CEO STADION PLAKAO! Niko to nikada nije doživeo: Grmelo je 'RAJKO, MAJKO' i to je bio njegov kraj!
Autor: Glas Javnosti
Kad se 29. novembra 1958. godine, Rajko Mitić (1922- 2008) opraštao od Zvezdinog dresa u finalnoj utakmici Kupa Jugoslavije, protiv Veleža 4:0, ceo stadion je skandirao nešto najdirljivije što se nikada na našim stadionima, ni pre, ni posle, nije desilo: Rajko majko, Rajko majko!
Kao da nije, a realno i nije, postojala lepša reč da se svom legendarnom kapitenu iskaže ljubav drugim imenom nego onim koje svaki čovek oseća prema biću koje ga je iznelo na ovaj svet. A onda nije ni važno da li je Rajko Mitić bio najbolji fudbaler, koga je naš najtrofejniji klub ikada imao, jer je on tim iskrenim povikom - Rajko majko, uvršten u drugu dimenziju značenja šta im je bio i ostao za sva vremena.
Rajko Mitić se u fudbalu pokazao i dokazao još pre Drugog svetskog rata, da bi onda nakon toga učestvovao i u rađanju svoje Crvene zvezde marta 1945. Onda je zasluženo nosio i njenu kapitensku traku u narednih 13 leta.
Kreator pobeda i odlučujućih golova, junak kad je najpotrebnije, ali i uzorni kapiten koji nikada, ali baš nikada u karijeri, protivničkog igrača povukao za dres ili mu podmetnuo nogu, kako ga pamti fudbalska legenda.
NE PROPUSTITE
Teško je izdvojiti najlepšu Rajkovu majstoriju ili odlučujući gol kojim je prelomio utakmicu ili celo prvenstvo, a ne ogrešiti se. Kako to izdvojiti iz 572 utakmice i 262 gola u crveno-belom dresu, šest šampionskih titula i četiri nacionala kupa, tog najvećeg fudbalskog džentlmena koga smo ikada imali.
Možda spomenuti, ilustracije radi, neku crticu iz njegove velike fudbalske ali i ljudske misije. Recimo, kada je kao Zvezdin kapiten, a zbog problematičnog gesta, poslao u svlačionicu svog saigrača, ali ujedno i najboljeg prijatelja u privatnom životu, Branka Stankovića! Ili...
U aprilu 1958. godine, u prvenstvenom meču protiv Splita ( 1:1 u 72. minutu), kamenica iz publike pogodila je u glavu Boru Kostića, a veliki Rajko povukao je odmah tim sa terena. To se tada u socijalističkoj Jugoslaviji nikako nije smelo, ali Rajko je smogao snage i uz veliku petlju pokazao da se tom zlu mora stati na put, pa i drastičnim gestom.
NE PROPUSTITE
Kaznio ga je Fudbalski savez Jugoslavije mesečnom zabranom igranja, ali on se nije pokajao, a vreme mu je dalo za pravo, jer decenijama posle toga takvi se incidenti nisu ponavljali. Svesno je žrtvovao sebe, ugrozio karijeru, ali je spasio fudbalsku igru naših prostora u dužem vremenu. Inače, ovo je Rajku Mitiću bila prva i poslednja kazna u celoj igračkih karijeri.
Za reprezentaciju Jugoslavije Rajko Mitić je odigrao 59 utakmica i dao 32 gola, od toga je čak na 42 meča nosio i kapitensku traku.
Nakon velike igračke karijere Rajko Mitić je trenerski vodio svoju Zvezdu, ali i bio selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je 1968. godine u Rimu stigao do finala Evropskog prvenstva, što je jedan od najvećih uspeha našeg fudbala.
Velika Rajkova ljubav bilo je i novinarstvo, pa je još za vreme aktivnog igranja bio komentator dnevnog "Sporta", kasnije je pisao i za popularni sportski magazin "Tempo".
Danas se Zvezdin stadion zove po njemu - Rajku Mitiću. Zasluženo, opravdano i pošteno.
Nastaviće se...
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
