INSAJDER o ubistvu novinara Milana Pantića (18.12. 1954 - 11.6. 2001.): Bivši ministar policije Dragan Jočić: Nije bila ni namera da taj novinar bude ubijen (120.deo)
U svojoj dugoj, evo, već pola veka, novinarskoj karijeri, svakojakih "čudesa" sam se nagledao i naslušao...
Od "saobračajki", tragedija po rudnicima, brojnih intervjua sa znamenitim i manje znamenitim ljudima, do izveštača sa ratišta diljem Jugoslavije koja se se i pred mojim očim raspadala i komadala, o NATO bombardovanjima i ubijanjima, rušenjima bolnica, mostova, škola, o osiromašenom uranijumom kojim nas je humanitarni Zapad trovao i ubijao u humanitarnoj akciji "Milosrdni anđeo", o velikim razaranjima naše zemlje...Do onih lepših, izveštavanja sa sedam šahovskih olimpijada diljem planete - od La Valete 1980. do Novog Sada 1992, brojnih mečeva za titulu prvaka sveta u šahu...
Istina, sam mali broj novinara imao je tu priliku da iz prve ruke, prati i zapisuje sve o - krvavoj seriji bez kraja, koja evo, skoro pola veka potresa ovaj prostor na brdovitom Balkanu, ili današnjim "rečnikom politike" - Zapadnog Balkana?!
NE PROPUSTITE
Ubijeni veliki Tači i Mali Ziza
U ovom nastavku feljtona Glasa javnosti - borba protiv kriminala - baviću se Pomoravljem. Ubistvima Milana Pantića (11.6. 2001), mog kolege po peru, dopisniku "Večernjih novosti" i likvidacijama Zorana Jeftića - Taćija (u petak 22. januara 1999.) i Radomira Nedeljkovića - Malog Zize (9.marta 1999.)...
Naravno da sam ih poznavao!
Čak, posle ubistva Milana Pantića, kao "gra|anin" proveo sam u BGD MUP-u više časova - razgovarajući sa inspektorom za krvne delikte. Ni tad, kao ni sad, nisam baš shvatio šta sam tamo radio, osim da sam razumeo da me je inspektor, onako "usput" pitao - "pošto si ti dugo izveštavao iz Pomoravlja, mora da si čuo ko je ubio Milana Pantića?!
"Da sam znao, ja bih to i objavio, ali ako na nekog konkretnog mislite, pitajte mi, šta o tome mislim", odgovorio sam kontra pitanjem.
Naravno, inspektor se samo nasmejao, popili smo petu-šestu kaficu i pozdravismo se...A, koliko pratim, MUP ni danas - dve decenije posle - ne zna ko je ubio Milana Pantića...!
"Oj Moravo, moje selo ravno..."
"Oj Moravo, oj Moravo, moje selo ravno, što si ravno kad si vodoplavno", samo nisu poplave posećivale Pomoravlje, već i smrt, ne samo novinara - dopisnika Milana Pantića - već i mafijaški obračuni...Jer, jednog časa, 1999. zločesti Beograd kao da se preselio u srce Pomoravlja, u Ćupriju i Jagodinu!
Posle dve monstruozne, hladnokrvne i profesionalne likvidacije Zorana Jeftića - Taćija(41) iz Ćuprije, usred prepunog ćuprijskog kafića "Grinet", (u petak 22. januara 1999.) pred suprugom Jasminom i prijateljima i Radomira Nedeljkovića - Malog Zize (9.marta 1999.) pred kućnim pragom u Jagodini, u Pomoravlju, a pre svega u podzemlju ovog dela Srbije, više nije bilo isto kao - do tada...i do ubistva Milana Pantića dve godine kasnije...
Dok su ova dvojica ljud (Taći i Ziza)i, koji su možda preterano, ili zlobno, ubrajali u najbogatije Jugoslovene, bili živi i u naponu snage, u Pomoravlju se dobro znalo ko kosi, a ko vodu nosi...
Maskirani ubica, sa automatskom puškom je hladnokrvno, pred zaprepašćenim gostima, suprugom i prijateljima, preciznim hicima po BG receptu, likvidirao Zorana Jeftića Tačija, "nekrunisanog kralja pomoravskog podzemlja", polako odšetao s mesta zločina u mrak, i verovatno zauvek preselio se u fasciklu N.N.ubica.
Hladnokrvni ubica ostavio je u kafiću ubijenog Taćija, a Taći kod kuće petoro maloletne dece...Sinove Stefana, Miloša, Marka i kćeri Anu i Jelenu...
Gologlavi likvidator Radomira Nedeljkovića - Malog Zize, nije se skrivao iza maske! Hladnokrvno je prešao preko ulice i pozvao Malog Zizu, koji je leđima bio okremut, da se obrne, prozborio nešto, izvadio pištolj i rafalnom paljbom, sa po dva metka u glavu u srce i jednim u ključnu kost, ubio Nedeljkovića (48), Jagodinca, za koga se verovalo da želi sve, da može sve i da mu se može sve...
Tako su u kratkom roku, u razmaku od sedam nedelja, u Ćupriji i Jagodini ubijeni oni za koje su verovali da im niko ništa ne može?!
Taćiju nije pomoglo, što je u prepunom kafiću, bio okružen familijom, prijateljima i gostima...Zizi, što je na ćošku, pred svojom kućom, bio - sam.
Ubica Taćija nije prezao da ga "kalašnjikovom" izrešeta usred kafane, a ubici Malog Zize nije zasmetalo što na ulici ima ljudi, dakle i svedoka...
Al, u šoku, u kafiću "Grinet" niko nije mogao ni nasumice da opiše ubicu, osim da je bio maskiran, a među gostima je bilo mnogo onih koji su sve, osim da su bili plašljivi i naivni...
Gologlavi ubica Malog Zize se posle ispaljenog rafala sagnuo da pogleda da li je Nedeljković "zauvek mrtav", uverio se i, polako, "nogu pred nogu" zamakao u jagodinske sokake iz kojih je i došao...
Do danas, od ubica Taćija i Malog Zize ni traga ni glasa, što bi se reklo, ni pisma ni razglednice...
Poštujući ono sveto pravilo - o mrtvima sve najbolje - ne želimo da kopamo po policijskim (debelim) dosijeima Taćija i Malog Zize. A u dosijeima ima svega i svačega, ali je i danas činjenica da ako upitate bilog kojeg Ćupričanina ili Jagodinca o Taćiju ili Malom Zizi - reći će istovetnu rečenicu: "Neka im je laka zemlja!"
...A onda, 11. juna 2001., na kućnom pragu ubijen je novinar-dopisnik "Večernjih novosti" Milan Pantić...
Ko je ubio Milana Pantića?
Emisija INSAJDER- Govore: Živka Pantić, supruga ubijenog novinara Milana Pantića, Relja Milanović, novinar radija Novi put, Branislav Jovanović, novinar nedeljnika Novi put, Jovan Stojanovic, bivši direktor Jagodinske pivare, Dragan Markovic Palma, predsednik SO Jagodina, Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a.
Autor: Brankica Stankovic
Milan Rajšic, SUPJagodina, jul 2001:Do sada smo obavili razgovore s blizu 1.000 lica. U prostorije ovog sekretarijata privedeno je više desetina lica, angažovana su sva raspoloživa sredstva i svo ljudstvo jer to krivično delo je zadatak broj 1.
B92:Uskoro će pet godina otkako nas je ta izjava skoro uverila kako ubistvo novinara Milana Pantica neće ostati još jedan nekažnjen zločin. Ubrzo, međutim, slučaj Pantić postao je nalik ostalima.
Dušan Mihajlović, bivši ministar policije, 2004:Policija je imala niz saznanja koja su govorila i o motivima i o izvršiocu tog teškog krivičnog dela. Međutim, ponavljam, policijska saznanja su jedno, a dokazi potrebni tužiocu za podizanje krivične prijave su nešto drugo i otprilike izgleda da još traje taj raskorak, odnosno napor policije da dođe do dokaza koji bi potvrdili na verodostojan način njihova saznanja o tom slučaju.
B92: U tom raskoraku, čekajući dokaze, nadležni su ćutali, a javnost nikada nije saznala šta je to policija otkrila kada je reč o ubistvu novinara Milana Pantića. U arhivama su ostale njihove izjave o glavnim zadacima, spremno ponavljane u predizbornim kampanjama i pri godišnjim pomenima, da ubice Milana Pantica i Slavka Ćuruvije moraju biti nađene. U akciji Sablja javnost je obaveštena da je policija došla do novih saznanja. Konkretnih rezultata, međutim, opet nije bilo, a onda je novi ministar policije Dragan Jočic na prigodnoj konferenciji za novinare, sumirajući rezultate i uspehe jednogodišnjeg rada svog ministarstva, otkrio da o slučaju Pantić zna mnogo.
Dragan Jočic, ministar policije, mart 2005: Moram da kažem da nije bila ni namera da taj novinar bude ubijen, to je bio sticaj nesrećnih okolnosti, onaj ko je naredio zastrašivanje na taj način je prenaglio, odnosno oni koji su sproveli, po nalogu, zastrašivanje, su prenaglili i čovek je neplanirano ubijen.
B92: Ministar Jočić je, dakle, jasno saopštio da novinar Milan Pantić nije trebalo da bude ubijen. Ostalo je nejasno kako je policija to zaključila i da li to znači da je poznato ko je ubica jer ministar zna i da je zastrašivanje naručeno. Zbog čega onda ne kaže ko je nalogodavac i zbog čega naručioci i izvršioci nisu uhapšeni? Ministru je dalje poznato i to da je Milana Pantića trebalo samo uplašiti, ali da je u tome prenagljeno. Možda ministar želi da nam kaže da zastrašivanje nije zločin i da tri snažna udarca tvrdim predmetom u glavu znače da je neko samo prenaglio. Zbog toga će ekipa Insajdera u vecerašnjoj emisiji pokušati da nađe odgovore na ta pitanja, i pored toga što o toj temi nisu želeli da govore predstavnici ni bivšeg ni sadašnjeg MUP-a.
Novinar Milan Pantic ubijen je s leda, s tri udarca u glavu čvrstim predmetom. Motiv za to ubistvo traži se u tekstovima koje je pisao, što pokazuje i činjenica da je policija odmah po zločinu od njegove supruge uzela sveske u kojima je Pantić čuvao svoje članke, a pisao je o privrednom kriminalu i malverzacijama lokalnih moćnika. U tim prvim mesecima posle oktobarskih promena najviše vremena je posvetio korupcji u Jagodinskoj pivari i Popovačkoj cementari.
Živka Pantić, supruga ubijenog novinara Milana Pantića: Da, on se uglavnom u poslednje vreme bavio privrednim kriminalom, i to uglavnom o Pivari i Cementari. Pisao je i o drugim stvarima, ali mnogo manje, a tu je baš išao istraživacki, nije se zaustavljao na jednom tekstu, nego je uvek išao dalje. Verovatno, jer se ničim drugim nije ni bavio, jedino je taj posao radio i to ga je stvarno radio pošteno, tako da... i oni to tvrde, a i ja mislim da je suština...i ustvari ubistvo je krenulo, e sad s koje strane, ja stvarno to ne znam, niti mogu da tvrdim.
Relja Milanović, novinar radija Novi put: Milana Pantica sigurno nisu ubili njegovi tekstovi, ubili su ga neki koji su kroz te tekstove bili prozvani ili se naslutili kao teme narednih nekih napisa o kojima je Panta tek trebalo da piše, njuškajući, novinarski rečeno, za nekim temama kad je reč o krupnom privrednom kriminalu. Mnogi zaboravljaju Cementaru, gospodina Krivokapića, koji je čak bio i hapšen, pa je onda iz Praćinske bolnice u pižami, kako je tad i Panta pisao, pobegao, i niko ga više nije ni video, ne znam šta je s čovekom. Ta cementara je čudan jedan kolektiv i sve što se oko privatizacije te cementare dogadalo, čak je bilo priče da tu ima dosta i Arkanovog kapitala u ono vreme...Čak je na tog Krivokapića bilo i pucano na putu izmedu Paraćina i Cementare...Ne znam, ne bih hteo sad da me pogrešno shvatite da ja sad fokusiram bilo šta na njega, nego kažem samo, bila je dosad pomenuta pivara, mada su u igri i solo-igrači.
Branislav Jovanovic, novinar nedeljnika Novi put: U to vreme aktuelna je bila Jagodinska pivara, promene u Jagodinskoj pivari, dosta je o tome štampa pisala, da je Pantić, a i druge kolege novinari, da su govorili, pisali o tome šta se dešava u tom kolektivu. Došlo je do promene, smene direktora, mnogi su povezivali sva ta dešavanja s njegovom likvidacijom. Ja zaista nemam tu informaciju da je bilo ko iz Pivare ili iz nekog drugog kolektiva, da mu je pretio. On je bio čovek koji je profesionalno radio svoj posao, nije mnogo obraćao pažnju na tako nešto, uvek je govorio - pa, ja jednostavno radim svoj posao, zašto bi mene neko ubio, zašto bi meni neko naudio, mojoj porodici. I na žalost, pogrešio je.
B 92: U medijima su cesto apostrofirani njegovi tekstovi o bivšem direktoru Jagodinske pivare Jovanu Stojanoviću i navodnim malverzacijama, ali i procesima koji su protiv njega vođeni pred sudovima. Stojanović kaže za Insajder da prvi put čuje da je Pantić pisao tektove o njemu i da nijedant takav članak nije video.
Jovan Stojanovic, bivši direktor Jagodinske pivare: Imao je pravo, to mu je zadatak bio, tako da ništa nije neobično bilo da piše o svakoj firmi, o svakom direktoru, pa i o meni. Tako da tu ničeg nije bilo spornog.
B92: Ti tekstovi su bili vrlo kritični, kako ste na to reagovali?
Jovan Stojanovic, bivći direktor Jagodinske pivare: Nije sporno, to je zadatak novinara da piše kritičke tekstove, potpuno normalno. O Pivari se pisalo uglavnom dobro, ali bilo je i tekstova koji nisu bili baš takvi, prema tome, to je normalno. Niko o meni ili bilo kome ne misli isključivo dobro, nije to sporno ništa.
B92: Štampani mediji, posebno Večernje novosti, čiji je Pantić bio izveštac, nisu imale lepe reči o Jovanu Stojanoviću, koji je na mestu direktora Jagodinske pivare bio do 9. oktobra 2000. Prvi čovek Pivare postao je početkom '90-ih i za to vreme je, prema tim navodima, stekao basnoslovno bogatstvo, dok je zloupotrebom službenog položaja oštetio firmu za više od stotinu miliona dinara. Takođe se pisalo da se imovina Stojanovića meri milionima evra, te da ima više kuća i stanova. U razgovoru za Insajder Stojanovic negira većinu tih navoda, pa i članstvo u SPS-u i JUL-u.
Jovan Stojanovic, bivši direktor Jagodinske pivare: Nije tačno, ja jesam bio kandidat u ime SPS-a na izborima '97, ja tada nisam bio član SPS-a, zamoljen sam praktično da uđem u tu izbornu trku i ja sam to odradio kako sam mogao. Nisam bio član. Što se tiče JUL-a, za šta me vezuju, na lokalnim izborima 2000. bilo je jedno upražnjeno mesto na lokalnim izborima, tu u jednom selu, gde sam ja zamoljen da budem kandidat za odbornika. Ja, na izgleda moju nesreću, ubedljivo pobedim i dobijem 85 odsto glasova i postajem odbornik, u septembru 2000. I praktično, kako se dalje pokazalo, mnogo bi bilo dobro da ja nisam tada tako ubedljivo pobedio, u stvari da nisam uopšte pobedio. Nisam ja bio član nijedne stranke, ali su, eto, SPS me zamolio, bio sam kandidat za poslanika, ovde sam bio kandidat za odbornika i uvek sam postizao izuzetno dobre rezultate.
B92: Bili ste izdašan sponzor fudbalskog kluba Obilić i često ste na utakmicama viđani u društvu funkcionera Stranke srpskog jedinstva.
Jovan Stojanović, bivši direktor Jagodinske pivare: Kada je reč o sponzorstvu, to nije tačno, to je bilo jedno sponzorstvo, praktično nikako veliko, jedna reklama svetleća koja je bila na stadionu, samo to i ništa više. A jesam par utakmica gledao jer Obilić je bio tada vrlo atraktivna ekipa, dobro su igrali, ja fudbal volim.
B92: Prema novinskim napisima, protiv vas je podignuto i više krivičnih prijava za, čini mi se, 26 zloupotreba službenog položaja i koliko sam se ja informisala nijedan spor nije okončan, a neki postupci su obustavljeni.
Jovan Stojanovic, bivši direktor Jagodinske pivare: Koliko je dato krivičnih prijava ja to ne znam...
B92: Ja sam rekla više krivičnih prijava.
Jovan Stojanovic, bivši direktor Jagodinske pivare: Koliko je dato ne znam, pokrenuto je više krivičnih postupaka, to je tačno, neki su okončani mojim oslobađanjem, od nekih se odustalo, kada je rec o Tužilaštvu, a neki su u toku. Praktično, ja ni u jednom tom sporu po toj krivici nisam osuđen, u svakom slučaju, što se tiče pravnog sistema, sistema države Srbije, ja verujem, prema tome, sud je sud, uradiće to kako treba i neka radi svoj posao.
B92: Vi tvrdite da nema zloupotrebe, a ima onih koji tvrde da ste sve to uspeli zahvaljujući svom položaju, moći i uticaju koji imate, da obustavite postupke koji se protiv vas vode.
Jovan Stojanović, bivši direktor Jagodinske pivare: Ne znam koji je postupak...par postupaka je obustavljeno, i ovi postupci koji se vode praktično nemaju osnovu, nikakvu osnovu, međutim, upravo zbog takvih stavova možda pojedinih ljudi Tužilaštvo još te postupke vodi.
B92: Vašeg uticaja na to nema?
Jovan Stojanović, bivši direktor Jagodinske pivare: Ne, nikakvog, pa nije moguće.
B92: Odmah posle Pantićevog ubistva tadašnji lokalni funkcioneri su tvrdili da je Jagodina leglo mafije i da naručioce ubistva treba tražiti u sprezi privrede i kriminala.
Branislav Jovanovic, novinar nedeljnika Novi put: Naime, u Pomoravlju poslednjih godina, to su i zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova saoštavali, bilo je dosta kriminala, čak su pominjali da se Jagodina po trgovini narkoticima nalazi na visokom trećem mestu u Republici. O svemu tome je Pantic pisao. Mislim da to zaista mora biti neko iz Pomoravskog okruga, jer Pantić je pisao isključivo o kriminalu kao dopisnik iz Jagodine i pomoravskih gradova i zaista nema nijednog razloga da neko drugi ko živi na nekoj drugoj lokaciji organizuje ubistvo jednog dopisnika iz Jagodine.
Glas javnosti - Vladan Dinić
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
