EU ne pominje proširenje: Kakav je status Srbije?

EU 457- Pixabay

Izvor: Pixabay

Zbog epidemije koronovirusa samit EU-Zapadni Balkan u Zagrebu danas se održava putem video konferencije. Iako je Hrvatska imala ambicija da samit bude prekretnica u procesu proširenja EU i perspektivi članstva država regiona, Zapadni Balkan je i dalje - na čekanju. Umesto „prekretnice“, na zagrebačkom sastanku se neće ni pomenuti proširenje.

To je, kako se navodi, vidljivo iz nacrta „Zagrebačke Deklaracije“ koja će biti usvojena i u kojoj se nigde u tekstu ne spominje „proširenje“, „članstvo“ niti „integracija u EU“. Postoji samo neodređena rečenica o „evropskoj perspektivi“ i snažnijem povezivanju.

Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije smatra da terminologija upotrebljena u „Zagrebačkoj Deklaraciji“ govori o neodređenoj budućnosti koja čeka zemlje kandidate i izostanku formalnih obaveza za EU po pitanju proširenja.

Igrutinović kaže da je pre dva meseca EU dala „zeleno svetlo“ za početak pregovora Severne Makedonije i Albanije, ali bez određivanja datuma. Ali, pretpostavlja da je njihov interni stav da je to, u ovom trenutku, dovoljno u pogledu formalnih koraka pridruživanja bilo koga sa Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju. Takođe je još sa tvrdim „ne“ Francuske prošle godine svima bilo dosta jasno stavljeno do znanja da je politika proširenja na neki način na čekanju.

On dodaje da treba imati na umu činjenicu da su među zemljama-članicama EU podeljeni stavovi po pitanju proširenja. Iako većinu članica to interesuje i nemaju problem sa tim, mnoge vlade to smatraju nepopularnom „domaćom temom“ jer su njihovi građani sve skeptičniji prema ideji davanja novca „siromašnim balkanskim narodima“.

Sa druge strane, kaže Igrutinović, neke države smatraju da EU mora više da radi na integraciji Zapadnog Balkana, ako želi da bude ozbiljan geopolitički igrač.

On smatra je Srbija na neki način, žrtva njihovih internih dilema.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da, iako je zagrebački samit trebalo da bude istorijski jer se ove godine navršava 20 godina od samita u Zagrebu kada je tadašnja SRJ uključena u proces Stabilizacije i pridruživanja, pandemija je promenila sve, pa i format, domet i očekivanja od ovog događaja.

Ona veruje da je dobar signal to što su datum za otpočinjanje pregovora sa EU prethodno dobile Severna Makedonija i Albanija, a za Srbiju i Crnu Goru tu je, kako kaže, revidirana metodologija po kojoj ćemo ubuduće pregovarati, i koja nudi mogućnosti za brži napredak jer su poglavlja podeljena u klastere.

Ipak, ona ne misli da zemlje Zapadnog Balkana treba da budu razočarane ishodom zagrebačkog samita jer je situacija specifična, pandemija je u celom svetu, a samit se ipak održava i ipak je EU, kako kaže, pronašla način da pomogne Zapadnom Balkanu da se izbori sa pandemijom i posledicama koje će ona ostaviti na društva i privrede čitavog regiona.

-Pitanje je kako bi u tom smislu oni uopšte ukombinovali tematiku formalnog proširenja i formalnih početaka pregovora sa Albanijom ili Makedonijom sa tim da Kosovo nema jasnu perspektivu zbog svog statusa i toga da ga pet članica EU ne priznaje. Tu je takođe i Bosna i Hercegovina koja nije formalni kandidat. Dakle, tu postoji preplitanje između formalnog procesa pridruživanja i onoga što jeste velika skupina zapadnobalkanskih zemalja, kako oni kažu – partnera, u kojoj se više priča o digitalnoj agendi, konektiviti agendi i ekonomskoj saradnji, pogotovo sada u kontekstu pandemije kovida- primećuje Igrutinović.   

Izvor: Sputnjik

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Sasvim je izvesno da će KOVID-19 (bez obzira što se pandemiji još ne vidi kraj) imati negativne posledice na sve sfere društvenom života, pa i na ekonomiju sa neminovnom globalnom krizom.

U Kliničkom centru Vojvodine (KCV) jutros je preminuo četvrti pacijent zaražen korona virusom na teritoriji AP Vojvodine. Reč je o ženi iz Temerina, rođenoj 1939. godine“, izjavio je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, izjavivši u svoje ime, i u ime Pokrajinske vlade, saučešće porodici. Prema zvaničnim podacima, reč je o 11 žrtvi u Srbiji.

P. D. (32) iz Novog Pazara osuđen je pred većem Osnovnog suda u Novom Pazaru na tri godine i četiri meseca zatvora zato što je deci svog brata dao tabletice ekstazija koje su deca progutala.

  • Најновије
  • Најчитаније

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета

Da li će biti i drugog talasa Korone