PROKLETSTVO KENEDIJEVIH: RFK mora da bude ubijen! (76.deo)

Atentat na Roberta Kenedija dogodio se 5. juna 1968. Kenedi, mlađi senator iz Nju-Jorka i kandidat za demokratsku predsedničku nominaciju, smrtno je ranjen hicima iz pištolja u hotelu "Ambasador" u Los Anđelesu oko 12:16 po ponoći. Preminuo je posle 25 sati u bolnici "Dobri Samarićanin".

Iz dnevnika koji je navodno, pisao osuđeni revolveraš,  24-ogodišnji Palestinac, Sirhan Sirhan, može da se uvidi njegova ozlojeđenost zbog Kenedijeve podrške Izraelu u "Šestodnevnom ratu".

Sirhan je 3. marta 1969. u sudu u L.A. je priznao da je ubio Roberta Kenedija. Od tada negirao je tu izjavu i 1988.zatražio je  ponovno suđenje.

  Pozadina ubistva

 Kao senator SAD, pošto je  napustio svoj prethodni  angažman javnog tužioca SAD u vladi Džona Kenedija i Lindona Džonsona, Robert Kenedi svu svoju snagu usmerio je na socijalne reforme i  saradnju sa  siromašnima i odbačenim. Obratio se manjinskim zajednicama i sa mnogima od njih uspostavio dobru saradnju.Prekinuo je saradnju sa Džonsonovom administracijom zbog rata u Vijetnamu. Te večeri,samo nekoliko sati pre ubistva, Robert Kenedi nadmašio je ostale kandidate i kvalifikovao se za predsedničkog kandidata Demokratske stranke u Južnoj Dakoti i Kaliforniji što je svakako povećalo  njegove šanse, ali nije  obezbedilo konačnu pobedu niti nominaciju za kandidata Demokratske stranke za predsednika SAD, planiranu za avgust, tri meseca uoči predsednickih izbora u novembru.

 Atentat

Senator Kenedi obratio se pristalicama svoje predsedničke kampanje odmah po ponoći  5.juna 1968. sa govornice na improvizovanoj bini postavljenoj u  Embasi (Embassy-Ambasada) balskoj sali  hotela "Ambasador" u  Midvilširu, u  Los Andjelesu.

U 12:15 Kenedi je sišao s  podijuma i prošao niz  hodnik iza balske dvorane i kroz kuhinjsku  ostavu, rukujući se sve vreme sa pristalicama i hotelskim osobljem. Mala ostava bila je puna ljudi kada se, u 12:16h po lokalnom vremenu,   24-godišnji Sirhan Sirhan  isprečio pred R.Kenedija i , navodno,uzviknuo: "Kenedi,ti kučkin sine!" pre no što je ispalio osam hitaca iz "Ajvor-Džonson Kadet" (Ivor-Johnson Cadet) revolvera u Kenedija i njegovu pratnju.

Zamenik nastojnika hotela Karl Ueker, pisac Džordž Plimpton, Fefer Džonson, nosilac olimpijskog zlata u desetoboju, i profesionalni fudbaler Rouzi Grir bili su među prvima koji su  razoružali  i zaustavili Sirhana. Grir je stegao Sirhanovu šaku i priklještio mu kažipst za obarač jer, u opštem haosu, nije znao da li je ispalio ceo šaržer.

Dok je ranjeni Kenedi ležao na podu ostave, mladi kondukter autobusa, Huan Romero, držao je njegovu glavu i stavio mu brojanice u ruku. Ova slika postaće simbol ovog atentata.

Kenedi je dvaput pogodjen u vrat, a jednom iza desnog uha, iz neposredne blizine. Četvrti metak razderao je senatorov sako. Reporteri i ostali nagrnuli su u uzanu kuhinjsku ostavu, pokušavajući da dođu do informacija, dok su TV kamere snimale ranjenog Kenedija kako krvari na podu.

 (Prim.redak "Glasa javnosti": nejasno zašto obezbeđenje nije sprečilo kontakt s ranjenim Kenedijem i odmah ispraznilo ostavu).

 TV pokrivanje događaja

 Govor senatora Kenedija prenošen je uživo na TV i radijskim stanicama, ali sam atentat nije. Ni jedna od ogromnih kamera koje su tada prenosile program uživo - nije bila postavljena u kuhinjskoj ostavi kada su eksplodirali hici; one su bile instalirane po drugim delovima hotela: balskoj sali Embasi u kojoj je Kenedi govorio, sali Ambasador sprat niže, i lobiju. Neki od kamermana, s kamerama na ramenima, bili su u mogućnosti da odmah, nekoliko minuta po atentatu, snime ranjenog Kenedija,  dok  su oni sa filmskim kamerama,  mogli samo da snime događaj, ali ne i da ga uživo emituju.

Mreža CBS, sat pre atentata, završila je svoj prenos prvih izbora u Kaliforniji (uz reportere) uživo, ali su kamere ostale uključene i atmosfera u hotelu "Ambasador" bila je dostupna za prenos uživo ostalim  TV prilozima mreže, naročito onima u samoj Kaliforniji. Kada je Kenedi napustio govornicu, CBS je nastavila prenos iz Embasi sale, mada se veruje da  se tog momenta isključila većina TV stanica, tako da je mala verovatnoća da su neke nastavile prenos zbivanja iz sala hotela nakon govora. Sledeca dva minuta CBS kamere snimale su gužvu u sali kao i simpatizere koji su se nalazili sprat niže, u sali "Ambasador". Gosti su napuštali salu "Embasi" nakon senatorovog  pobedničkog govora, dok su simpatizeri, sprat niže, skandirali "RFK! RFK!" pretpostavljajući da će im se  senator, možda,  pridružiti i obratiti.

Mikrofoni su snimili skandiranje Kenedijevih pristalica s donjeg sprata, dok je TV kamera CBS-a na spratu iznad , snimila reakcije gostiju na pucnje u kuhinjskoj ostavi tik iza sale.

Dok je režija prebacila zvuk s donje sale na gornji, kako bi uklopila sliku i zvuk tj. iz sale Ambasador u salu Embasi, mogla su da se vide gornja desna vrata na severnoj strani, za poslugu, kako se njišu, a iza njih dopiru haos i krici. Bilo je očigledno da su ljudi koji su se do malopre radovali, šokirani i u u  panici.

Teri Drinkvoter, CBS-ov dopisnik, koji se zatekao  za govornicom za kojom je do pre par minuta govorio senator Kenedi, upitao je nekoga šta se dogodilo.

Nepoznati čovek je odgovorio:

"Kažu da je pogođen."

Drinkvoter je tada skrenuo pažnju kamermanima da  provere da li imaju trake u kamerama i da odmah snimaju. Sa govornice pristalice su pozvale lekare. Kenedijev zet, Stiven Smit u pratnji supruge, Džin Kenedi Smit,  smireno je zamolio  goste da napuste dvoranu.

Rodžer Mad, novinar vesti CBS-a, koji se uz Drinkvotera nalazio u hotelu "Ambasador" i izveštavao sa skupa, pratio je ambulantna kola do Centralne prijemne bolnice, kuda su prvo odvezli Kenedija, a onda i do Bolnice dobrog Samarićanina kako bi nastavio izveštavanje s lica mesta.

Džozef Benti,voditelj, počeo je  svoje izveštavanje o atentatu za CBS uživo, u 12:35 h po lokalnom vremenu. Majk Volis izveštavao je uživo iz redakcije CBS-a u Nju Jorku, prvih nekoliko sati po atentatu.Bentiju se na kraju priključio i izveštač  CBS-a , Volter Kronkajt.

TV mreža ABC  bila je već u toku  isključenja, kada je stigla vest o atentatu. Realizator ABC je najavio ostalim TV stanicama u mreži da budu na vezi i čekaju uputstva dok  voditelj ABC, Hauard K. Smit i politički analitičar, Bil Lorens, u NJu Jorku ne dobiju potvrdu vesti iz Los Andjelosa.

Za par minuta, u 12:21  po lokalnom vremenu, ABC se vratio u etar, najavivši gledaocima vest o atentatu na senatora Kenedija. Nekoliko minuta kasnije ABC je preneo audio zapis izveštaja  TV reportera KABC, Karla Džordža, koji se tada nalazio u ostavi i počeo komentar par sekundi pre no što su  Kenedija izvezli iz kuhinje  na bolničkim nosilima.

Vidno potresen reporter Dejv Džejn, pružio je detalje o ranama svog kolege Bila Vizela, službenika ABC  koji je bio pogođen kao i neki  drugi oko senatora. U vreme atentata i Džejn i Vizel nalazili su se kod pokretnih vrata, blizu Kenedija.

 Novinar koji je uživao izveštavao o atentatima na dva brata Kenedi

 Vodeći dopisnik ABC  u hotelu "Ambasador", Bob Klark,  nalazio se u sali Embasi i kada je čuo pucnje dotrčao je do kuhinjske ostave u kojoj je video ranjenog Kenedija na podu  . Klark je otrčao nazad u balsku dvoranu da se  javi centralnoj redakciji u Nju Jorku. Da ironija bude veća, Klark je onaj reporter  ABC mreže iz Dalasa koji se nalazio u koloni automobila i video atentat na Džona. F. Kenedija. Tako je on postao jedini novinar koji je video oba brata Kenedi par minuta posle atentata.

Nakon telefonskog razgovora sa TV voditeljom vesti ABC, Hauardom K.Smitom, Klarka su odmah prebacili do Centralne prijemne bolnica baš kao što je pet godina ranije bio prebačen  do Parkland bolnice kako bi pratio razvoj događaja.

NBC novinar, Čarls Kvin, privodio je kraju izveštavanje uživo  s demokratskog  skupa iz sale Embasi  u momentu kada su ranjeni Kenedi i ljudi oko njega u kuhinjskoj ostavi. Ne shvatajući šta se događa,vratio je vezu voditelju NBC  Frenku Mek Giju u Burbenk, kako je bilo i planirano. Mreža je prvobitno predvidela da onda MkGi na kratko prebaci vezu voditeljima Cetu Hantliju i Dejvidu Brinkliju i da na kraju MkGi odjavi program.

Vest o mogućem atentatu u hotelu "Ambasador" promenila je plan,i umesto okončanja prenosa, reporteri su nastavili svoju komunikaciju uživo, dok su iza kamera  urednici jurili da dobiju potvrdu alarmantne vesti. Kada je NBC na više strana dobio potvrdu o atentatu, MkGi je u 12:26h po lokalnom vremenu, obavestio gledaoce i NBC je počeo svoje "pokrivanje" događaja nakon atentata.

 Audio zapisi

 Reporter Endru Vest iz KRKD, koji je bio član zajedničkog radio sistema stanica Los Andjelosa,snimio je na traci zvuke posle atentata, ali ne i sam atentat. Snimajući reporterskim kasetofonom s pričvršćenim mikrofonom, Vest je snimio borbu sa Sirhanom u kuhinjskoj ostavi, dovikivanje Referu Džonsonu - "Uzmi pištolj, Ref!" kao i poruke drugima - "Stegni mu prst i slomi,ako treba. Drži mu palac!"

Nešto ranije, dok je još na podijumu balske dvorane intervjuisao senatora Kenedija, Endru Vest ga je upitao kako misli da pobedi podpredsednika Hjuberta Hamfrija i prikupi više podrške za Demokratsku Nacionalnu Konvenciju. U odgovoru koji je bio malo nejasan čuje se kako Kenedi odgovara da borba u prikupljanju glasova za nominaciju za predsedničkog kandidata  Demokratske stranke, tek predstoji. Onda je reporter isključio kasetofon. Sledeći Kenedija  i pratnju do kuhinje, čuo je  zvuke nalik pucanju balona, a onda krik i uzvike da je pogođen. Odmah je ponovo uključio kasetofon i snimio zvuke nakon atentata, ali propustivši da snimi upravo ispaljene hice

Snimci Prišinskog

 Posle nekoliko decenija otkriveno je da je pucnje atentatora snimio, frilanser Stanislav Prišinski, koji je pratio Kenedijevu predsedničku kampanju za "Montrealsku Gazetu" a potom je živeo u rodnoj Poljskoj. Snimak je sačinio na  baterijskom kasetofonu s mikrofonom. To je jedini poznati audio snimak ubistva Roberta Kenedija . Tek nedavno pristupilo se analizi ovog snimka.

6.juna 2007. Diskaveri tajmz kanal emitovao je TV program o slučaju ubistva Roberta F. Kenedija  pod nazivom "Da li je bilo zavere: RFK atentat" koji je bio fokusiran na otkri}e tonskog  snimka S.Prišinskog.

Jednočasovni dokumentarac pružio je dokaze da  je Sirhan Sirhan imao pomagače.  Traka Prišinskog emitovana je prvi put nakon  39 godina od atentata  i to na Diskaveri Tajmz kanalu. Trojica od četvorice ekperata zvuka, intervjuisanih u ovoj emisiji, istakli su da je u atentatu na RFK korišćen drugi pištolj.

Stanislav Prišinski bio je oko 40 stopa  jugozapadno udaljen od Kenedija kada je izvršen atentat. Zbog mnoštva zvukova sa proslave, koja je još trajala nije čuo pucnje a i nije znao da mu je diktafon uključen i da snima (što se često dešava reporterima). Nije  znao da je diktafon snimio hice atentatora kao ni da se atentat odigrao par metar dalje ali van njegovog vidokruga.

Tada se Prišinski spremao da uđe u  uzani hodnik iza balske dvorane Embasi u kojoj je par minuta ranije RFK govorio nakon pobede 4. juna na predizborima Demokratske stranke u Kaliforniji. Kad je pucano Prišinski je bio na severnom delu dvorane, spuštao se niz nekoliko stepenika u istočnom delu  montažne bine kako bi ušao  u ostavu. Mada nije znao da mu je kasetofon uključen, držao je mikrofon visoko iznad glava gostiju  usmeren ka kuhinji. Tog momenta sva vrata između njega i ostave bila su otvorena .

Kako je pucnjava nastavljena,Prišinski je hodao ka hodniku koji je vodio do ostave, približavajući se pucnjavi, ali još nesvestan pucanja u susednoj prostoriji. Filmski i video snimci nekoliko kamera, naročito ABC-TV relej crno-bela  video-relej kamera,  prikazuju Prišinskog kako s diktafonom i mikrofonom u rukama, slilazi niz istočne stepenice sa podijuma, te kreće ka ostavi van domašaja kamera u trenutku pucnjave.

Na tonskom snimku Prišinskog čuje se nekoliko brzih  kratkih  zvukova uz nešto nalik na pucketanje, čak tapšanje. Emisija "Da li je bilo zavere" predstavila je tvrdnje četvorice  tonskih stručnjaka koji su analizirali snimak Prišinskog (dvoje iz SAD, jednog iz Danske i jednog iz Velike Britanije).Troje je utvrdilo da se na snimku čuje 10, a možda čak i 13 pucnjeva, tokom atentata na RFK. U obzir su  uzeti i analizirani svi zvuci sa skupa, žamor, pucanje balona, rikošeti. Dokaz od deset ispaljenih metaka veoma je važan za istragu, jer je Sirhan imao samo jedan revolever u kome je bilo  samo osam metaka. Kada je otpočela pucnjava, nije imao vremena da ponovo napuni šaržer. Potvrda da je ispaljeno više od osam metaka jasno govori da je u atentatu  pucala još neka osoba.

Četvrti stručnjak smatrao je da se na tonskom snimku Prišinskog čuje 7 ili osam ispaljenih metaka. Diskaveri tajmz program, pak, objavio je da ovaj četvrti stručnjak nije na uvid imao sve relevantne dokaze, snimke  i materijale, koje su analizirala druga trojica eksperata. Sva četvorica zaobišla su sirove snimke na kaseti Prišinskog koju je snimio Kalifornijski nacionalni arhiv u Sakramentu pre više godina. Samo su prva trojica eksperata analizirala direktno sa nekilko visoko kvalitetnih digitalnih i analognih kopija sa mastera (originalne trake). Četvrti je analizirao samo jednu kopiju mastera. Za razliku od prve trojice, on nije znao gde se Prišinski nalazio sa svojim mikrofonom u vreme atentata, kao i kuda se kretao kada su hici ispaljeni. Stoga je u TV intervjuu, izjavio da bi od velike važnosti bilo precizno kretanje Prišinskog po sali.

Prišinskijev tonski snimak značajan je ne samo zbog broja ispaljenih metaka već i zbog intervala između pucnjeva. Dvojica od četvorice eksperata smatraju da je i neki drugi atentator  pucao istovremeno sa Sirhanom. Oni su zaključili, a dugi eksperti za vatreno oružje su ih podržali, da su suviše kratki intervali izmedju hitaca, što potvrđje da nisu mogli da budu ispaljeni samo iz Sirhanovog  revolvera. Četvrti stručnjak tona, čije se mišljenje razlikovalo, nije se bavio razmacima između hitaca.

Značaj tonskog snimka Prišinskog ostao je tajna punih 36 godina, sve dok početkom 2004. novinar nije došao do kopije originalnog sirovog snimka Kalifornijske nacionalne arhive. Ovaj original jedini je tonski zapis koji je snimio pucnje na R.F. Kenedija. Druga dva snimka, nastala nakon atentata snimili su novinari Endru Vest iz KRKD članice Zajedničkog radijskog sistema i Džef Brent iz Kontinental njuz servisa.

Emisija Diskaveri tajmza (Vreme otkrića) zaključila je emisiju "Da li je bilo zavere" pitanjem:

"Da li će iz poštovanja prema RFK kao i dokazima o još jednom atentatoru doći do ponovnog otvaranja istrage o atentatu na RFK ?"

Jedan od eksperata koji je učestvovao u emisiji izjavio je da je nedozvoljeno zanemariti i ne razmotriti nove dokaze, a da kao građanin SAD očekuje otvaranje nove istrage.

Ostale žrtve

U početku kolale su različite verzije o broju ranjenih iz Kenedijeve okoline. Konačno je utvrđen broj od petoro povređenih: Vilijam Vizel iz ABC vesti, Pol Šrejd iz Sindikata automobilskih radnika, Elizabet Evans, aktivistkinja Demokratske partije, Ira Goldstajn, reporter Kontinental njuz servisa, i Irvin Strol, volonter u Kenedijevom timu.

Bar još dvoje ljudi povređeno je od udaraca kamerama u lice tokom meteža. Mada nije bila fizički ranjena, pevačica Rozmari Kluni, velika pristalica RFK, koja je prisustvovala govoru u sali i atentatu u kuhinji, doživela je nervni slom. Dvoje njene dece takođe je prisustvovalo atentatu kao i 13'-godišnji holivudski glumac Migel Ferer.

U sledećih 25,5 sati , TV i radijske stanice direktno su emitovale sa lica mesta, a Kenedijev pomoćnik Frenk  Mankevič održao je nekoliko konferencija za štampu o stanju RFK u bolnici Dobri Samari}anin. Sve TV i radijske stanice uživo su prenele u 1:59h posle podne njegovo saopštenje da je RFK podlegao povredama 15 minuta ranije u 1:44h po lokalnom vremenu.

 Sukobavljanja  i primedbe

 Svi su se složili da je Sirhan pucao. Mišljenja su se sukobila oko nepoznanica da li je delovao sam, da li je i drugi revolveraš bio na sceni, kao i da li je Sirhan ispalio prave metke ili su to bilo ćorci. Kao i kod ubistva Robertovog brata, JFK 1963.,senatorovu smrt analizirali su mnogi i razvila su se mnoga  različita scenarija kao što je i bilo mnogih koju su s podozrenjem gledali na  zvanične izveštaje. Jedna od teorija je i da su isti kreatori kumovali  atentatima na oba brata Kenedi.

 Autopsija

 Svi svedoci izjavili su da je Sirhan bio okrenut licem prema RFK i da je njegov revolver bio udaljen od dve do pet stopa tj od 60cm do 1,5m od senatorovog tela kada je pucao. Vršeći autopsiju nad RFK, dr Tomas Noguči, forenzičar iz Los Andjelesa, uočio je da je barut oprljio Kenedijevo uho kao i ostatke baruta u njegovoj kosi. Noguči je tvrdio da to znači da je na RFK pucano iz neposredne blizine tj. od 1,5 inča tj. 37 mm. Prilikom okidanja, pošto je veoma lak, barut se raspe na samo nekoliko inča. Nogučijevi zaključci kazivali su da je Sirhan bio predaleko i da položaj njegovog tela nije bio moguć za postizanje smrtonosnog hica (ispaljenog takodje iz 22 kalibarskog pištolja iz koga je pucano Kenediju u glavu iza desnog uha) kao i da se drugi atentator nalazio blizu RFK.

Posle više godina dr Noguči je napisao: "Nikada nisam rekao da je Sirhan Sirhan ubio Roberta Kenedija. Dok se ne nađu precizniji dokazi...moguće je postojanje drugog atentatora.."

Nezavisno svedočenje prikazano 2004. u  emisiji "Nerešena istorija", na Diskaveri kanalu ukazuje da su čestice baruta mogle da lete i dalje od 38 cm ali  tačkasti efekat koji se video, nije mogao da znači drugo, sem da je hitac ispaljen sa razdaljine manje od 5 cm.

 Ometanje i uništavanje dokaza

 Džejms Skot Enjart tvrdio je da je non-stop fotografisao tokom atentata u kuhinji hotela "Ambasador". Zatim je dodao da mu je LAPD ( L.A. policija) zaplenila tri rolne filma s 36 fotografija, te da ih je sud zapečatio na sledećih 20 godina. Sud nije vlasniku vratio materijal u celosti te je zato vodio dugu bitku u sudu od 1989. do 1996.godine. Najznačajniji deo fotografskih dokaza, slike na kojima  RFK pada, rupe od metaka u ragstovu i plafonu, nalazile su se baš na 10 snimaka koji nedostaju na trećoj rolni. Enjartovo suđenje od samog početka bilo je krcato brljotinama, uključujući uništavanje dokaza u arhivama, nestanak velikog broja relevantnih sudskih dokumenata, a povrh svega nestanak negativa i prvih kopija fotosa. Enjart je na kraju dobio spor protiv grada Los Andjelesa i njegove policije i odštetu od  USA 450 000 $. Među Enjartovim prvim svedocima bili su  Sirhanovi zvanični istraživači, Lin Mengan i Ted Karak.

Za vreme ispitivanja Sendi Serano, mlada aktivistkinja u Kenedijevom timu, rekla je da ju  je tokom ispitivanja zastrašila policija i da je bila primorana da promeni iskaz. Zvanični  transkript njenog poligrafskog svedočenja pred policijom L.A. pokazuje mogućnost da je promenila iskaz pod pritiskom.

 Teorija zavere

 Narednik L.A.policije  Pol Šaraga i Sendi Serano tvrdili su da su dvoje, Latino-mladić i belkinja, obučena u tufnastu haljinu, ubrzo posle atentata istrčali na južna vrata dvorane Embasi hotela "Ambasador" viču}i :

"Ubili smo ga!"'Koga?"'Senatora Kenedija."

Onda su nestali na parkingu.

Na  to dvoje sumnjivih naredniku Šaragi skrenuo je pažnju postariji bračni par koji je mahanjem  i zaustavio  njegovu jedinicu kada je stigao na jedan od hotelskih parkinga. Šaraga je odmah izdao kratako saopštenje o sumnjivom duetu ali je jedan od njegovih pretpostavljenih zaustavio dalja saopštenja. Serano je rekla da je pod policijskim pritiskom promenila iskaz.

 Operativci CIA

 20.novembra 2006. BBC je u vestima objavio istraživanje Šejna O‚č Salivena  da je, navodno, kobne noći bilo prisutno više agenata CIA.

20.novembra 2007. Saliven je prikazao svoj dokumentarni film "RFK mora da umre"  predstavljajući novosti iz svoje istrage i nalaza.

CIA nije imala jurisdikciju na terenu, a neki od agenata bili su zvanično stacionirani u Jugoistočnoj  Aziji u to vreme.Trojica optuženih bili su stariji agenti  i radili su zajedo u JMWAVE  u CIA anti-Kastro centru u Majamiju.

Dejvid Morales, šef operacija JMWAVE, Gordon Kemebel, šef pomorskih operacija  i Džordž Joanides, šef psiholoških ratnih operacija, bili su identifikovani od poznanika na fotografijama snimljenim 5.juna u hotelu "Ambasador". Među tim poznanicima nalazio se i  Ed Lopez koji je radio sa Joanidesom kada je ovaj bio CIA oficir za vezu sa Kongresom u istrazi o atentatu na JFK.

O Salivan je tvrdio da je Morales bio poznat po svojoj ogorčenosti  na Kenedije zbog onoga što je on smatrao izdajom pri iskrcavanju u Zalivu svinja. O Salivan tvrdi da je Morales često ponavljao:

"Bio sam u Dalasu kad smo smakli kučkinog sina i bio sam u Los Andjelesu kada smo smakli malo kopile."

CIA je negirala da je Morales u to vreme boravio u tim gradovima i odbila je komentar.

O Salivan intervjuisao je i prvatnog istražitelja i najamnika, Dejvida Rebrna, koji je imao potpisan ugovor s CIA da učestvuje u invaziji na Zaliv svinja 1961.

Rebrn se nalazio u balskoj dvorani hotela "Ambasador" te noći. Mada Rebrn nije znao lično Moralesa i Kembela primetio ih je  dok su razgovarali u holu hotela pre atentata. Takođe je video Kembela blizu nekoliko SAD policijskih stanica na mestima na kojima CIA nije imala nadležnost.

 Sirhanovi motivi

 Prema autoru Lorenu Kolmanu datum atentata bio je značajan jer je padao na prvu godišnjicu prvog dana Šestodnevnog rata između Izraela i arapskih suseda koji je počeo 5.juna 1967. Sirhanov atentat na RFK može da se smatra prvim arapskim ili palestinskim aktom nasilja na američkom tlu. Kolman smatra da je Sirhan Sirhan sebe video kao palestinskog vojnika.

U dnevniku koji je policija pronašla u Sirhanovom domu Sirhan je napisao:

"Moja rešenost da eliminišem RFK sve više je ćvrsta opsesija. RFK mora da umre. RFK mora da bude ubijen. Na RFK mora da se izvrši atentat. RFK mora da  bude ubijen pre 5.juna 1968."

 Nasleđe

 Ubistvo Roberta Kenedija jedan je od dogadjaja u nizu, koji su šezdesetih godina, vodili demoralisanju i odstupanju mnogih ljudi pozicioniranih levo od centra u SAD. Ovi događaji počeli su atentatom na predsednika Džona Kenedija 1963., nastavila se ubistvom dr Martina Lutera Kinga 1968. a kulminirali su brutalnim policijskim nasiljem  nad demonstrantima koji su tražili okončanje rata u Vijetnamu tokom Nacionalne demokratske konvencije.

Nije poznato da li bi Robert Kenedi, da je ostao živ, uspeo da postane kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima. U vreme pogibije Kenedi je daleko zaostajao po broju glasova iza podpredsednika Hjuberta Hamfrija, kako u podršci glasača tako i u donacijama,koje je Hamfri obezbedio od partijskih bosova .

Ova činjenica nije smanjila broj Kenedijevih pristalica, mnogih tzv.kenedijevskih romantičara, koji su čvrsto verovali da je Kenedi svoju nominaciju obezbedio pobedom na stranačkom nadmetanju u Kaliforniji.

 Posle atentata u Los Andjelosu juna 1968. Hamfri je nastavio da prikuplja podršku, pobedio je i nominovan je u Čikagu. S tesnim rezultatom u predsedničkoj trci pobedio ga je republikanac Ričard Nikson.

 Glas  javnosti - Vladan Dinić