Zašto je ruska pametna hipersonična raketa „Cirkon“ košmar za protivnike

cirkon

Rusija nastavlja testiranje protivbrodske rakete „Cirkon“ koja može da ojača pozicije ruske flote u dva okeana. Američki časopis „Nešenel interest“ nazvao je „košmarom“ scenario u kome bi svi ruski brodovi bili naoružani ovakvim hipersoničnim protivbrodskim raketama.

Šta je uplašilo ovaj časopis? U decembru 2019. godine direktor Ujedinjene korporacije za brodogradnju Aleksej Rahmanov izjavio je da su svi ruski brodovi novih projekata spremni za primenu hipersoničnih raketa „Cirkon“. 

Početkom 2020. godine, fregata „Admiral Gorškov“ izvršila je probno lansiranje ove rakete iz Barencovog mora na ciljeve na kopnu na vojnom poligonu Severnog Urala. Domet leta „Cirkona“ premašio je 500 km.

Testiranje „Cirkona“ senzacionalna vest
Ova vest, na prvi pogled, nije udarna, ali je zapravo u izvesnom smislu senzacionalna, piše vojni analitičar Dmitrij Kornjev u autorskom tekstu.

Ranije je saopšteno samo o testiranjima rakete „Cirkon“ za podmornice. Konkretno, još 2017. godine mediji su pisali o mogućem probnom lansiranju rakete „Cirkon“ sa nuklearne podmornice „Severodvinsk“ projekta 885 „Jasenj“. 

Perspektivna hipersonična krstareća raketa „Cirkon“ biće univerzalna. Nosači rakete mogu biti podmornice, brodovi i avioni. Čak se predviđa i stvaranje kopnenog raketnog kompleksa opremljenog „Cirkonom“.

Preteče „Cirkona“
Radove sprovodi Vojno-industrijska korporacija „NPO mašinogradnja“ koja je poznata po izgradnji veoma efikasnih protivbrodskih raketa „Granit“ i „Oniks“. Raketama „Granit“ su 1980-1990-ih bile naoružane podmornice opremljene sredstvima za borbu protiv nosača aviona projekta 949 „Granit“ i 949A „Antej“, kao i nuklearne teške krstarice projekta 1144 i teška krstarica-nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ projekta 11435. Rakete „Oniks“ su sada deo brodskih raketnih kompleksa „Kalibar“ i uključene su u kompleks obalske odbrane „Bastion“. Na osnovu rakete „Oniks“ zajedno sa Indijom stvara se raketni kompleks „Bramos“.

„Cirkon“ i „Harpun“
„Cirkon“ je kreiran kao protivbrodska raketa koja može da gađa ciljeve na moru bilo koje vrste. Brzina leta je oko 8-9 maha (odnosno do 11.000 kilometara na čas), maksimalni domet leta je do 1.000 kilometara. Uobičajeno je da se „Cirkon“ poredi sa američkom raketom „Harpun“ (Harpoon), čije su karakteristike mnogo skromnije: brzina je do 1000 kilometara na čas, domet leta je, u zavisnosti od modifikacije, do 280 kilometara. 

Teoretski gledano, takvi parametri čine „Cirkon“ gotovo nedostižnim za savremena sredstva protivvazdušne odbrane.

Taktika „pametne“ tehnologije
Za procenu potencijalne protivbrodske rakete treba uzeti u obzir dva faktora: sposobnost da se nadvlada sistem PVO modernih brodova i udarne sposobnosti same rakete. Pravolinijski let rakete „Cirkon“ na velikoj visini i uz maksimalnu brzinu može prekinuti deo najsavršenijih sistema PVO, ali ako ta raketa bude manevrisala i kretala se na malim visinama, male su šanse da će biti presretnuta. Rakete ove vrste gotovo sigurno će biti usmerene na uništavanje prvenstveno vazduhoplovnih formacija, i samim tim neće se koristiti pojedinačno već odjednom u grupama od po 6-8 i više raketa. Pored toga, verovatno će se uzeti u obzir iskustvo izgradnje raketa za borbu protiv nosača aviona „Granit“ u kojima je prvi put korišćena taktika „pametnog“ grupnog navođenja raketa na većem broju brodova uz razmenu informacija. Takva taktika uliva nadu da je moguće uništenju grupe nosača aviona i odjednom 20-24 rakete. S obzirom na izvanredne „Cirkonove“ karakteristike za letenje, ova cifra se može smanjiti za nekoliko puta.

Još jedan bonus takve rakete je velika brzina leta u završnoj fazi. U skladu sa ovim uslovima, raketa čak i u bezatomskoj opremi ima ogromnu količinu kinetičke energije koja omogućava nanošenje ozbiljnih oštećenja čak i najkrupnijim brodovima, na primer nosačima aviona.  Takva taktika, kad se primeni na rakete „Granit“ omogućavala je da se grupa nosača aviona gađa salvom od 20-24 rakete. Imajući u vidu izuzetne karakteristike „Cirkona“, taj broj može biti nekoliko puta manji.

Još jedan plus takve rakete je velika brzina leta u konačnoj etapi. S obzirom na to, raketa čak i bez nuklearnog punjenja ima ogromnu rezervu kinetičke energije, što joj omogućava da nanese ozbiljnu štetu čak i veoma velikim brodovima, reicmo, nosačima aviona.

Raketi su potrebne „oči“ 
Naravno, postoji jedan detalj — domet delovanja hipersoničnih raketa „Cirkon“ sigurno će biti veći od 500 km, a to znači da sopstvenim sistemima za posmatranje i izviđanje ni podmornica, ni brod neće moći da uoče cilj za raketnu paljbu na tolikom rastojanju. Približavanje tako zaštićenom cilju kao što je grupa nosača aviona na kraćem dometu je opasno jer će vazduhoplovne snage nosača aviona uočiti i uništiti brod-nosač. Preostaje da se dobije informacija iz spoljnog izvora koji može biti vazduhoplovna ili kosmička obaveštajna služba.  

Nove mogućnosti Rusije u okeanima
Veruje se da ubuduće neke varijante raketnog kompleksa „Kalibar“ mogu biti opremljene raketama „Cirkon“. Mediji su već pisali o tome da će raketu „Cirkon“ dobiti i modernizovane teške nuklearne krstarice projekta 1144M i budući razarači projekta „Lider“. Sada zasigurno znamo da i fragete projekta 22350, u koje spada i „Admiral Gorškov“, mogu nositi „Cirkone“, što znači da mogu biti uključene u rešavanje zadataka u borbi protiv avionskih formacija, a to značajno povećava borbeni potencijal ruske flote. Mislim da će serija brodova tog projekta omogućiti da se sredinom 2020-ih godina stvori nekoliko borbenih grupa brodova okeanske klase koji imaju mogućnosti da se bore sa nosačima aviona kao deo severne i pacifičke flote Rusije. Ovo će biti veoma značajna obnova jer trenutno ruska Ratna mornarica nema takve mogućnosti.

Izvor: Sputnik

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Председник САД Доналд Трамп рекао је за америчког глумца Роберта Де Нира да је особа са врло ниским коефицијентом интелигенције.

Veliki požar izbio je u jednoj stambenoj zgradi u Parizu, a jedan stariji čovek ostao je zarobljen.

Sirijski predsednik Bašar el Asad razgovarao je u Damasku sa iranskim ministrom spoljnih poslova Džavadom Zarifom, između ostalog, i o pandemiji virusa korona, a sirijski lider je ocenio da je situacija pokazala propast sistema zapadnih zemalja koje postoje, kako je rekao, radi „opsluživanja određene interesne grupe, a ne svojih naroda“.

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone