Posadi jedno, iščupaj dva: aplikacija “Moje drvo”

Gradska uprava ponovo je došla na fantastičnu ideju – da se Beograd što više ozeleni. Jedina šupljina u svemu tome je što je ideja da mi građani treba sami da platimo to ozelenjavanje.

Naime, napravljena je aplikacija "Moje drvo", kako bi se omogućilo svim građankama i građanima Beograda da učestvuju u pošumljavanju glavnog grada. Preko telefona zauzmete mesto koje je slobodno, drvo platite preko telefonskog računa, ispod zasađenog drveta stoji pločica sa vašim imenim kao donatorom I svi srećni I zadovoljni. Samo je naš džep sve tanji.

-Ta akcija neće biti profesionalna niti po kvalitetu drveća koje treba da bude u urbanoj sredini, niti po lokaciji, pošto je slobodna lokacija postavljanja tog drveća, poremetiće mnogo stvari – kaže arhitekta Zoran Ivanović.

Iako ideja deluje vrlo primamljivo, postavlja se pitanje da li je opravdano da se grad ulepšava o našem trošku. Jer I sama aplikacija je Gradsku upravu koštala neke novce. Da ne kažemo mnogo novaca.

Prema rečima Ivanovića, grad treba sam da finansira projekat.

- Treba da se to promišljeno radi, sa rešenjem profesionalaca, hortikulturaca, jer evidentno je po celoj teritoriji Beograda da je vegetacija, drveće spontano postavljena od amatera, vlada jedan haos I u parkovima I u svim zelenim površinama I prepušteno je samo sebi, nekim službama koje nisu elokventne, a pogotovo sada kad bi došli građani to bi bio još veći haos – smatra Ivanović.

Naš sagovornik koji je poreklom iz Makedonije, a iza sebe ima zavidnu međunarodnu karijeru ukazuje na urbanističke problem u kojima se naš grad nalazi.

- Kad prolazite niz Strahinjića Bana vi ne vidite zgrade, ne vidite gradsko tkivo, ne možete da pogledate zgradu, dućan, tu je drveće pušteno jednostavno samo po sebi da raste. Dalmatinska je isto takva, Kneza Danila. I sve to deluje dosta ne osmišljeno I bez rešenja. U starom gradu su uske ulice koje imaju mnogo lepe stare, barokne fasade, fasade secesije, fasade jugend stila I toliko mnogo drveća je nasađeno, veliko je I ogromno, van dimenzija tih zgrada koji narušavaju urbanizam I urbani ambijent u gradu I koji stvaraju ambijent neke šume, neke prirode koja ne treba da bude prisutna tu u gradu – objašnjava Ivanović.

Prema njegovim rečima, u parkovima vlada haos od rastinja.

-Nema nikakve kompozicije ni koncepta sadnje tog drveća, neki ritam. Sve je to spontano posađeno, najprostije drveće. Ipak za ovaj grad za koji mi aludiramo da bude svetski to nije adekvatno drveće. Treba da se zameni.

S druge strane gotovo svakodnevno se susrećemo sa težnjom gradske vlasti da stabla po Beogradu seku, takođe bez ikakvog plana I bez ikakve svrhe. Podsetimo da je drvo na Kalemegdanu staro preko 100 godina “greškom” preko noći smaknuto jer je bilo planirano da tuda prolazi žičara: još jedan od pogdešnih projekata od kog se, na sreću ipak odustalo. Ali to drvo je otišlo u nepovrat. 

Kako ističe Ivanović, s jedne strane se nekontrolisano sadi, imamo samoniklo drveće pored Skupštine, a sa druge strane kome kako treba ravna površina oni seku drveće.

- Vegetacija u Beogradu je totalno nekontrolisana I nije negovana zadnjih 50, 70 godina. Ovo je trg, na trgu se ne sadi drveće, ono je lepo ali će za 10 godina da bude ogromno. Drveće treba da se sadi pored reke, na vodi gde sada grade zgrade. Sve se obrnuto postavlja. Nema jedinstvenog urbanizma u Beogradu. Treba da bude objavljen međunarodni konkurs da se svaki detalj reši na najvećem svetskom nivou, a ne da rešavaju političari jer evidentno da oni rešavaju s obzirom na to šta se dešava – ističe Ivanović I dodaje:

-Vi recimo ovde imate Srpsku smrču koja se zove srpska I na latinskom je srpska, a nemate je u gradu nigde. Ali zato imate drvo platana, što je drvo Robin Huda u Šervudskoj šumi, a nemate Srpsku smreču, nemate brezu. Takođe mora da postoji balans između listopadnih I zimzelenih drveta, a ovde gotovo da nema zimzelenih – zaključuje Ivanović.

Još jedan čovek iz struke Lidija Martinović, pejzažni arhitekta, kada je čula za aplikaciju “Drvo za Beograd” pomislila je, kako kaže, da je neka od onih lažnih vesti.

- A posle sam bila ljuta jer smatra da je to još jedna od gumenih kosti koju ova štetočinska Gradska vlast baca građanima. Tu se tačno vidi kako oni tretiraju građane, ali ne samo njih nego I struku koju su marginalizovali. Ne možete drvo posaditi bilo gde, tačno se zna na koje mesto se sadi drvo, koje drvo, kako se sadi I zašto se sadi baš tu. Potpuno je apsurdna ova situacija sa jednom marketinškom igrom koja se prosipa građanima, a skreću se teme na taj način sa onih važnih tema kao što je otimanje zelenih površina od građana, gde se građani apsolutno ne pitaju ništa nego se samo zabode ašov I građani saznaju da će da im se otme zelena površina, evo imamo Košutnjak. Zatim se skreće tema sa seče drveća koja je jedan čitav ekocid koliko ne voli ova štetočinska vlast Beograda drveće. I na kraju imate I ovu spalionicu koja je ovih dana aktuelna koja će toliko uništiti Beograd ekološki, uništiće zdravlje građana I na kraju će uništiti I račune građana jer ćemo morati na kraju to sve vrlo skupo da plaćamo – ističe Martinović.

Prema njenim rečima, ovo je samo još jedan od tih jeftinih trikova koja pokazuje kako gradska vlast tretira Beograđane.

-Postavlja se tu pitanje I javnog komunalnog preduzeća Gradsko zelenilo koje građani plaćaju da radi svoj posao: da nabavlja drveće, da ga planski sadi, da uvećava zelene površine, da ih neguje, da ih održava da nema ambrozije, da nema insekata. A vi sad imate neku aplikaciju kojom se pozivaju građani da iz svog džepa  plaćaju drveće kao doniraju, ili preduzeća I ostala magla koja se prodaje, a šta radi onda Gradsko zelenilo, šta radi grad, gde su pare onda građana – zapitala se Martinović.

Želja svih nas je da Beograd postane svetski grad. Sa Šervudskom šumom ili bez nje, pitanje je. Možda nam kad već sve sami plaćamo bude dozvoljeno u jednom momentu I da odlučimo da li smo za Srpsku smrču ili ipak samo za Robin Huda.

(Glas javnostiD. Đ

SKINI APLIKACIJU