VELIKI USPEH! Jedna od najređih ptica grabljivica nastanila se u Barajevu

Jedna od retkosti Srbije – ptica modrovrana koja se južno od Save i Dunava može na prste prebrojati svoj dom našla je u prestonici, i to u Barajevu. U ovom mestu u poslednjih pet godina naselilo se, ali i potomke dobilo nekoliko parova. Ovo je zaista veliki uspeh, ako se u obzir uzme da je u Šumadiji ovo jedino mesto gde se ova ptica gnezdi.

Jedna od retkosti Srbije – ptica modrovrana koja se južno od Save i Dunava može na prste prebrojati svoj dom našla je u prestonici, i to u Barajevu. U ovom mestu u poslednjih pet godina naselilo se, ali i potomke dobilo nekoliko parova. Ovo je zaista veliki uspeh, ako se u obzir uzme da je u Šumadiji ovo jedino mesto gde se ova ptica gnezdi.

U svom nazivu nosi ime vrane, ali modrovrana ili zlatovrana nema baš puno veze sa imenjakinjom. Pripada redu kreštalica i jedna je od naših najlepših i najatraktivnijih ptica. Pre samo nekoliko godina broj gnezdećih parova kod nas se sveo na dvadesetak, ali je zahvaljujući ljubiteljima prirode njena brojnost očuvana.

Članovi Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, uz pomoć kolega iz Vojvodine iz udruženja „Riparija” i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” već nekoliko godina zaredom prave ovoj ptici novi dom.

– Početak povratka modrovrane krenuo je 2015. godine. Tada su im u Beogradu u selu Beljina prvi put postavljene kućice na drveću, ali im se to izgleda nije mnogo dopalo pa se nije „skućio” nijedan par. Već dve godine kasnije kućice smo okačili na bandere, što se pokazalo kao dobro rešenje jer se tu već sledeće godine doselio prvi par i dobio potomstvo, pet mladunaca. Prošle godine smo već imali dva para sa po pet-šest naslednika. Zbog toga smo i ove godine rešili da im postavimo još domova da bismo im omogućili da se nasele. Nadam se da će nam u tome pomoći i grad – kaže dr Saša Marinković sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Postoji ideja da im se nova gnezda postave i kod ribnjaka „Mika Alas” da bi im omogućili veći prostor za naseljavanje. Osim čoveka i njegovog delovanja, modrovrana nema puno prirodnih neprijatelja – ponekad im se u gnezdo uvuče zmija ili puh, ali to ne utiče mnogo na njihovu brojnost.

Modrovrana je ptica veličine vrane, živih boja, što potvrđuje da je davno stigla u Srbiju iz tropskih krajeva.

Naseljava poluotvorena šarolika staništa – livade i pašnjake prošarane šumarcima i stablima.

– Modrovrana je selica i krajem leta i početkom jeseni odleće u istočnu i južnu Afriku. Vraća se u aprilu i gnezdi do jula meseca u dupljama starih stabala koja prave druge vrste ptica, uglavnom detlića. Koristi i rupe u lesnim odronima i strmim peščanim obalama reka. Hrani se insektima, a povremeno hvata i sitne kičmenjake poput žaba, guštera i miševa pa je veoma korisna jer utiče na prirodnu regulaciju njihove brojnosti – kaže Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica. 

Modrovrana je sredinom prošlog veka bila brojna i široko rasprostranjena vrsta u Srbiji. Kao posledica aktivnosti ljudi, a najviše seče starih stabala sa prirodnim dupljama, usled razvoja poljoprivrede, formiranja velikih površina pod monokulturama, hidromelioracionih radova, plantažnog šumarstva, došlo je do velikih promena ekoloških uslova i  nestanka odgovarajućih prirodnih duplji pogodnih za gnežđenje.

– Masovna i neumerena upotreba hemijskih sredstava, insekticida i drugih bioloških otrova dodatno je otežala opstanak ove vrste. Tu su još i stradanje pri seobi, uznemiravanje, različite pojave krivolova, što je sve zajedno uslovilo da se brojnost modrovrana u Srbiji početkom 21. veka svela na svega 20 poznatih gnezdećih parova. Posle primene mera zaštite u Vojvodini situacija je nešto bolja. Evidentan je porast brojnosti populacije ove vrste, ali samo u ovom delu Srbije. Status modrovrane južno od Save i Dunava je i dalje izrazito nepovoljan. Nekoliko lokaliteta u okolini Beograda kod Barajeva su jedina poznata mesta gde se gnezdi u Šumadiji – ističe Karić.

Modrovrana se nalazi na crvenoj listi Međunarodne unije ugroženih vrsta, a u Srbiji je zaštićena kao prirodna retkost uredbom iz 1993. godine.

Ptica nađena u Namibiji

Centar za markiranje životinja pri Prirodnjačkom muzeju u Beogradu dobio je informaciju da je jedinaka modrovrane prstenovana u Srbiji nađena u Namibiji.

– Ova ptica preletela je 7.368 kilometara, putovala je 231 dan, a otkrivena je na farmi u blizini Otjivaronga. Farmer je iznemoglu pticu odneo do namibijskog centra za oporavak divljih životinja gde je prema nožnim oznakama utvrđeno da ju je ornitolog Jožef Šihelnik prstenovao 12. jula 2019. godine u blizini Bačke Topole. Prema saznanjima dr Daliborke Stanković, koja radi u Centru za markiranje, ovo je prvi put da je modrovrana obeležena u Srbiji pronađena na tolikoj udaljenosti u tom delu sveta – kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ptica je posle tri nedelje oporavaka puštena na slobodu.

Istraživači iz Italije, zahvaljujući satelitskom praćenju, otkrili su da modrovrane preleću Saharu na visini od 4.000 metara brzinom od 113 kilometara na čas.

Satelitski odašiljač za mladunče orla

Na mladunče orla belorepana čije se gnezdo nalazi na Velikom ratnom ostrvu danas će biti postavljen satelitski odašiljač. Biće to prvi primerak orla belorepana koji će kod nas biti praćen na ovaj način.

U ovom gnezdu bračni orlovski par dobio je dva mladunca, a satelitska oprema biće postavljena na jednog od njih, najverovatnije ženku, rekao je dr Saša Marinković sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

(izvor:Politika)

SKINI APLIKACIJU