Po Hitlerovom naređenju uništena Narodna biblioteka: Zašto prvo to?

„Zato što je u njoj sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda”, rekao je general-pukovnik Aleksander Ler kada je objašnjavao zašto je Narodna biblioteka bila cilj u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine.

Posle sloma nacističke Nemačke u maju 1945. general-pukovnik nacističke avijacije Aleksander Ler predao se britanskim trupama koje su ga izručile upravo vlastima države na čijoj je teritoriji počinio najveće ratne zločine.

U prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda. „U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: „Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.”
Lerova izjava otklanja i poslednju sumnju u motive i razloge političkog i vojnog vrha nacističke Nemačke za plansko uništenje srpske nacionalne biblioteke do koga je došlo u popodnevnim i večernjim satima 6. aprila 1941. godine.

Poštujući pravni princip Forum patriae victimae, jugoslovenski vojni sud u Beogradu sproveo je suđenje i izrekao presudu – smrtna kazna nad ratnim zločincem general-pukovnikom Aleksanderom Lerom izvršena je krajem februara 1947. u glavnom gradu Jugoslavije. Zanimljivo je da je Ler tokom suđenja svom braniocu, koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, u jednom trenutku rekao da mu smeta prisustvo javnosti (građana) u sudnici. „Oni me posmatraju kao da sam zločinac”, pojasnio je Ler.

No, vratimo se na sam tragični događaj.

U svojstvu komandanta nemačke 4. vazdušne flote Ler je 31. marta 1941. izdao svojim trupama naređenje u kojem je kao jedan od osnovnih ciljeva bilo označeno „rušenje Beograda napadom glavnih snaga”. Za napad na jugoslovensku prestonicu odredio je sedam vazduhoplovnih pukova, opremljenih dvomotornim bombarderima „dornije”, „junkers” i „henkel”, dva puka obrušavajućih bombardera „štuka”, kao i četiri puka lovaca „meseršmit”. U napadu je bilo angažovano 205 bombardera, više od stotinu „štuka” i 160 lovaca.

Na predlog svog ministra propagande Gebelsa, Hitler se saglasio da tajni znak za početak napada na Jugoslaviju i bombardovanje Beograda bude „Marš princa Eugena”, koji je komponovao Andreas Leonard. Zvuci marša emitovani su preko Radio Berlina u 5.20 sati ujutro, 6. aprila 1941. godine.

Pored tačnog vremena izvođenja vazdušnog napada, u Lerovom naređenju od 31. marta utvrđen je i procentualni odnos razornih i zapaljivih bombi koje je trebalo koristiti. Tako su bombarderi tokom prvog jutarnjeg napada 6. aprila nosili između 60 i 75 odsto razornih bombi različite težine, kao i mine od 1.000 kilograma – nemačko tajno oružje, do tada veoma retko korišćeno. Procenat zapaljivih bombi različitih tipova u prvom napadu iznosio je između 25 i 40 odsto, a u popodnevnom napadu 40 odsto eksplozivnih i 60 zapaljivih projektila. Namera je bila jasna – u Beogradu je trebalo izazvati što više velikih požara zbog dodatnog razaranja grada i navođenja tokom planiranih noćnih napada iz vazduha.

Nažalost, taj cilj je u potpunosti ostvaren.

Upravo tokom napada zapaljivim granatama oko 15 sati i 30 minuta 6. aprila pogođeno je zdanje srpske nacionalne biblioteke na Kosančićevom vencu.

Prema izveštaju nacističkog Operativnog štaba, prvog dana vazdušnih napada na Beograd bačeno je ukupno 218,5 tona eksploziva, a tokom višednevnog bombardovanja stradao je 2.271 žitelj prestonice.

Potpuno su uništena 682 objekta, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije. Znatno je oštećen 1.601 objekat, dok je 6.829 građevina oštećeno u manjoj meri. Stradalo je oko 50 odsto stambenog fonda, znatno su oštećene električna, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža. Samo tokom 6. aprila grad je napustilo oko 150.000 žitelja, skoro polovina ukupne populacije koja je tada brojala oko 350.000 ljudi. Stoga je Beograd narednog dana uistinu odavao utisak razorene i puste varoši.

Po svim karakteristikama, kao i po stravičnim posledicama, vazdušni napad na Beograd predstavljao je ratni zločin protiv civilnog stanovništva, materijalnih dobara i kulturne baštine.

Razaranjem objekta Narodne biblioteke Srbije uništen je skoro čitav nacionalni fond koji je početkom 1941. obuhvatao oko 354.000 naslova monografskih publikacija u oko 500.000 svezaka, 1.365 rukopisa, 226 ranih štampanih knjiga, oko 6.260 brojeva časopisa i novina, oko 3.770 pisama i 1.447 jedinica kartografskog materijala, grafika i fotografija.

Izvor: Politika

SKINI APLIKACIJU