Kosovu Polju daleke 1389. godine, kao i njen ishod, (pobeda Turaka uz velike gubitke), verovatno su spasile Evropu od brze najezde i razaranja) ali i odredila sudbinu i verovatno promenila istoriju celog slobodarskog naroda.

Srpska istorija se stvarala na mitu, sudbina na surovoj stvarnosti! Stvaranju mita o Kosovskom boju, koji po pravilu imaju izvesnu dozu haotičnosti i velike nedoumice (pa, kako bi bio mit?!) najviše je, čini se, doprineo izvesni Mavro Orbin, tačnije njegovo pisanije i knjiga - "Kraljevstvo Slovena, objavljeno prvi put u Italiji krajem 16. veka,

Ovaj Dubrovčanin, kako piše u knjizi "Srpska strast - zavere i atentati" odan crkvi, za koga se smatralo "da u sebi ima i srpske krvi", označio je kćeri Kneza Lazara kao glavne uzroke srpskog poraza na pomenutom koosovskom polju. Shodno tome one su uzročnici i tragične sudbine jedne nacije?!

Pitao sam svog prijatelja Đura Zagorca više puta dok smo ćaskali u "Šmatovcu" ili kod mene u redakciji "Svedoka" veruje li u verodostojnost tvrdnje Dubrovčanina Orbina oko "atentata na Murata"?

- Slušaj Dinjo, u svakoj teoriji zavera ima uvek zrnca istine, ali u svakoj istini je često nema. Šta da ti kažem, istraživajući materijale za svoju knjigu o atentatima i zaverama našao sam i spise o ovom Dubrovčaninu, koji se takođe, pozivao na svoje "pouzdane izvore". Uostalom, kad me to već pitaš, da te i ja nešto pitam: Ko je ubio Kenedija? Ko je ubio Đinđića, a ko i gde Ivana Stambolića...Često si o tome pisao i dobro znam da si govorio: "Naravno da znam - ubica!"

 Uvek me je Đuro veliki jugoslovenski novinar "matirao" na ovakvim škakljivim temama, ali da se vratim "Atentatu na Murata" ili na stvaranju brojnih mitova koju uvek nadžive istinu...

Mavro Orbin je, moram da stavim pod navode "otkrio da je najstarija kneževa ćerka Mara bila udata za najuglednijeg velikaša kneževine (carevina?!) Vuka Brankovića, a mlađa joj sestra Jelena, za vojvodu Miloša Obilića. (Za njegovo prezime se kaže da nije autentično, da je dato da bi se izbegle asocijacije na, navodno, stvarno - Kobilić?!)

Mira više nije bilo jer se rivalstvo i ljubomora sestara prenelo i na šurake. Vuk i Miloš su se navodno toliko omrzli da je dvoboj među njima bio samo pitanje dana...

Do okršaja je došlo bez ugovaranja dvoboja na jednom skupu u porti manastira Gračanica?!

Kakav je bio ishod?

Jelenine reči, koje je kroz suze izgovarala, doživele su potvrdu -  njen Miloš je bolji, a po njoj i najbolji!

U odsudnom trenutku, Miloš je oborio Vuka s konja...Digla se i     prašina...Priskočili su prisutni velikaši (njihova obezbeđenja su sve posmatrala sa          strane i nisu se mešala) i razdvojili ih. Ali, sujete se nisu mogle smiriti ni jasnim i  ishodom dvoboja.

Nije li možda i ova sekvenca lansirana u javnosti dobra podloga za stvaranje novog mita o Srbima o - neslozi?!

Okršaj je bio u prepovednim časovima, a već uveče bila je čestoi opisivana   čuvena "Kneževa večera". Miloš je bio ljut, kao da nije mogao sebi da oprosti što  dvoboj sa Vukom Brankovićem nije dokrajčio. Mučilo ga je i pitanje kako će pred     Jelenu, hoće li ona njegovo kontaktiranje sa Vukom shvatiti kao kukavičluk?!

Za bogatom sofrom Miloš ne okusi ništa, ne računajući žestoka    pića koja je        naiskap tamanio. Pred sutrašnju bitku na Kosovu nije ni oka sklopio, jedva   čekajući svanuće...

A, onda?

Pojahao je odmornog dorata, krenuvši u galopu prema čadoru sultana        Murata. Kad je uočen koliko ljutit na nemirnom konju, s prvim suncem, i još s             kopljem okrenutim naopako, u srpskoj vojsci se pričalo da je Miloš krenuo da se preda  Turcima...Toj Miloševoj dugo pripremanoj taktici, podlegli su i Turci. Pomislili su isto: da     je veliki srpski junak došao da se preda i izda Lazara!

Ali, uspeo je tako Miloš da stigne do sultana, i da ga "raspori od učkura do  bijela grla", dok je zaprepašćeni  Murat još u ruci držao fildžan s kafom?!

Na srpskoj strani se čula samo jedna reč - izdaja...

Na turskoj - srpska podvala?!

A u stvarnosti, kao i prema saznanjima Dubrovčanina Orbina, Miloš je izveo herojski podvig: a Lazara je u stvari izdao Vuk Branković koji svoju vojsku nije ni izveo na bojno polje...

Od tada, do današnjih dana Miloš postaje mit i oličenje herojstva, a Vuk -   izdajstva.

Hroničari i istoričari priznaju Milošev podvig i da je ubio Murata kaoistorijsku   činjenicu, ali ne potvrđajukao činjenicu i izdaju Vuka Brankovića?!

Istina, to im u poređenju sa stvorenim mitom o herojstvu Miloševom  i  Vukovoj izdaji - ne vredi.

Mit je pobedio činjenice!

Orbinovo pisanije, bilo je naručeno i debelo plaćeno zarad, kako mi je rekao, publicista Đuro Zagorac, zarad veličanja slovenstva, mada je istražujuči ove Orbinove        navode, kaže da se Dubrovčanin oslanjao i na     neka saznanja do kojih je došao...

Uostalom, Dubrovčani su svojevremeno imali najbolju obaveštajnu   službu na ovim prostorima, čak i u odnosu na Vizantiju, tursku pa i samu     Mletačku           republiku. Oni su obezbeđivali informacije i redovno ih dobro unovčavali.

Car Dušan se ugledao i na Vizantiju i na Dubrovnik: ruku na srce njegovo carstvo nije propalo zbog slabe obaveštajne "agencije", već zbog   slabosti njegovih  naslednika. Jedan od onih koji je na Dušanovom dvoru pekao  zanat bio je budući car (knez) Lazar. Kakve je on imao vajde od  svoje obaveštajne službe, barem kada je u pitanju rasplet oko Kosovskog boja?

Udarac aždahe u glavu uvek je pun pogodak!

U vreme pripreme, kao i tokom same bitke na Kosovu polju, u jednom od čadora nalazila su  srpske elita, a među njima i Dimitrije, sin kralja Vukašina i brat   Markov. Oni su, čak, prema nekim saznanjima britanskih istoričara, bili samo uspešna kamuflaža. Dok se očekivao ishod borbe, Dimitrije je glasno pričao da će na sultana biti  izvršen atentat, preciznije da će Srbi pokušati da se Murat ubije!

 Plan za ubistvo sultana Murata, prema istim izvorima, zasniva se  na jednoj   srpskoj  "urođenoj strasti" za izvođenje atentata, a on je započeo     da se priprema već        posle Maričke bitke 1371. godine?!

A Milić Stanković, alias Milićod Mačve, slavni srpski slikar, beležio je na svojim    slikama svoje viđenje sveta, ali se bavio i istorijom. On se pridružio onima koji smatraju           da Vuk Branković nije bio izdajnik, ali na svoj slikarski način.

On, Milić od Mačve mi je svojvremno pričao da je istraživao Kosovski boj, i da  je utvrdio da je Vuk Branković komandovao elitnom jedinicom oklopnika - a pod  oklopom su bili i ratnici i konji - i da je uoči boja, cele noći padala kiša, što je zaglibilo  oklopnike na blatnjavim njivama i da zbog toga nije ni mogao da uđe uboj. A to, je po,  Miliću od Mačve, možda i odlučilo ishod. Ali, sve to je izgubilo bitku s mitom u narodu  da je Vuk Branković - izdajnik!

(Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU