Lepa je mala varoš Topola, grad berbe i Karađorđa... (FOTO)

Lepa je mala varoš Topola, sto kuća, pošta, sto bašta i škola...napisa' pre više od pola veka pesnik Dobrica Erić i može se reći da je zaista bio u pravu. Gradić koji je postao čuven po voždu Karađorđu i kasnijoj kraljevskoj zadužbini njegovih naslednika na Oplencu.

Verovatno da ne postoji niko ko nije posetio ovu varošicu na 80 kilometara od Beograda, a Topola je danas i obavezna destinacija za sve školske ekskurzije. Inače je  i najposećenije mesto u Srbiji što se tiče jednodnevnih izleta, koje sve više obilaze i stranci. A baš ima šta da se vidi i obiđe.

Dakle, sve je u Topoli vezano za Crnog Đorđa, a gotovo sva zdanja iz nejgovog perioda su dobro očuvana. Tu je njegova kasarna sa dve kule i crkvom koju je podigao 1811. godine. Tu je i muzej sa eksponatima iz vremena Prvog ustanka, topovi iz borbi sa Turcima, kubure, koplja i jatagani i lični predmeti vožda. Dvorištem dominira grandiozan spomenik Karađorđu, okrenut prema obližnjoj planini Venčac. Nedaleko je voždov konak, koji je jedno vreme bio pretvoren u autobusku stanicu, pa je kasnije ipak vraćen u prvobitno stanje, a stanica je izmeštena.

A posle tog prvog susreta sa junačkom istorijom, put vas nezibežno vodi na brdo Oplenac, nadvijeno nad varošicom. Kompleks je počeo da sređuje kralj Petar Prvi, a nastavio njegov sin Aleksandar. Zanimljivo je da je svo drveće pažljivo birano i skladno posađeno između tamošnjih zdanja i staza za šetnju. Ima na desetine vrsta plemenitog drveća, od listopadnog do borova i jela.

Na vrhu Oplenca kralje Petar je započeo, a Aleksandar završio veličanstvenu crkvu, sa kriptom u podrumu, gde su sahranjeni posmrtni ostaci skoro svih Karađorđevića. Crkva - mauzolej izgrađena je od mermera, a unutrašnjost je cela pokrivena mozaicima sa motivima najlepših fresaka iz srpskih manastira. Levo i desno od oltara su sarkofazi gde počivaju kralj Petar i njegov deda, Karađorđe. Ispod glavne kupole visi impozantan luster u obliku krune, napravljen od čaura sa bitka na Kajmakčalanu, a okrenut je naopako, u znak žalosti za izgubljenim carstvom na Kosovu. Inače, mozaicima dominira vizantijsko plava boja, što celom ambijentu daje još svečaniji izgled. Baš onako  - kraljevski.

Nedaleko od crkve je i malo zdanje, nazvano Petrova kuća, jer je kralj tu dosta vremena provodio prateći radove. Unutra je sad postavka sa predmetima iz vremena dinastije, njihovim slikama i ličnim oružjem. Tu je i prelepa kompozcija Leonardove tajne večere izrađena od sedefa. Upravu za nju postoji istinita priča kako je dospela u ruke nacista. Naime, 1934., posle atentata u Marseju, na sahranu kralja je u Topolu kao izaslanik Hitlera došao Herman Gering. Poznat kao veliki ljubitelj umetnina, odmaj je snimio 'Večeru' i dobro je upamtio. Osam godina kasnije, kad su Nemci napali Jugoslaviju, po njegovom ličnom naređenju, umetnina u sedefu je odneta sa Oplenca i donesena feldmaršalu. Priča kaže da je godinama kasnije bila okačena u njegovoj spavaćoj sobi, iznad kreveta.  Srećom  ludom igrom slučaja, posle rata ikona je pronađena i vraćena na Oplenac.

Pored crkve i Petrove kuće,, na Oplencu jejoš nekoliko kraljevskih zdanja – kraljeva i kraljičina kuća, kuća za poslugu, a tu je i veliki bazen koji, nažalost, još nije obnovljen. Na istočnoj strani Oplenca su vinogradi, koje je još Petar podigao, onda su u vreme komunista zapušteni, da bi sad bili obnovljeni i ponovo postali izvor sirovina za najkvalitenija vina. U podnožju vinograda je Kraljev podrum, koji je još Petar podigao, a sada je još jedna atrakcija za turističke obilaske i vinske degustatore. I za podrum ima priča da su veseli partizani, posle ulaska u Topolu namirisali vinariju, upali u podrum i k'o majke se iznapijali od vina starih nekoliko decenija, pritom lomeći sve oko sebe.

Pored Krađorđa i zadužbine, obeležja Topole su i vašari, čuveni Petrovdan, Mala i Velika Gospojina i neprevaziđena Oplenačka berba, prvog vikenda u oktobru. Posebno za Berbu, u Topolu se sjati na stotine hiljada posetilaca, a grad vri od šatri, muzike, prodavaca vina, grožđa, rakije, domaćih prerađivača i neizbežnih tezgi sa svakojakim drangulijama. U Topolu se tada sjati i staro i mlado iz okolnih sela i gradova, sa obaveznim Beograđanima, a sve je više posetilaca iz cele Srbije, jer je ponuda na vašaru sve kvalitenija i raznovrsnija i broj gostiju je svake godine sve veći.

Inače, postoje ipravila za vašar u Topoli i ona su jasna: obići ceo krug od konaka do vrha Oplenca, probati rakiju i vino na što više tezgi, pljeskavica se podrazumeva, uhvatiti se u kolo, obavezna šetnja po Oplencu, vožnja na ringišpilu, kupiti nešto od grnčarije, navaliti na svadbarski kupus pod šatrom i praseće pečenje, naravno.

I okolina Topole je poznata, pre svega po proizvođačima voća, vina i rakije. Tu je selo Vinča sa nadaleko poznatim voćarima, čije se plantažeprostiru na stotinama hektara. O vinariji 'Aleksandrović' i njegovim vrhunskim vinima već se sve zna. Ko je za svežiji vazduh, može da ode na turu do obližnjih Rudnika, Venčaca i Bukulje, a nije daleko ni Orašac, gde je Đorđe podigao ustanak.

Zanimljivo je da je desetak kilometara od Topole i selo Trnava, 'čuveno' po 'pronalasku' legendarne šećeruše. Još šezdesetih godina, neki genije je smislio da čovek ne mora da se muči sa mlaćenjem i skupljanjem šljiva i kasnijim višednevnim pečenjem, nego da zabrlja(kako su govorili) 50 kila šečera, još toliko vode, nešto kvasca,i u to ubaci koštice od šljiva i kad prervri, eto'prave ljute'. Jednu takvu čašicu bi čovek i preživeo, ali od više - zbogom glavo i pameti. Kasnije su i Trnavci tehnološki uznapredovali, pa su prešli na 'etilušu' – dakle, 50l etil alkohola, opet toliko vode, uz dodatak arome po želji, dakle sve je bilo moguće napraviti. Kažu da su se tokom rata u Bosni obogatili mnogi Trnavci, prodajući piće svim stranama, po pristupačnim cenama. Glava je ovoj varijanti nešto manje bolela, ali te 'kajsije', 'šljive', 'dunje' i 'kruške' voče videle nisu.

I to je prošlo, sada i u Trnavi prave kvalitetnu rakiju, tako da i oni dolaze na česte skupove gde se u kvalitetu proizvoda takmiče lokalni domaćinii.

Dakle, u Voždovom gradu zaista ima šta da se vidi i trebalo bi ga posetiti, ako već niste, jer to je retka mešavina nekog mesta koje ima i istoriju i svakakvu vrste zabave. Možda da dođete na ovogodišnju Berbu, ako je i bude zbog ove boleščine koja nas je sve snašla...Ali proći će i korona, Topla ćeopstat i , sa svojim divnim ljudima, predlima i časnim nasleđem.

G.J.

SKINI APLIKACIJU