Неочекивани технолошки бум у Србији

Дигитална технологија је тренутно најбрже растућа српска индустрија, а следећа је можда производња литијума, пише британски пословни недељник Економист у данашњем тексту под насловом „Неочекивани технолошки бум у Србији”.

У тексту посвећеном дигиталној револуцији у нашој земљи, лист напомиње да су на путу можда још неке добре вести из Србије за Европу која је кренула зеленим путем, и констатује да „Србија лежи на једном од највећих налазишта литијума на континенту, који представља основни састојак за производњу батерија за електричне аутомобиле”.

Економист наводи да технолошки сектор чини најмање шест одсто српског бруто домаћег производа и да запошљава око 45 хиљада људи.

„Стране фирме су у протеклих шест година потрошиле више од 500 милиона долара на српске стартап компаније”, цитира лист Зоју Кукић из Иницијативе Дигитална Србија (ДСИ).

Процењује се да је прошлогодишњи извоз ИТ сектора достигао 1,4 милијарде евра (1,5 милијарди долара), што је повећање од 55 процената у односу на 2017, наводи се у тексту.

Лист наводи и речи Небојше Ђурђевића, шефа ДСИ-ја, који каже да би реална цифра могла бити много већа јер има приближно 10.000 фриленсера који често послују сами и којима плаћања лежу у фирмама основаним у иностранству.

„Образовани Срби масовно одлазе - али не ако раде у технолошком сектору. То је један од ретких сектора који мами квалификоване људе да се врате кући. Многи челни људи у овој индустрији, укључујући Драгана Томића, који води Мајкрософтов развојни центар у Београду, Срби су из дијаспоре који су се вратили са ИТ вештинама, контактима и капиталом”, указује се у тексту.

У том контексту се наводи и да је Небојша Ђурђевић дипломирао електронику 1990. године, да је из његове класе од око 70 људи, у земљи остало њих око 40, али да се десет вратило, преноси Танјуг.

Економист такође истиче да је српска влада уложила 79 милиона долара у дигиталну инфраструктуру, да спроводи реформу регулаторног оквира и пружа пореске олакшице како би привукла инвестиције.

„У основним школама се сада предаје кодирање. Образовни систем у земљи избацује годишње пет хиљада дипломаца припремљених за технолошке послове. Развој блокчејна и видео игара већ чине велике делове дигиталне економије Србије”, указује лист.

Додаје да „Топ Елевен”, фудбалска игрица коју производи Нордеус, најпознатија технолошка компанија у Србији, има 219 милиона регистрованих корисника.

У тексту пише да се у Србији придаје све већи значај финансијским технологијама, биотехнологијама и развоју вештачке интелигенције (АИ), и оцењује да је привлачење домаћих улагача у те секторе још увек иде тешко.

„Иако је дигитална технологија тренутно најбрже растућа српска индустрија, литијум је можда следећи. Рио Тинто је уложио 200 милиона долара у истраживања локације у близини Лознице”, напомиње Економист.

Марни Финлејсон, генерална директорка Рио Тинта за Србију, каже да би се руда прерађивала на лицу места и да би Србија била највећи европски добављач.

За разлику од многих других рудника литијума, овај би био близу онима којима је литијум потребан, наводи лист указујући да је „Фијат” други највећи извозник Србије.

Марни Финлејсон каже да Рио Тинто очекује да ће до 2035. године 50 одсто аутомобила бити електрични и да би, уколико управа компаније да зелено светло, производња кренула 2025. године.

Финлејсон процењује да би, уз све пратеће индустрије, то могло да подигне „бруто домаћи производ земље за неколико процентних поена”, пише британски Економист.

SKINI APLIKACIJU