Milica Đurđević, lider stranke "Zavetnici"za "Glas javnosti": Nije Kosovo kafana, pa da je posle fajronta dostojanstveno napustimo, kako nas savetuje predsednik SANU Vladimir Kostić!

Odajem veliko priznanje akademiku Časlavu Ociću, jer je javno istupio u u najtežem trenutku,  ali ne kao konformista koji brani svoju fotelju i ličnu poziciju, već kao častan i savestan srpski intelektualac koji danas brani Srpsku akademiju nauka i to od njenog predsednika. 

Vladimir Kostić nije stigao ni da pročita sve ono što je akademik Ocić napisao o Kosovu i Metohiji. Podatke koje iznosi u nedavno objavljenoj studiji ne može da negira niko ko se ozbiljno bavi međunarodnim pravom, geopolitikom, demografijom, ekonomijom. Oni u potpunosti pokazuju da Kostić nije u pravu kada tvrdi da Kosovo ni de fakto, ni de jure ne pripada Srbiji.

 Predsednika SANU, ne obavezuje samo slovo Ustava, jer Kosovo nije tek neka pravna kategorija, njega pre svega obavezuje činjenica da sedi na tronu Jovana Cvijića, počasnog doktora univerziteta na Sorboni, jednog od najslavnijih balkanskih naučnika. Uprkos svim zvanjima on se nije gordio pred svojim narodom, niti omalovažavao njegov vekovni san da povrati okupirane teritorije. Opisivao je sa divljenjem kako srpski seljak i vojnik sa oslobođenog Kosova nose grumen zemlje kao jedini ratni plen. 

 To Kostić ne može da razume, baš kao što ne shvata da je pesnik Vojislav Ilić na samrti jadikovao što neće stići da završi spev o Kosovu. Ne shvata Kostić ni da je Branislav Nušić dao otadžbini najvrednije što je imao - život sina jedinca. 

 Ne razume predsednik SANU da je pariški đak, pesnik i diplomata, Milan Rakić napustio ministarstvo i krenuo da povrati Gazimestan o kome je pisao. Dan kada je ušao u oslobođenu Prištinu smatrao je najvećim u svom život. 

 Kostić ne oseća ni reči prve dame Srpske akademije nauka i umetnosti, Isidore Sekulić - „Kosovo, niti je prestalo, niti je nestalo, niti će ikada dok je nas.“  

 Dok postojimo mi postoji i Kosovo. I to nema veze sa tim koliko Srba živi na njemu, da li je na Jarinju administrativni prelaz i čija se baza nalazi na njegovoj teritoriji, jer sve su to promenljive kategorije. Kosovo je u našim mislima, našoj svesti i savesti.

 To što su Kostiću emocije amputirane i što se jedino rukovodi potrebom da se dodvori određenim interesnim grupama je samo njegov problem. Međutim, naša nevolja je u tome što su nam institucije okupirane, što se na njihovom čelu nalaze pojedinci koji ne održavaju volju naših istinskih intelektualaca koji nisu zaokrenuli glavu od najvažnijih izazova pred državom i narodom 

 Nije Kosovo nekakva kafana, pa da je posle fajronta dostojanstveno napustimo, kako nas savetuje Vladimir Kostić. Mi ne možemo da napustimo Kosovo i Metohiju, jer bismo na taj način napustili sebe - tamo nam je istorija, tamo su nam svetinje, grobovi predaka, crkve i manastiri. Ako isečemo koren, ne možemo ubirati nikave plodove. Šta god da se desi, Srbija ne sme da stavi potpis na otimanje svoje duhovne vertikale. Bez Kosova ne postojimo kao narod, jer šta je skupina bez identiteta, porekla i zaveta?!  Samo masa sebičnih pojedinaca, baš onakvih kakav je Kostić. 

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU