CRNOGORSKA MAFIJA: Žrtve političari, novinari, sportisti, policajci, biznismeni, žestoki momci...Snajperi i bombe SEJU SMRT,dokaza, po običaju, nema (49. deo)

U Crnoj Gori je ostalo nerasvetljeno niz ubistava, čak i onih veoma značajnih, kada su likvidirani šefovi pojedinih policijskih službi, državni službenici visokog ranga, novinari, poznati biznismeni i, naravno tzv. "žestoki momci", koji su mahom svakom smeli na crtu, ali ne i da "progutaju metak", ili - bombu...

Vlastimir Zečević, Boro Nedović, Vaso Pavićević, Joco Vujičić, Jugo Vučinić, Saša Labović, Minja Bećir, Todor Gardašević, Veljko Cerović, Milan Rajković, Blagota Baja Sekulić, Ivica Ico Jovanović, Darko Ašanin. Miodrag Stojanović Gidra, Slavko Mijović, Branko Bata Bulatović, Goran Žugić, Darko Raspopović Beli, Samir Usenagić, Pavle Bulatović, Dragan Joksović Jokso, Momir Radulović, Mišo Vujičić, Ratko Đokić, Marija i Dario Šurina...Crni spisak smrti u Crnoj Gori i Crnogoraca, s kraja 20 i poetkom 21. veka -  nekad - a sad su ubijaju Kotorani, Škaljarci i Kavčani, međusobno po celom svetu...

U Crnoj Gori je ostalo nerasvetljeno niz ubistava, čak i onih veoma značajnih, kada su likvidirani šefovi pojedinih policijskih službi, državni službenici visokog ranga, novinari, poznati biznismeni i, naravno tzv. "žestoki momci", koji su mahom svakom smeli na crtu, ali ne i da "progutaju metak", ili - bombu...

Krvava crnogorska serija počela je 2. septembra 1991, kada je u Budvi upucan Cetinjanin Vlastimir Zečević, zvani Miško Talijan.

Miško je na Svetom Stefanu sedeo sa najboljim drugom Dejanom Vujoševićem Baškom. Rastali su se, a Zečević je s društvom boravio ispred poslastičarnice "Mocart". Od tada je sve misteriozno, pa i podatak da je Mićkovoj majci Mileni tek ujutru, iz Beograda, Ratko Knežević javio da je Vlastimir upucan, i da se nalazi u bolnici u Budvi.

Kasnije je Ratko javio još tužniju vest, da je Miško podlegao povredama.

Borislav Boro Nedović izgubio je život 4. avgusta 1994. ispred budvanskog hotela "Avala". Eksploziv mu je bio postavljen pod automobil...

Nerazdvojni drugovi, Vaso Pavićević i Joco Vujičić, pronađeni su mrtvi u parkiranom automobilu na Paštrovačkoj gori. Ubijeni su u noći između 24. i 25. aprila 1996.

Vaso je bio talentovan bokser iz Bara, preživeo je tri atentata, i sva tri puta bio ranjen, ali nije preživeo sačekušu na magistralnom putu. U ekskluzivnoj ispovesti "Svedoku", Velika i Vesna, majka i sestra Vasa Pavićevića, tvrdile su da on "u mrklom mraku živ ne bi stao ni policiji u takvoj nedođiji".

Majka i sestra zato smatraju, da su njihovog Vasa ubili - poznanici.

Saša Labović stradao je 15. avgusta 1996, na plaži u Svetom Stefanu (ubijen iz snajpera, dok je izlazio iz vode, dok su Igor Ćosović i Zoran Jovanović, 26. decembra iste godine, likvidirani ispred restorana "Franš" u Beogradu.

Serija ubistava žestokih momaka u Crnoj Gori nastavljena je i 1997. godine. Ubijeni su: Jugo Vučinić (12. januara), Radovan Stanišić, poznatiji kao Raka Dilinger (17. februara), Minja Bećir (5. avgusta).

I Dilinger i Bećir ubijeni su ih snajperske puške, prvi sa četiri hica, ispred hotela "Mogren" u Budvi, drugi samo jednim projektilom, takođe u Budvi, na parkingu hotela "Avala".

Krajem jula, u Radanovićima, na kućnom pragu, rafalom iz automatske puške, usmrćen je Slobodan Boljević.

Nerasvetljeno je dugo bilo i ubistvo iz 2000. godine: Todor Gardašević stradao je 5. jula u Beogradu, ispred hotela "Jugoslavija"...

Milenko Vujović ubijen je 6. avgusta, a Nikola Krivokapić Komarac 16. avgusta. Krivokapić je likvidiran iz snajperske puške, dok se nalazio na terasi kuće u okolini Bara.

Snajperista je bio sakriven u krošnji drveta.

Ratko Pešutić i Radovan Kovačević ubijeni su 7. oktobra 2000, a Luka Pejović (koji se pominjao kao mogući likvidator Slavka Ćuruvije), ubijen je 4. decembra iste godine.

Milan Rajković likvidiran je 30. aprila 2000. u Beogradu, na Dedinju, na okretnici kod TV Pink. Posle ovog zločina raspredala se nepotvrđena priča, da je u njegovom automobilu pronađena velika količina deviza...

Blagota Baja Sekulić, u klasičnoj sačekuši, ubijen je 30. maja 2001. Sekulić je izrešetan dok se džipom vraćao kući iz Budve, gde je sa prijateljima večerao. Iste godine, 23. decembra u Beogradu, ubijen je biznismen Veljko Cerović...

Veselin Vesko Božović, iz Bijelog Polja, stradao je 5. septembra 2002. na raskrsnici ulica Trgovačke i Josipa Debeljaka u Žarkovu.

Ivan Kontić izgubio je život 13. oktobra, ispred beogradskog kluba "Sova".

Simptomatično je, da je veliki broj "žestokih Crnogoraca" likvidiran u Beogradu?! Neki su tu bili nastanjeni, stalno ili povremeno, a neki su, kao recimo Igor Ćosović i Zoran Jovanović, usmrćeni čim su kročili na beogradski asfalt.

U unakrsnoj vatri iz "heklera" i "kalašnjikova", na beogradskoj Autokomandi, 7. novembra 2002. ubijen je Ivica Ico Jovanović iz Mojkovca.

Za njega se pričalo da je bio kum Ivana Delića, a u trenutku ubistva u automobilu se nalazio zajedno sa Uglješom Aranitovićem, koji je iz BiH došao u Šabac, gde je učestvovao u nekoliko obračuna.

U Podgorici je ubijen Mladen Klikovac...

Likvidacija policajaca

Goran Žugić ubijen je 31. maja 2000. u kasnim večernjim satima, ispred zgrade u kojoj je stanovao, Save Kovačevića 9 u Podgorici.

Čim je kročio iz službenog "audija" pokošen je mecima. Mnogi su bili smrtonosni, ali je ubica, za svaki slučaj, "overio" Žugića.

Goran Žugić se u Crnu Goru vratio iz BiH, najpre je radio u Herceg Novom, gde je dogurao do načelnika SUP-a, zatim se preselio u Podgoricu. Kada je ubijen, bio je savetnik za bezbednost crnogorskog predsednika Mila Đukanovića.

Iste godine u septembru ubijen je pripadnik crnogorskog MUP-a Nebojša Leković, nedugo posle toga likvidiran je policajac Miodrag Ćosović.

Drugi visoki funkcioner crnogorske policije Darko Beli Raspopović stradao je 8. januara 2001. u centru Podgorice. Pred desetak očevidaca prišao mu je maskirani ubica i pucao u leđa. Mediji su tada javili, da je Beli pogođen sa sedam hitaca. Darko Raspopović bio je načelnik sektora crnogorske Službe državne bezbednosti.

Njegovo ime pominjano je i u vreme sankcija, uvedenih protiv SRJ, kada su NATO snage na Jadranu zarobile tanker pun nafte, koji je pokušavao da probije blokadu. Na brodu je bilo osam pripadnika crnogorske DB, među njima i Raspopović. Posle kraćeg pritvora u Pulji, svi su vraćeni u Crnu Goru.

Treći pripadnik policije, Samir Usanagić, usmrćen je hicem iz pištolja 8. maja 2001. u Podgorici. Usanagić je bio višestruki državni šampion i osvajač brojnih međunarodnih odličja u karateu i kik-boksu. Kao policajac, međutim, nije bio omiljen, upravo zbog veština koje je primenjivao prilikom saslušanja.

Zaseda za ministra odbrane

Ministar odbrane SRJ Pavle Bulatović, niti je spadao u žestoke momke, niti je bio povezan s kriminalom. Nalazi se u ovoj priči kao prvi ministar unutrašnjih poslova u prvoj postkomunističkoj crnogorskoj vladi.

Bulatović je, dok je u restoranu "Rad", na Banjici, sa društvom večerao, ubijen 7. februara 2000. Iako su policija i vojska odmah blokirali kompletan kraj, ubica je uspeo da umakne.

Ispostavilo se da je pucao kroz prozor, koristeći skelu, postavljenu prilikom renoviranja tribina na stadionu.

Pavle Bulatović je kratko bio ministar unutrašnjih poslova Crne Gore. Nasledio ga je Nikola Pejaković 1991, i na funkciji ostao dve godine.

Od 1993. do 1997. ministar unutrašnjih poslova Crne Gore bio je Filip Vujanović, kasnije premijer, a potom i crnogorski predsednik.

Od 1997. do 2001. ministar policije bio je Vukašin Maraš, dotadašnji šef SDB. Maraš je potom bio i zamenik ministra odbrane SCG.

Posle Maraša, u ministarskoj fotelji do 2002. bio je Andrija Jovićević, pa je Dragan Đurović bio prvi čovek MUP Crne Gore, a nasledio ga je Jusuf Kalamperović.

Pavle Bulatović je bio visoki funkcioner Socijalističke narodne partije Crne Gore.

Likvidirani u inostranstvu

Dragan Joksović Jokso sedamdesetih godina važio je za jednog od najžešćih Podgoričana. Družio se sa Lazom Delevićem, uglavnom su se mogli videti ispred bifea "Korzo", a prijatelji su ih prozvali "soliterima", naravno zbog visine.

Putevi su im se tada razišli, Joksović je otišao u Švedsku, gde je u početku radio kao telohranitelj. Kasnije je razvio sopstveni biznis, a ubijen je 4. februara 1998. na hipodromu u Stokholmu.

Jokso je obožavao konje i klađenje. Imao je sopstvenu ergelu. Upucan je upravo dok je čekao red da uplati tiket za klađenje...

Jokso je bio odličan prijatelj sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, a po Podgorici se još prepričava njegova maratonska fer tuča sa Đorđem Božovićem Giškom, kasnije komandantom Srpske dobrovoljačke garde, ubijenim u Gospiću 15. septembra 1991, pod sumnjivim okolnostima...

Pored Joksovića u inostranstvu su ubijeni još neki "žestoki Crnogorci".

Ratko Đokić (55), poreklom iz Podgorice, ubijen je 5. maja 2003. u Stokholmu. Ovo ubistvo izazvalo je pravu paniku u Crnoj Gori, jer je objavljeno da su plaćene ubice upravo stigle iz Crne Gore i Srbije. Ispostavilo se, posle saslušanja zaštićenog svedoka iz Srbije, kako ta konstrukcija švedske policije nije tačna, pa nije bilo ni poternica za osobama koje su javno prozvane i zauvek obeležene u Crnoj Gori.

Kasnije su mediji iščačkali da je Đokićev glavni posao bio duvan (što je posebna tema ovog feljtona Glasa javnosti), a pošto je jedno vreme boravio u Zagrebu i da je tesno sarađivao sa tamošnjim Albancima Ljujzimom Krasnićijem (ubijen u Zagrebu) i Fljorimom Maljokuom.

Mišo Vujičić (37), takođe poreklom Crnogorac, sa slovenačkim državljanstvom, likvidiran je 4. septembra 2003. u ljubljanskom hotelu "Lav".

Za Vujičića se sumnjalo da je ubio Veselina Jovovića iz Nikši}ć, koji je stradao 1998. u Ljubljani.

Vujičić je pre pucnjave u "Lavu" još tri puta bio na nišanu, 1999. i 2000. ranjavan je posle obračuna u ljubljanskim kafićima.

Podgoričanin Momir Radulović (42) ubijen je 2. novembra 2005. u Barseloni. Radulović je bio oženjen Hrvaticom i stalno prebivališe imao je u Zagrebu.

Pretpostavka je da je to "nastavak obračuna hrvatske mafije", kako je naveo tisak, iako dokaza o Radulovićevom "poslovanju" nema.

Darko, Bata, Gidra...

Darko Ašanin je poreklom bio Crnogorac, ali je rođen i odrastao u Beogradu. Bavio se boksom u novobeogradskom Novom kolektivu, najpre je bio u žiži zbog slučaja "Nana", zatim zbog hapšenja u Grčkoj.

Ubijen je 1. jula 1998. na Dedinju, u svom lokalu "Legat". Ašanin je na terasi gledao TV prenos fudbalske utakmice, a ubica, dobro prikriven u živoj ogradi, ispalio je smrtonosne hice iz snajperske puške. Po Beogradu se pričalo da je Darko Ašanin u "Legatu" čekao goste, dvojicu visokih državnih funkcionera...

Miodrag Stojanović Gidra, iz Bara, više vremena proveo je u Beogradu nego u rodnom gradu. Bio je Ginisov rekorder u trbušnim sklekovima, imao je agenciju "Gidra", a ubijen je 18. februara 2001, za volanom, ispred teniskih terena Partizana.

I Slavko Mijović je bio uspešan biznismen. Rodom iz Berana, Mijović je u Beogradu jedno vreme držao diskoteku "Paladijum", preko puta Arkanove poslastičarnice. Ubijen je 18. oktobra 2001. kada je izlazio iz bilijar kluba na Banovom brdu.Nekoliko minuta pre toga iz kluba je izašao Dragan Kojadinović, koji je sedeo s njim u povećem društvu...

Branko Bata Bulatović, generalni sekretar FS SCG, ubijen je 25. marta 2004. oko 10.30, na Terazijama, u ulazu gde se nalazi Savez. Nepoznati napadač mu je hladnokrvno pucao u potiljak. Bulatović je rodom iz Pljevalja, završio je pravni fakultet u Beogradu, jedno vreme bio je direktor FK Budućnost iz Podgorice, a onda se vratio u glavni grad, najpre radio kao pravni savetnik, zatim kao generalni sekretar FSJ, odnosno FS SCG. 

Eksploziv razneo brata i sestru

Marija (27) i Dario (30) Šurina, stradali su 22. septembra 2002. godine, kada je podmetnutim eksplozivom srušen gotovo kompletan gornji sprat njihove porodične kuće u Budvi. Marija je čekala bebu sa nesuđenim suprugom Ivanom Delićem...

Njihovi roditelji, Mirko i Neda Šurina, svojevremeno su, ekskluzivno za "Svedok", izjavili da za ubistvo Marije i Darija okrivljuju upravo - Ivana Delića.

Državni tužilac Vesna Medenica naložila je da se obnovi istraga povodom ove tragedije, ali, eto, godine prolaze, a ovaj svirepi zločin i dalje je nerasvetljen, a takođe će izleda i ostati.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU