Beogradski recept - krvave ruke suvozača: Pozovi "audi smrti" radi ubistva (123.deo)

Godinama su članovi beogradskog podzemlja, ili kako su ih mediji kvalifikovali "kontroverzni biznismeni", "žestoki momci" -suparnike uklanjali na skoro identičan način - koristeći zatamnjeni "audi" i, u većini slučajeva, "kalašnjikov".

Dobro isplanirane "akcije" retko ko je uspeo da preživi, a, kao po pravilu, ubice i njihove "gazde", odnosno nalogodavci i organizatori, ostajali su nepoznati.

 Sve se svodilo samo na pretpostavke, do ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Kao da se čekao 12. mart 2003, pa da brojne oštećene porodice zvanično saznaju istinu, i da se javno obelodani ko "stoji" iza serije (ne)rešenih likvidacija na beogradskom asfaltu. Tokom spektakularne akcije "Sablja" mnoge stvari su se iskristalisale, a pre svih - ko ima "najkrvavije" ruke.

Tad - specijalni tužilac Jovan Prijić, za brojne likvidacije u Beogradu okrivio je članove "zemunskog klana", ali se ispostavilo iako su većina od njih mrtvi, u zatvoru ili bekstvu, da se krvava serija bez kraja nastavljala, a mnogi danas po najavama po tabloidima oko navodnih zverstava grupe oko Velje Nevolje - tek se očekuju novi obračuni na okrvavljenom i užarenom beogradskom asfaltu.

Kada je akcija "Sablja" krenula, kad se iza rešetaka našlo preko 12.000 ljudi, očekivalo se da će monstruozno ubistvo predsednika Vlade Srbije, dr Zorana Đinđića osvestiti Srbiju, i da će posle te akcije sve biti drugačije, ali nije bilo tako...

Pokazalo se, da beogradsko podzemlje ne "miruje" a najbolje je posvedočila serija atentata koja je izvršena posle "Sablje" - pokušaj ubistva Zorana Nedovića Šoka (27. jula 2004) i Andriju Draškovića (24. oktobra 2004), kada su nastradali njihovi telohranitelji Milutin Jovičić i Dejan Živančević.

Tada, poslednje tipično ubistvo (da je bar poslednje!) izvršeno je 30. oktobra 2004. usred Beograda, na uglu Njegoševe i Ulice kapetana Koče, kada je sa više hitaca likvidiran Branko Jeftović Jorga.

Otuđene policijske tablice tada zamenjuju ukradene, i to sa vojnih vozila. Ne radi se više o "audiju" smrti, već o "mercedesima" i "golfovima". To je ono što "nove žestoke momke" razlikuje od njihovih prethodnika, ali je "rukopis" ostao isti.

Mnogi su se pitali zašto su "zemunci" (mada sam i tada i sad bio ubeđen da se radilo o "surčinskom klanu", ili o sukobljenoj frakciji unutar tog klana...) za monstruozne likvidacije koristili uglavnom "audi"?!

Kriminolozi su to objašnjavali činjenicom da su nemačka vozila veoma brza, startna, prostrana i izuzetno pouzdana. "Audi" brzo postiže maksimalnu brzinu. Kada ubice sa ovim vozilom vrebaju i čekaju žrtvu, lako mogu da je stignu, izrešetaju i brzo nestanu. Osim toga, u vozilu ima mesta za više napadača, naoružanih puškom "kalašnjikov", pa lako mogu da pucaju iz pokreta.

Takođe, ova vozila serije "A" mnogo liče, tako da niko posle napada ne može pouzdano i precizno da kaže da li je pucano iz "A6", "A8", ili "audija 80", što je dodatno otežavalo potragu.

Za nepune tri godine samo na ulicama Beograda ubijeno je 20 osoba rafalima iz "audija". BGD recept: jedan vozi, drugi (možda i više njih) ubija, veoma stručno, posebno kada su automobili u pokretu. Ne retko se događalo da su i same žrtve sedele za volanom skupocenih kola?!

Hicima iz "audija" usmrćeni su:

Mirko Tomić Bosanac, Radoslav Trlajić, zvani Bata Trlaja, Zoran Davidović Ćanda, Ivan Stojanović, Zoran Uskoković Skole, Miloš Stevanović, Dejan Plavšić Plavi, Zoran Rosandić Roske, Srđan Ljujić, Željko Bodić, Milan Đorđević Bombona, Miloš Roknić, Dušan Milovanović, Veselin Božović Vesko, Sredoje i Zoran Šljukić, Jovan Guzijan Cuner, Rade Cvetić, Željko Škrba, Nenad Batočanin...

Rafal kosi kroz prozor

1999.

 24. jun - ubijen Pera Milošević na parkingu Ju biznis centra u Novom Beogradu, gde je i stanovao. Milošević se sa devojkom, oko 22 sata, dovezao džipom "micubiši pajero" i čim je izašao iz kola, iz parkiranog "opel kadeta" izletela su četvorica mladića koja su u njega ispalila nekoliko desetina metaka iz "kalašnjikova". Pera Milošević je, navodno, bio prijatelj sa Draganom Nikolićem Gagijem, jednim od tada optuženih za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.

 2000.

13. februar - ubijen Mirko Tomić Bosanac u novobeogradskom Bulevaru Nikole Tesle, nedaleko od zgrade Palate federacije. Na njega je pucano dok je upravljao svojim "golfom", a pogođen je iz kola u pokretu i to sa više od 20 hitaca iz "kalašnjikova". Nedaleko od mesta zločina, dva dana kasnije, policija je pronašla oružje iz koga je Bosanac ubijen.

 26. februar - Radoslav Trlajić - Bata Trlaja likvidiran je u novobeogradskoj Ulici dr Ivana Ribara, ispred broja 142. Iako je primetio pripremljenu zasedu ispred zgrade u kojoj je stanovao, nije uspeo da pobegne napadačima. Posle prave filmske jurnjave, Trlaja je ubijen sa vš{e desetina metaka. Na licu mesta nađena su dva, a nešto dalje i "audi" u kome je bio treći "kalašnjikov". Trlajić je važio za vođu novobeogradskog ganga.

23. mart - Zoran Davidović Ćanda i Ivan Stojanović ubijeni na autoputu, dok su se vraćali sa sahrane Branislava Lainovića Dugog. Napadači su na njih ispalili više od 40 metaka iz dva "kalašnjikova", i to iz automobila u pokretu.

 27. april - Zoran Uskoković Skole i Miloš Stevanović (policajac Odeljenja unutrašnih poslova) ubijeni su posle filmske jurnjave beogradskim ulicama na Labudovom brdu u Skoletovom "audiju A4", dok je Petar Jokić lakše ranjen. Ubice su pucale iz kola u pokretu. Pola sata posle ubistva u novobeogradskom Bloku 30, u požaru kome je prethodila eksplozija, uništen je "audi 100", za koji se pretpostavlja da je korišćen prilikom ubistva, a u kome su nađena dva "kalašnjikova" i pištolj CZ-99.

29. maj - Dejan Plavšić Plavi.

19. jun - Zoran Rosandić Roske.

20. novembar - Srđan Ljujić.

27. decembar - Željko Bodić ubijen u kolima na Miljakovcu, član "Skoletove ekipe".

2001.

 11. mart - Milan Đorđević Bombona, kum Željka Ražnatovića Arkana, Miloš Roknić i Dušan Milovanović izrešetani dok su se u kolima vozili Ulicom gospodara Vučića.

2002.

 5. septembar - Veselin Božović Vesko, iz Bijelog Polja, čije se ime nalazilo na više poternica, teško ranjen u Žarkovu kada je nepoznati napadač pucao na njega iz vozila. Lakše su povređeni njegova nevenčana supruga Snežana Mitrović(29) i njihov sin. Pet dana kasnije Božović je od posledica ranjavanja umro u Urgentnom centru?!

15. septembar - Sandro Stamenković(26) i njegov telohranitelj Robert Viciknez(26) ubijeni u centru Niša kada je na njihov automobil, dok je stajao na semaforu, nepoznati napadač ispalio više hitaca iz automatskog oružja.

 27. septembar - Sredoje Šljukić Šljuka i Zoran Šljukić ubijeni na autoputu kod Centra "Sava", kada su se ispred njihovog auta "audi A8" preprečila dvoja kola. Napadači su iz automatskog oružja ispalilu više od od 30 hitaca. Jedino je preživeo Velibor Ćirović, koji je sedeo na zadnjem sedištu.

 5. oktobar - Jovan Guzijan Cuner i Rade Cvetić sa više hitaca ubijeni na novosadskom putu, nedaleko od pumpe "Zmaj", a Dejan Čortić, koji je s njima bio u kolima, teško je ranjen.

 12. oktobar - ispred kluba "Sova" u Beogradu ubijen je Ivan Kontić iz Budve kada je "audi A6" dignut u vazduh. Kontić je hitno prebačen u Urgentni centar, ali je tri sata kasnije preminuo.

 7. novembra - u žestokoj pucnjavi u Ulici Jove Ilića ubijen je Ivica Jovanović(32) iz Mojkovca, kada je na njegov automobil pucao nepoznati napadač ispalivši više hitaca iz automatskog oru`ja. Inače, Jovanović je bio kum Ivana Delića, poznat policiji, ali nikada privođen.

26. novembar - ispred zgrade SD Crvena zvezda sa više hitaca iz "kalašnjikova" izrešetani su Nenad Batočanin(38), nekadašnji zamenik šefa obezbeđenja Slobodana Miloševića i tadašnji zamenik načelnika Uprave saveznog MUP-a, i njegov prijatelj Željko Škrba(41), drug Željka Maksimovi}a Make i bivši telohranitelj Radovana Karadžića.

2004.

 27. maj - ubijen Duško Jovanović, direktor i glavni i odgovorni urednik podgoričkog lista "Dan", kada je na njega iz automobila u pokretu ispaljeno više hitaca.

 27. jul - u vatrenom obračunu koji se dogodio na autoputu kod hale "Limes", ubijen Milutin Jovičić, telohranitelj Zorana Nedovića Šoka.

 30. oktobar - na autoputu Šid-Beograd, kod skretanja za Kvantašku pijacu, ubijen Dejan Živančević, telohranitelj Andrije Draškovića.

 "Sablja" otkrila automobil smrti...

 Tokom akcije "Sablja" policija je 23. marta 2003. u jednoj novobeogradskoj garaži pronašla sivi "audi" sa zatamnjenim staklima. Ta kola je policija kasnije okvalifikovala kao "auto smrti", objašnjavajući da su isti automobil pripadnici "zemunskog klana" često koristili u likvidacijama.

U "audiju" je pronađeno nekoliko "kalašnjikova", zolja, veliki broj okvira za municiju, snajperska puška, kao i kape fantomke. Na osnovu otisaka otkriveno je ko je sve od pripadnika "zemunskog klana" koristio ovaj automobil. Pretpostavlja se i da je pucnjavom iz ovog automobila ubijeno desetak žestokih momaka na krvavom beogradskom asfaltu.

U istoj garaži otrkiven je veliki broj ukradenih tablica, od kojih su neke policijske.

Tzv. "Zemunski (surčinski) klan", koji je imao 31. člana, teretili su za brojna ubistva izvršena tokom i posle 2000, i to: Željka Bodića, Todora Gardaševića, Sr|ana Vujičića, Sredoja i Zorana Šljukića, Nenada Batočanina, Željka Škrbe, Ivice Jovanovića, Ivice Nikolića, Branislava Lainovića Dugog, Zorana Uskokovića, Miloša Stevanovića Jovana Guzijana i Radeta Cvetića...

Rušenje "šilerove" i Veljine "šilerove"

 I danas kad se setim rušenja "Šilerove" i sada kada slušam najave o rušenju "Šilerove - Velje Nevolje", dve praktično betonske "tvrđave" i besa koji se primećivao 2003. kada je srušena "Šilerova", nije mi jasno - zašto, ma da bih mogao da - nagađam.

Tada, u bastionu klana u Šilerovoj, sa bazenima, teretanama i drugim bunkerima - povremeno (?!) ili često navraćali su i neki - političari, kako se pripovedalo...I, kad je tvrđava u Šilerovoj srušena, te priče o posetama su - jenjavale...Jer, nije bilo više, očito, materijalnih dokaza, DNK tragova, video kaseta sa brojnih kamera...

Na zgradi koju je koristio Belivuk, vide se takođe brojne kamere, skupoceni video nadzor, verovatno su "tamo negde" i video zapisi?!

Bojim se, da kad se Veljina "šilerova" sruši da svega toga više neće biti?!

Uostalom, zar zgrada u Šilerovoj nije mogla da se dodeli nekoj humanitarnoj ustanovi za smeštaj beskućnika, siročadi, ili za recimo starački dom? Ili sad ova tvrđava Velimira Belivuka, za recimo smeštaj beskućnika, ili kao privremeni smeštaj migranata?!

U te zgrade, u Šilerovoj i sad "Veljinoj" skrkane su grdne pare, najverovatnije - krvave, ali Srbija nije baš toliko bogata da te objekte ruši po svaku cenu, kad može da ih iskoristi u humane svrhe...

(Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU