Pola veka od `Let it Be` albuma koji je trebalo da ponovo okupi Bitlse

Tačno pola veka prošlo je od objavljivanja dvanaestog i ujedno i poslednjeg albuma Bitlsa.

I 50 godina posle jedna od ključh tačaka rasprava kada je reč o Bitlsima -  jeste koji je bio poslednji album grupe: "Let it Be" ili "Abbey Road"? Ako jeste "Let it Be" poslednji album koji su Bitlsi izdali, nije i poslednji koji su snimili, jer je to upravo "Abbey Road".

Na samom kraju šezdesetih, Bitlsi nisu toliko bili bend koliko četiri samostalne superzvezde. Scenario White albuma, kada Džon, Pol, Džordž i Ringo rade odvojeno u studiju, pa publika na kraju dobije bukvalno četiri solo albuma po ceni jednog duplog LP-a, nije dolazio u obzir. Pol Makartni, koji je imao najviše entuzijazma (ili živaca) za ovo ponovno okupljanje, smatrao je da im je potrebna drugačija formula.

Isprva nazvan "Get Back", album je osmišljen tako da ponovo okupi muzičare kojima nije bilo baš najprijatnije da borave u istoj prostoriji, ali i da vrati bend njegovim korenima. Odlučili su se za uživo snimanje albuma, a čitav proces će beležiti i kamere, od čega će kasnije nastati dokumentarac. U tom trenutku je to delovalo kao najbolje rešenje, jer je Džon Lenon kasnije izjavio da je neko predložio da snimaju u rimskom Koloseumu pred publikom.

Ideja je bila da se vrate korenima, da ponovo budu grupa. Povratak rokenrolu, koji je sve samo ne perfektan. Ispostavilo se da je isprva genijalna zamisao da se pokaže kreativni put genija, padanje u muzičku ekstazu, rađanje numera od osnovnih rifova do kompletnih pesama, bila totalna katastrofa. Niko nije znao šta tačno treba da radi. Snimatelj i producent Glin Džons je bio tu, ali nije znao da li treba da producira ili je zadužen samo za tehniku. Producent Džordž Martin je takođe bio prisutan, ali kao da nije.

Kako je prošlo snimanje?

„Bez obzira na organizacioni haos, snimanje je bilo bolno. Znamo kako je provoditi vreme sa ljudima koji nam se ne dopadaju, a ako su nas rijaliti nečemu naučili to je da kamere u ovakvim situacijama nimalo ne olakšavaju stvar", napisao je Mark Ričardson za muzički sajt Pičfork.

„Vreme koje su Bitlsi proveli snimajući ovaj album opisano je kao izuzetno neprijatno", dodaje Ričardson. Džordž Harison je odustao, a ni ostalima se nije posebno nastavljalo sa projektom. Harison se vratio kada su rešili da iz studija prenesu opremu na krov Epl Korpsa i počaste ljude jednom svirkom. To će ujedno biti i njihov poslednji javni nastup.

Dva meseca kasnije predali su nekoliko sati snimljenog materijala Glinu Džonsu i rekli mu da proba da sklepa nešto od toga. Album koji je Bitlse zaista pomirio - u smislu da su uspeli da snimaju i funkcionišu normalno, a neki navode i da su u pojedinim trenucima čak i inspirisali jedni druge - bio je Abbey Road.

Krajem septembra 1969. godine, Abbey Road, album sa verovatno najčuvenijim omotom u istoriji muzike, našao se u prodavnicama. Iako su prve reakcije bile pomešane, mnogi će se vremenom složiti da je Abbey Road konačni trijumf Bitlsa, koji je zaokružio ne samo karijeru liverpulske četvorke, već i čitavu epohu.

„[Na ovom albumu] su se najviše približili njihovoj slobodnoj formi, spajajući raznovrsne intrigantne muzičke i lirske ideje u album koji predstavlja nešto mnogo više od pukog zbira tih ideja", napisao je Džon Mendelson za časopis Roling Stoun. Svet je tada dobio i najpoznatiji pešački prelaz, a Bitlsi su se zvanično razišli nekoliko meseci kasnije. Snimci sa Get Back projekta su isprva završili kod Glina Džonsa, ali su ih Džordž Harison i Džon Lenon kasnije odneli kod čuvenog producenta Fila Spektora koji je trebalo da pokuša da napravi album od čitavog tog haosa.

Što je Spektor uspeo, ali po koju cenu? Dodao je gudačke instrumente, hor i gomilu drugih detalja koji su ubili inicijalnu ideju sirovog, snimljenog na licu mesta, albuma. Album je dobio ime "Let it Be", a producent Džordž Martin nije bio nimalo zadovoljan finalnim rezultatom.

„Imam osećaj da ono što je Fil Spektor uradio nije bilo samo nekarakteristično, već i pogrešno", izjavio je Martin.

„Bio sam totalno razočaran".

Pa kako je došlo do albuma Let it Be?

Pol Makartni je objavio da napušta Bitlse istog dana kada je objavio i prvi solo album McCartney 17. aprila 1970. Ringo Star je nešto ranije svratio do Makartnija, kako bi ga zamolio da pomeri datum objavljivanja solo albuma kako bi Let it Be izašao pre toga, ali ga je ovaj navodno izbacio iz kuće.

Album je ugledao svetlost dana 8. maja.

„Osim naslovne numere, malo toga zvuči kao album Bitlsa", piše Mark Ričardson. „Snimljen bez duše, ostavljen da stoji sa strane dok se snimao bolji album, i konačno umiksovan na način kojim se ruše principi ovog benda", Let it Be je objavljen kada Bitlsi zvanično nisu postojali već nekoliko meseci. Naslovnu numeru izvodi Pol Makartni, koji je u intervju sa Džejmsom Kordenom otkrio da ga je pokojna majka inspirisala da je napiše. Makartnijeva majka Meri je umrla od raka kada je muzičar imao samo 14 godina.

On je intervjuu objasnio: „Imao sam jedan san šezdesetih i moja majka se pojavila u tom snu i ubeđivala me je rekavši: 'Biće okej. Samo pusti... (Just let it be)'". Čak iako je u pitanju najslabiji album liverpulske četvorke, svakako ga treba pustiti danas, čisto rođendanski. A Jutjub plejlista će vas već samostalno odvesti na neke od boljih pesama Bitlsa. Kao što je rekla Makartnijeva mama u snu… . Just let it be

(Izvor: BBC)

SKINI APLIKACIJU