Borba protiv mafije: Pukovnik policije Josip Bogić o akciji "Mreža" (116. deo)

Nakon tri i po godine policijska akcija ’Mreža’ dobija istražno-sudski oblik.

U akciji, koju vodi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, do sada je uhapšeno više osoba, a MUP traga za još nekoliko koje tretira kao osobe u bekstvu, medu njima su i Mirjana Marković, Marko Milošević, Stanko Cane Subotić i Bojana Bajrušević, udovica biznismena Vlade Kovačevica Trefa. O akciji ’Mreža’, švercu cigareta, pranju novca i finansijskom kriminalu za Poligraf govori pukovnik policije u penziji, bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Josip Bogić.

B92: Bili ste u odseku u okviru Odeljenja za organizovani finansijski kriminal, koji je, po prirodi stvari i po tome za šta je formiran, trebalo da se bavi krijumčarenjem roba, odnosno cigareta. Zašto taj odsek nije vodio ovu akciju ’Mreža’? Kako je uopšte došlo do toga da se odsek i UBPOK isključi iz ove akcije i da je vodi neka druga radna grupa?

Bogić: Pa za vaše gledaoce ja bih rekao kakva je organizaciona struktura 1. oktobra 2001. godine, kada je osnovan UBPOK, bila u pogledu Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala. Naime, u tom odeljenju su postojali odseci za suzbijanje korupcije, odseci za suzbijanje šverca, odseci za prevenciju kriminala, Odsek za kontrolu javnih fondova i Odsek za suzbijanje informacionih tehnologija. Takođe je bio jedan od odseka, odsek koji se bavio suzbijanjem krijumčarenja raznih vrsta akciznih roba. Taj odsek je funkcionisao do 13. januara 2004. godine, kada je ministar Mihajlović izmenom sistematizacije UBPOK-a i Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala ukinuo ovaj odsek, koji je inace do tada imao odlične rezultate. Jer, taj odsek, samo primera radi, za godinu i po dana, koliko je funkcionisao, imao je ukupno trećinu zaplene cigareta u Srbiji koje je MUP zaplenio. Meni nije poznato iz kojih razloga je taj odsek ukinut i zašto taj odsek nije vodio ovu akciju suzbijanja šverca cigareta.

B92: Je l’ imate bilo kakvu pretpostavku, bilo kakvo razumno objašnjenje koje biste Vi prihvatili zbog čega je došlo do ove reorganizacije, i zbog čega zapravo posebno odeljenje UBPOK-a, koje je trebalo da vodi ovu borbu, uopšte nije bilo uključeno u ovu akciju?

Bogic: Meni nije to poznato, ne bih se upuštao u to iz kojih razloga je to ministar Mihajlović...On sigurno zna iz kojih razloga je to ucinio, ali je takode činjenica da je ministar Mihajlović u junu mesecu 2003. godine, neposredno, odnosno posle akcije ’Sablja’ oformio radnu grupu na celu s pomoćnikom načelnika uprave Miodragom Vukovicem, koji je bio zadužen za ovu akciju ’Mreža’, koji je selektirao radnike koji su radili u strogoj tajnosti ovu akciju, čak je tim radnicima bila zabranjena svaka komunikacija sa gospodinom Mladenom Spasićem, koji je bio načelnik ovog odeljenja, a ja sam u to vreme bio zamenik načelnika odeljenja. Tako da je ta akcija u strogoj tajnosti odvijana i nikakvu komunikaciju, čak i ljudi koji su operativci, koji su bili neposredno meni potčinjeni nisu imali komunikaciju sa mnom.

B92: Dakle, niko u UBPOK-u nije znao šta se događa? Niste razmatrali bilo kakve informacije?

Bogić: Ne. Ja mislim da čak i tadašnji načelnik uprave Bora Banjac nije bio upoznat sa detaljima, ubeđen sam da ni on čak nije znao o čemu se radi.

B92: A zbog čega je, po Vašoj proceni. Radna grupa je praktično formirana nekoliko meseci, ako se ne varam.

Bogić: U junu 2003. godine, ne znam tačan datum.

B92: U junu 2003, a Vaše odeljenje je rastureno 2004. godine, odnosno ukinuto sistematizacijom.

Bogic: Pa tad je taj akt o sistematizaciji stupio, da tako kažem, na snagu od 13. januara 2004.

B92: U redu. Gospodine Bogicu, da li ovakva odluka može imati neke, hajde da kažemo, kako bi se to policijskim recnikom reklo, operativno-taktičke razloge? Znači, da se iz jednog sistema koji bi trebalo time da se bavi izvuče jedna grupa koja će lakše raditi jer je manja, jer manje ljudi zna za informacije koje razmenjuju.

Bogić: Pa to može da bude jedan od razloga, ali mislim da to nije suštinski razlog. Jer, ako je ovaj odsek, koji se bavio inače suzbijanjem šverca akciznih roba, imao odlične rezultate, jer mi smo u saradnji sa BIA-om imali odlične rezultate, zašto se i pored takvih odličnih rezultata ukida taj odsek? Ja ne znam. Nije samo da je taj odsek ukinut, ukinut je i Odsek za suzbijanje korupcije u okviru UBPOK-a. Po ovom novom aktu o sistematizaciji iz 2004. godine iz januara Odeljenje za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala je svedeno svega na tri odseka, to je bio Odsek za suzbijanje pranja novca, Odsek za suzbijanje falsifikovanja novca i Odsek za suzbijanje informacionih tehnologija. Ako se ima u vidu...

B92: U redu, ali neke su delatnosti rada tih odseka prebačene na druge državne organe, recimo formirana je poreska policija u međuvremenu.

Bogić: Ako je razlog jedan od tih što su poslovi otkrivanja poreskih krivičnih dela u to vreme prebačeni u Ministarstvo finansija, jer tada je i osnovana poreska policija, to je logično objašnjenje za ta krivična dela, ali za ova ostala krivična dela ja ne vidim logično objašnjenje.

B92: Za koja? Šta to nema logično objašnjenje, po Vašoj proceni?

Bogić: UBPOK, odnosno Odeljenje za suzbijanje finansijskog kriminala od januara meseca 2004. godine pa do septembra 2005. godine u svom sastavu, kao što sam rekao, nije imalo Odsek za suzbijanje korupcije. Organizovani kriminal bez korupcije ne možete da zamislite, niti postoji organizovani kriminal bez korupcije. Zašto je taj odsek ukinut, meni nije jasno.

B92: Je l’ možete da nas podsetite na neke akcije koje su vodili ovi odseci u Odeljenju za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala?

Bogić: Pa mnogo je tu akcija bilo. Ja samo mogu da budem ponosan na ljude kojima sam rukovodio, ti su ljudi stvarno davali sve od sebe da bi dali jedan maksimum u radu. Jedna od većih akcija do tog vremena, to su i sredstva javnog informisanja objavljivala, to je akcija oko dodeljivanja stanova ispred Vlade Srbije. Znači, Stambena komisija u vreme Slobodana Miloševića, na čijem je čelu bio Bane Ivkovićc, je podelila nekoliko hiljada stanova nezakonito raznim licima koja nisu imala na to pravo. Ja mogu samo da kažem da smo mi počeli tu akciju rasvetljavanja dodele tih nezakonito podeljenih stanova. Međutim, jednog momenta ministar Mihajlović je zabranio rad po tom predmetu i sav materijal je dostavio Upravi kriminalističke policije, i mislim da do danas nije nastavljen rad po tom pitanju.

B92: Iz kojih razloga se to desilo? Imate li Vi neko objašnjenje ili informaciju?

Bogić: Ja ne mogu da...mogu samo da nagađam. Ako se ima u vidu da je na čelu te komisije bio Bane Ivkovic, šta se dešavalo u Parlamentu, neka gledaoci sami zakljuce šta bi moglo da bude jedan od razloga.

B92: U stvari, smatrate da je politika, politički interes iza toga?

Bogić: Pa ja pretpostavljam da je politika. Ja nemam argumente naravno, mogu samo da pretpostavljam, kao i vaši gledaoci.

B92: Gospodine Bogiću, nekako se čini da je UBPOK sve manje prisutan u medijima. Da li iz ovoga o čemu Vi govorite možemo da zaključimo da su praktično sposobnosti UBPOK-a, odnosno sad se zove drugačije, sad se zove Služba za borbu protiv organizovanog kriminala...

Bogic: Sad se zove Služba za borbu protiv organizovanog kriminala.

B92: I da su njene mogućnosti i sposobnosti prakticno smanjene, je l’ to hoćete da nam kažete, sa ovom reorganizacijom unutar same službe?

Bogic: Pa ja sam i ranije zastupao mišljenje da ovoliki broj ljudi koji se bavio, inače dok je postojao Odsek za suzbijanje korupcije i ovi drugi odseci koji su kasnije naravno ukinuti, da je to nedovoljan broj ljudi koji treba da se bavi suzbijanjem svih vidova organizovanog finansijskog kriminala. Ako imate u vidu činjenicu da je svega 20-ak ljudi u ovih poslednjih pet godina suzbijalo ovaj finansijski organizovani kriminal, a to su, i sami znate, i sredstva javnog informisanja su objavljivala da su to velike afere bile, onda ja mislim da je to nedovoljan broj da se ovim pojavama stane na kraj.

B92: Video sam u Vašem autorskom tekstu u knjizi „Borba protiv korupcije u Srbiji“, čini mi se da ste govorili o toj vrsti selektivnosti, o tom mehanizmu kako se zapravo dolazi do toga da se diskrecionim pravom bira ko će se goniti, ko neće u okviru policije.

Bogić: Pa znate kako? To je logična posledica. Jer, ako vi imate određenu pojavu koja poprima ogromne razmere, a imate nedovoljan broj ljudi, vi ne možete tu pojavu da suzbijate zato što nemate dovoljno ljudskih resursa i kapaciteta, i normalno da onda idete selektivno.

B92: Neko mora da bira čime će se policija baviti.

Bogić: Tako je, selektivno pristupate predmetu, i onda normalno idete da rešavate veće probleme, one manje probleme i sitnije ne rešavate.

B92: Gospodine Bogiću, bivši ministar Dušan Mihajlović je odbacio kao neistinitu tvrdnju Stanka Subotica da mu je licno pokazao izveštaj iz akcije ’Mreža’. On je objasnio da je prvi izveštaj dostavljen kabinetu ministra 8. marta 2004, a da je on četiri dana pre toga predao dužnost novom ministru Draganu Jočicu. Neću naravno da Vas pitam šta mislite o ovim tvrdnjama, to je pitanje za ministra Mihajlovića, ali ono što želim da Vas pitam jeste nešto o čemu ste već govorili. Da li je verovatno da ministar oformi radnu grupu za ispitivanje određenog zločina i da do kraja tog postupka, do donošenja izveštaja ne dobije nijednu jedinu informaciju o tome šta se zapravo događalo, kako napreduje istraga? Da li je normalno da ministar Mihajlović devet meseci ne dobije informaciju od radne grupe koju je formirao sâm?

Bogić: Pa to je prosto nemoguće.

B92: Bili ste u policiji, znate kako to funkcioniše. Kako to u praksi izgleda?

Bogić: Pa znate kako? U policiji postoji jedan način informisanja, pišu se maltene i nedeljni i mesečni izveštaji o aktuelnim predmetima, tako da je prosto nemoguće da on nije imao izveštaje o radu te radne grupe. Da li je on formalno dobio taj izveštaj ili ne, to ja ne znam, niti sam bio upoznat sa tim, ali on je sigurno bio informisan i usmeno i pismeno o tome.

B92: Drugim rečima, Vi niste skloni da poverujete u to?

Bogić: Ne, ja u to ne verujem, to se graniči maltene sa teorijskom mogućnošću da on nije dobio taj izveštaj.

B92: U redu. Gospodine Bogiću, zbog čega je, po Vašoj proceni, pošto ste radili u tom polju, bilo moguće da ovakav jedan izveštaj stoji gotovo tri i po godine, a da se o njemu ništa ne zna, da se po njemu ništa ne radi? Ili mi možda ne znamo, ili je Specijalno tužilaštvo radilo sve ove godine, a da pri tom nije bilo nekih spektakularnih rezultata sa kojima je istupao u javnosti?

Bogić: Znate šta? Ima tu više činilaca, ima tu i objektivnih činilaca koji su doprineli tome da istraga, odnosno predkrivični postupak toliko dugo se vodi. Naime, preuzimanjem ministarstva novi ministar je preuzeo obavezu, odnosno verovatno je dobio i izveštaj, ja to ne mogu da znam, ali pretpostavljam da je dobio ovaj izveštaj. Šta je bilo s tom radnom grupom, ja ne znam, znam samo da je ta radna grupa nastavila sa radom, niko nije toj radnoj grupi zabranio da radi, ta grupa je nastavila da radi. Međutim, koliko je meni bilo poznato, nekoliko ljudi je napustilo MUP i prešlo u Ministarstvo finansija, tako da je ta grupa na neki način ostala uskraćena za određeni broj ljudi.

B92: Da li je policija morala da radi sad isto sa pravosudnim organima? Ko je iz pravosuda morao da radi sa policijom na ovom slučaju?

 

Bogić: Znači, postoji jedan član Zakonika o krivičnom postupku koji je još 2002. godine u martu donet, gde se u jednom članu kaže da predkrivičnim, odnosno i policijskim postupkom isključivo rukovodi tužilac. Po meni, ja ne znam, ja pretpostavljam da je tužilac bio obavešten, i on je trebalo, po meni, da rukovodi ovim postupkom od momenta kad su data saznanja tužilaštvu na znanje, da tako kažem, pa sve do ovog procesuiranja.

B92: Ako pođemo od toga da je tužilac i tada bio upoznat, što bi bilo logično jer je tako moralo biti po zakonu, šta objašnjava činjenicu da ova akcija nije učinjena pre dve, ili tri, ili tri i po godine? Nekako se čini da, pošto je ova akcija ’Mreža’ dala ovakvo jedno obilje informacija u vezi sa načinom na koji je radila ova grupa, da je to tužilaštvo moglo i ranije da uradi, da su ove osobe mogle biti...

Bogić: Znate šta je problem? Jedan od objektivnih problema, ja sam to više puta i naglašavao, jeste što je mnogo dokumentacije koja je vezana za ovaj šverc i krijumčarenje cigareta vezano za inostranstvo. Ja ne znam da li vaši gledaoci znaju da je kod nas, po našem procesnom zakonodavstvu, za međunarodnu pravnu pomoć zadužen istražni sudija. Ako imate u vidu da je ovo predkrivični postupak, kako policija može zagranično da deluje? Kako policija može da dođe do dokaza ako istraga nije otvorena? Lako je doći do dokaza ako se otvori istraga, pa se putem međunarodne pravne pomoći zahteva određena dokumentacija, određene provere. Međutim, ovo je predkrivični postupak, policija, po našem zakonodavstvu, i druge policije ne mogu da rade zagranično, niti da prikupljaju podatke.

B92: Da, ali šta se promenilo u odnosu recimo na ovu današnju situaciju, odnosno na situaciju od pre tri godine? Šta se promenilo?

Bogić: Pa promenilo se to što je i policija insistirala i tužilaštvo insistiralo da se koncept istrage, odnosno predkrivičnog postupka promeni, i to je ovim novim Krivičnim zakonikom urađeno. Međutim, koliko pratim dešavanja, primena ovog Krivičnog zakonika je odložena za godinu i po dana. Mislim da do 1. januara tek 2008. godine bi trebalo da stupi ovaj zakon. Pa znate šta? U sadašnjoj situaciji mislim da sem Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno sadašnje službe i Specijalnog tužilaštva i suda, ostali organi nisu ni adekvatnom opremom opremljeni, niti smeštajnim kapacitetima, niti kadrovskim potencijalima.

B92: U redu, gospodine Bogicu, ja Vas sad pitam za trenutak kada su policija i tužilaštvo izašli sa ovom akcijom javno, želim da Vas pitam sledeće. Da li je policija mogla da reaguje pre nego što su neke osobe za kojima sada traga napustile zemlju? To nije bilo tako davno, bar za neke od njih.

Bogić: Znate šta? Za određivanje pritvora...Mislim, ako vam je to pitanje – Zašto policija nije sprečila?

B92: Naravno. Zašto nije sprečila ako već tretira ove osobe kao osobe u bekstvu?

Bogić: Za određivanje pritvora...Pritvor je jedna mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku. Ranije je policija imala mogućnost da do tri dana odredi pritvor u tzv. predkrivičnom postupku, međutim, za određivanje pritvora je zadužen istražni sudija.

B92: Drugim rečima?

Bogić: Drugim rečima, policija ima samo mogućnost zadržavanja, ali mogućnost određivanja pritvora ne.

B92: Ali, to jeste suština mog pitanja, nezavisno od toga ko je odgovoran za to.

Bogić: Takav je zakon.

B92: Ja Vas pitam nešto drugo. Da li možda ima neke posebne motivacije u tome što je sa ovom akcijom javnost upoznata?

Bogić: Ja ne bih mogao da komentarišem jer ja nemam podatke o tome. Da li su lica bila obaveštena da napuste zemlju ili nisu, ja nemam takve podatke, ne bih mogao da komentarišem to.

B92: Gospodine Bogiću, u ovaj šverc cigareta bili su uključeni brojni državni organi, carina, policija. Ono što, čini mi se, upada u oči jeste da se retko pominje Državna bezbednost, koja je očigledno u ovoj priči odigrala veoma važnu, ako ne i kapitalnu ulogu. Zbog čega je to tako?

Bogić: Pa to se vidi iz ove sad akcije da su i policajci, i carinici, i pripadnici DB-a bili uključeni u to. Ja ne bih mogao da kažem detalje zbog čega je to, nemam argumente za to, ali bez pripadnika tajne policije nije sigurno moglo ovo da se dešava, ako imate u vidu da su oni jedini imali monopol slušanja i primena ovih specijalnih mera, koje su sigurno koristili u švercu raznih akciznih roba, a ne u suzbijanju takvih pojava.

B92: Da li to možda sada sugeriše da moramo postaviti pitanje – Zbog cega se DB u ovoj priči štedi? Da li se tu radi opet o nekim vezama, o moći službe?

Bogić: Ja nemam utisak da se tu bilo ko štedi. Jer, da se neko štedi, sigurno ovi pripadnici ne bi bili uhapšeni, ipak su to visoko rangirani pripadnici.

B92: Govorim o DB-u.

Bogić: Tako je. Gospodin Popivoda, koji je uhapšen u Novom Sadu, on je bio jedan od visoko rangiranih pripadnika tajne policije. Prema tome, ja nemam utisak da se neko ovde štedi.

B92: A zar ne mislite da je bilo i više rangiranih pripadnika tajne policije, da je to načelnik jednog resora?

Bogić: Ja nisam imao dovoljno upliva u te strukture, tako da ne bih mogao da komentarišem.

B92: Specijalni tužilac najavio je, prvi put, čini mi se, u ovakvim slucajevima, mogućnost zamrzavanja imovine svih osumnjičenih pripadnika švercerskih grupa, naravno povodom grupe koja je švercovala cigarete. Dosta je neobično, ovo se prvi put najavljuje, posebno imajući u vidu recimo vlasništvo Stanka Subotića Caneta u Srbiji. Po kom osnovu se ovo može učiniti? Koji zakon ovde može biti primenjen? I da li ova najava, koju inače nismo imali ranije priliku da čujemo, može da znači da će to vrlo brzo biti učinjeno?

Bogić: Pa ja mislim da je to prava mera koja je najavljena, jer do sada je najbitnije bilo u ovom krivičnom postupku, koji su vodili tužioci i pravosuđe, odnosno po predlogu policije, bilo je bitno da se neko osudi vremenskom kaznom, a imovinska korist nikada nije oduzimana ili retko kada. I mislim da je suštinsko pitanje, i to je specijalni tužilac Radovanović dobro primetio i dobro predložio, da se ovim pripadnicima kriminalnih grupa oduzima imovina. Jer, kad se oduzme imovina vi na neki način tim grupama smanjujete manevarski prostor, on ne može dalje da vrši druga krivična dela, kao što je bila situacija u prošlosti, ne mogu da se korumpiraju tužioci, sudije, policajci i razni drugi. Znači, preventivno delujete, a imate pravi efekat. Vi sa takvim merama, a to su iskustva i u svetu pokazala da se oduzimanjem imovine postižu pravi efekti, jer vi na neki način ubeđujete sve potencijalne, ali i one izvršioce krivičnih dela koji se bave ovom vrstom kriminala, da se kriminal ne isplati. Kod nas se kriminal daleko više isplati nego vremenska kazna koja se dobije.

B92: Naravno, naš zakon, čini mi se, ima ograničenje da se može zamrznuti, odnosno oduzeti samo imovina koja je stečena u konkretnom krivičnom delu.

Bogić: Vezano za konkretno krivično delo, tako je. Kod nas postoje mogućnosti da se oduzima imovina, ona u praksi, nažalost, nije oduzimana. Mi u materijalnom i procesnom zakonodavstvu imamo dosta odredbi koje regulišu ovu materiju. Jedna od osnovnih odredbi je da niko ne može da zadrži imovinu stečenu krivičnim delom, takođe postoji jedna obaveza suda, to su i procesni i materijalni zakoni u prošlosti regulisali. Međutim, zašto sudovi nisu to primenjivali, to ostaje pitanje da se analizira, to će sigurno neko nekada analizirati zašto nije korišcena ta mera, meni nije poznato, to bi trebalo neki drugi ljudi da daju.

B92: Pretpostavljam da ste pažljivo videli ono što je specijalni tužilac izjavio, koji je nekako usput nagovestio tzv. teoretsku mogućnost da se pojavi i neko od svedoka-saradnika u ovoj prici, konkretno se pominje Mihalj Kertes, bivši direktor carine. U kojoj meri mislite da je to verovatno? I u kojoj meri bi on kao svedok-saradnik bio u stanju da pruži krunske dokaze u ovoj akciji?

Bogić: Pa to je sad pitanje suda da li će on da dobije status svedoka-saradnika, jer sud određuje taj status. Međutim, mi smo u poslednje vreme, u poslednjih 15-ak godina zapljusnuti velikim brojem ovih kriminalnih aktivnosti, gde smo sa razvojem ovog tržišnog sistema privređivanja dobili i nove vrste kriminala. Medutim, kod nas je problem što država nije adekvatno odgovorila, nije dala odgovor donošenjem adekvatnih zakona koji bi u ovom represivnom smislu efikasno suzbijali ove vrste pojava. Ja mogu samo da kažem da mi se čini da nije postojala jedna strategija na nivou države da se određenim promenama zakona automatski i u drugim oblastima takođe vrše izmene određenih zakonskih normi. Ja mogu samo da kažem, a propo vašeg pitanje koje ste mi postavili, zašto je bilo usporeno ovako istraživanje, jedna od poteškoća je bila ta jer 2003. godine, čini mi se, je platni promet prešao iz Službe za platni promet u banke. Dok je Služba za platni promet postojala policija i drugi organi nisu imali problem da obezbede dokaze sa računa pravnih lica. Međutim, kod nas, po Procesnom zakonu i članu 234, decidno je stajalo da uvid u račun fizičkog ili pravnog lica može da se izvrši samo po nalogu suda, ukoliko je bila zaprečena kazna od deset godina ili teža kazna. Mi, nažalost, takvih kazni nismo imali, tako da jednim legitimnim i legalnim putem nismo mogli da dođemo do adekvatnih i validnih dokaza, koji bi bili validni u krivičnom postupku.

B92: Ali, sada je promenjen Zakon o krivičnom postupku?

Bogić: Mi smo insistirali iz policije i iz tužilaštva da se ta odredba promeni, ta odredba je 2005. godine promenjena, ali to je jedna od velikih poteškoća bila.

B92: U redu. Šta nam možete reći o ovom, tako da kažem kolokvijalno, omiljenom sredstvu i oružju policije i BIA-e, a to je prisluškivanje? Neretko u poslednje vreme pojavljuju se transkripti prisluškivanih razgovora, u nekim procesima oni su prosto isključivani iz procesa zbog toga što nisu imali procesnu vrednost.

Bogić: Pa i tu je jedan od...

B92: Kako u ovom trenutku ta stvar stoji sa stanovišta zakona?

Bogić: Pa tu je takode jedan problem bio. Ako imate u vidu činjenicu da je BIA, odnosno bivša BIA ili DB, kako su je krstili, dislocirana na neki način iz MUP-a i ona je postala Vladina agencija. Šta se desilo u praksi? U praksi se desilo to da je BIA imala opremu za prisluškivanje, slušanje itd., a MUP nije posedovao takvu opremu.

B92: A MUP je bio po zakonu jedini ovlašćeni za prisluškivanje.

Bogić: Po članu 232 Procesnog zakona jasno je decidirano stajalo da mere slušanja i ostale specijalne istražne mere primenjuje MUP.

B92: Hoćete da nam kažete da je jedno par godina BIA nezakonito slušala?

Bogić: Pa ja mislim da i godinu i po dana...Ne bih rekao da je BIA slušala nezakonito, istražni sudija je davao naloge, medutim, u kasnijem postupku, gde su korišceni ti prisluškivani razgovori kao dokaz, nisu bili validni.

B92: Zato što su nezakonito pribavljeni.

Bogić: Ja imam i mišljenje Vrhovnog suda, odnosno rešenje da takvi dokazi nisu validni.

B92: To znači da se BIA ponašala protivzakonito, bez obzira na odobrenje istražnog sudije.

Bogić: Ne bih mogao...Istražni sudija je dao nalog.

B92: Ako je Vrhovni sud odlučio da nisu zakoniti...

Bogić: Vrhovni sud je tako odlučio da ti dokazi pribavljeni tim putem nisu bili validni u krivičnom postupku.

B92: Gospodine Bogiću, niste mi odgovorili na pitanje. Koliko će Kertes, ako se to desi, biti značajan svedok-saradnik, ako se ostvari ovaj mogući nagoveštaj, hipotetički specijalnog tužioca?

Bogić: Ja mislim da on može dati dosta korisnih informacija jer on je bio u samom vrhu vlasti, na neki način on je bio na braniku, na samom ulasku sve te akcizne robe u zemlju Srbiju.

B92: Dakle, ništa nije moglo proći bez njegovog znanja?

Bogić: Pa nije moglo sigurno.

B92: Ali, on je to znao i pre dve godine, i pre tri godine, i pre četiri godine.

Bogić: Znao je, sigurno je znao.

B92: Zbog čega se ova priča aktivira sada, imate li neku sliku?

Bogić: Pa ja ne znam, ne bih mogao da komentarišem, ali jedno znam, da kod nas, to sam rekao i malopre, za ovaj predkrivični deo postupka je nadležan tužilac, on rukovodi ovim predkrivičnim postupkom. On je imao dovoljno informacija da pokrene, da zahteva od policije ili od drugih državnih organa da se određene informacije provere, da se prikupe dokazi, jer tako stoji u zakonu.

B92: U redu. Da se zaustavimo u ovom trenutku i da ostavimo ovu priču o švercu cigareta po strani, želeo bih da verujem da ćemo neke odgovore dobiti od bivšeg ministra Mihajlovića. Da li se UBPOK bavio iznošenjem para na Kipar?

Bogić: UBPOK se nije bavio tom problematikom. Ja sam bio na čelu ovog odeljenja od marta 2004. godine, pre toga sam bio zamenik načelnika odeljenja, gospodin Mladen Spasić je bio načelnik odeljenja i sada je načelnik službe. Mi nikad nismo dobili u zadatak, odnosno u rad ni bilo kakvu informaciju, ni bilo kakav predmet vezano za iznošenje para na Kipar.

B92: A da li je neko morao da Vam dâ taj zadatak ili ste mogli sami da odlučite kojim pravcem ćete da idete, koje istrage ćete da pokrenete?

Bogić: Da vam kažem, i da smo hteli da se bavimo mi smo dovoljno posla imali da ne bi mogli tako jednim obimnim poslom da se bavimo.

B92: Dakle, UBPOK se nikada nije bavio iznošenjem para na Kipar?

Bogić: Ne.

B92: A da li ste ikada bilo kakve papire dobili, dokumentaciju koja je u vezi s tim slučajem?

Bogić: Ne.

B92: Gospodine Bogiću, Vi se praktićno bavite ekspertski sprečavanjem pranja novca. Zakon o sprečavanju pranja novca donet je 2002. godine, taj zakon ne važi retroaktivno, odnosno važi za sve slučajeve koji budu otvoreni nakon donošenja zakona. Da li to u praksi znači da ce svi oni koji su prali novac u prošlosti, koliko god da je veliki taj novac bio, ostati van udara ovog zakona i pravde i biti prosto mirni u svojim biznis operacijama, koje su sada u većini slučajeva legalne? Dakle, novac koji je opran ušao je u legalne tokove, i sami ste pisali o tome.

Bogić: Ja sam više puta govorio o ovoj temi, i sâm zakon sam više puta, prvobitni zakon iz 2001. godine, koji je donet 2001. godine, ali je stupio na snagu 1. jula 2002. godine, sam napadao iz prostog razloga što taj zakon, odnosno krivično-pravna odredba koja je doneta nije bila adekvatna da se ni MUP, ni tužilaštvo, ni sud suprotstave ovoj pojavi. Naime, o čemu se radi? U krivično-pravnoj odredbi, u članu 27 Zakona o sprečavanju pranja novca je decidno stajalo da se pod pranje novca smatra samo polaganje novca na teritoriji SRJ. Svako iznošenje novca, po toj odredbi člana zakona, nije se smatralo pranjem novca. E sad, i vaši gledaoci mogu da zaključe prosto da li je pisao taj zakon ekspert ili je neko to pisao iz ne znam kojih razloga. Znači, da li će neko ko se bavi organizovanim kriminalom da dode do određene nelegalne imovine i položiti takve pare u Srbiji ili će ih izneti napolje? Ja sam napadao ovu odredbu više puta. Nažalost ili na sreću, tek je novim izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca izmenjena ova odredba, odnosno taj član je sada sastavni deo Krivičnog zakonika, i on je sad usaglašen sa konvencijom iz Strazbura, koja reguliše ovu materiju. Prosto je neverovatno da predlagač zakona, u to vreme je bila Narodna banka Jugoslavije, nije imao eksperata da se upozna makar sa činjenicom da konvencija iz Strazbura iz ’90. godine, koju smo mi kasnije 2002. godine ratifikovali, sadrži odredene i krivicno-pravne odredbe i tu materiju. Ako ništa, da smo prepisali tu konvenciju i takvu je ratifikovali, bila bi mnogo bolja od ovog Zakona o sprecavanju pranja novca, koji je bio tada usvojen, koji je važio do 1. januara 2006. godine.

B92: U knjizi „Borba protiv korupcije u Srbiji“, u svom autorskom tekstu izneli ste jednu zanimljivu tezu i ocenu, koja traži objašnjenje, pa sam želeo da Vas pitam. Pisali ste da smo pre dve-tri godine umesto DOS-ovske policije dobili DSS-ovsku policiju. Je l’ možete da nam objasnite taj stav?

Bogić: Jeste, to je moje lično mišljenje, ja stojim iza toga iz prostog razloga što nakon petooktobarskih događaja da bi se neko imenovao na bilo koje rukovodeće mesto bilo je potrebna na neki način saglasnost svih članica DOS-a. Međutim, u formiranju nove Vlade stekao sam utisak da se isključivo biraju maltene podobni ljudi, simpatizeri...

B92: Na čemu se temelji Vaš utisak? Imate li neke brojke, broj ljudi koji su promenjeni?

Bogić: Da vam kažem, dosta ljudi je napustilo MUP, otišlo u druge organe, verovatno nezadovoljni, neki neće da pričaju o tome, neki ni dan danas neće da pričaju o tome. Mislim da kontrolu nad radom policije, odnosno kriminalističke policije, po meni, treba isključivo da vodi tužilac i da rukovodi predkrivičnim postupkom, a ne ministar...

B92: Pisali ste da ministar policije...

Bogić: A ne ministar unutrašnjih poslova.

B92: Na koji način ministar unutrašnjih poslova vrši kontrolu nad kriminalističkom policijom?

Bogić: Pa ne mislim direktno da on vrši kontrolu, ali svaka saznanja o određenim krivičnim delima bi trebalo da idu prema tužiocu, da tužilac rukovodi ovim postupkom, da policija bude na neki način servis tužioca i da bude isključivo njemu podređena.

B92: Hvala Vam na vremenu koje ste posvetili gledaocima Televizije B92.

(Glas javnosti-Vladan Dinić)