BEOGRAD BRUJAO O TOME! Moša i Tirke PRVI DOBILI platu u našem fudbalu: Suma ŠOKANTNA!
Autor: Glas Javnosti
Niko nikada neće uspeti da izmeri i dokaže da li je Blagoje Moša Marjanović (1907- 1984) najveći majstor beogradskog fudbala ikada, jer će uvek neko podsetiti da je to postao, možda tek, u slavnom tandemu sa Aleksandrom Tirnanićem Tirketom (1910- 1987)
Bilo kako bilo, ali je činjenica da su njih dvojica zvanično i prvi naši fudbalski profesionalci, jer su posle Svetskog prvenstva 1930. u Urugvaju, umesto nezvaničnih premija za pobede, dobijali garantovane mesečne plate u BSK-u. Istina, Moša je primao 18.000 dinara, tada baš veliku platu od preko 17 američkih dolara, dok je tri godine mlađi Tirke imao tri hiljade manje, 15.000 dinara. Ovo je navodno bio i povod da Moša plati prvu turu u njihovim nezaboravnim druženjima u "Sablji dimiskiji" , najpopularnijoj kafani toga doba iz centra Beograda.
NE PROPUSTITE
Mada, urbana legenda tvrdi da je i to upitno, jer Moša, kao i Tirke, nije ni mogao nešto da plati od mnogobrojnih obožavalaca. Moši prvom trgovci nisu hteli da naplate odela i košulje jer veću reklamu nisu mogli da zamisle, kad ih on obuče i prošeta, kao i što su mu berberi pravili specijalnu kolonjske vodu, što se smatralo najvećim luksuzom, inače privilegijom članova kraljevske porodice. Nadimak Moša je dobio je po gustoj, talasastoj kosi "k'o Jevreji", a zbog negovanja takve frizure nikada nije nosio kapu. Sav sazdan od gospodskoj manira, pa se niko ne seća da je Moša povisio ton, čak ni u žaru najžešćih zbivanja na terenu.
Moša je bio srednjeg rasta, stamen i snažan, okretan i perfektan tehničar. Slabo se pamti, kako se pričalo, da je Moša Marjanović igrao utakmicu a da nije dao gol! Bio je, što se zna, jedini igrač na svetu koji je dao bar po jedan gol tada najboljim golmanima planete, Špancu Rikardu Zamori i Čehu Františeku Planički!
NE PROPUSTITE
Nabrajanje velikih Mošinih golova je, bez preterivanja, priča bez kraja. Za ovu priliku spomenuti još samo utakmicu sa Brazilom iz juna 1934. godine kada je u sjajnoj igri "kariokama" spakovao tri gola, u konačnoj pobedi od 8:4 za Jugoslaviju, pred 12.000 gledalaca na stadionu BSK-a. To što su Moša i Tirke, koji se takođe upisao u strelce, radili Brazilcima na tom meču to teško da se moglo i opisati, jer ko je to i ikada njima napunio mrežu, do dana današnjeg, osam puta u jednom meču. A samo Moša i Tirke četiri puta, da bi onda Brazilce učili i da broje do osam!
E sad, s druge strane, Aleksandar Tirnanić, popularni Tirke, bio je po temperamentu sušta Mošina suprotnost, eksplozija energije u svakom trenu! Kako su pisali tadašnji novinski izveštači, već do trećeg minuta utakmice nisi stigao da napišeš šta je sve uradio Tirke! Cela utakmica se odmah zavrti oko desnog krila, oko Tirketa temperamentnog kočopernog ratnika. Sa 17 godine je debitovao i izborio se za mesto u prvom timu šampionskog BSK-a. U 502. utakmice osvojiće četiri šampionske titule, sa Mošom Marjanovićem postaće možda i najveći tandem koga je Beograd imao.
Van terena, Moša i Tirke su bili i nerazdvojni prijatelji, a malo se zna, da su bili fantastičan tandem i u kartama i bilijaru, što i ne mora da bude čudno, jer su se njihovi različitii temperamenri sjajno dopunjavali kao i fudbalu, koji im je bio život, strast i posao.
I Moša i Tirke su aktivno igrali fudbal do početka Drugog svetskog rata, a onda ih je život razdvojio. Moša je dopao nemačkog okupacionog logora pored Berlina, ali i tamo je igrao fudbal. Pozvali su ga da igra za tim francuskih logoraša, koji su imali bolji tretman od drugih. Međutim, posle prve utakmice stiže ultimatum iz uprave logora da Moša može da igra dalje za njih samo pod uslovom da "nemačkog fudbalera sme samo jednom da predribla"! Tirke, shodno svom temperamentu, pomagao je revolucinarne pokrete, pa se nezvanično pričalo da je za Komunističku partiju, jer je lako obezbeđivao "ausvajze", prenosio poverljiva dokumenta čak do Francuske, ali će i on kao i Moša ostati čovek fudbala do kraja života.
Posle Drugog velikog rata i Moša i Tirke su se u socijalističkoj Jugoslaviji posvetili trenerskom poslu, pa su bili i uspešni selektori državne reprezentacije.
Reći i još da pet godina nakon što su Moša i Tirke postali naši prvi profi igrači, znači tek od 1935. godine, i ostali fudbaleri BSK-a primaće mesečnu platu, što onda postaje praksa i u drugim klubovima, do dana današnjeg.
Nastaviće se...
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
