Suštinskog pomirenja nema: Ko sve koči prevazilaženje problema između Srbije i Hrvatske?!

Saopštenje da će jedan Srbin, Boris Milošević, potpredsednik Vlade Andreja Plenkovića, prisustvovati obeležavanju godišnjice ’Oluje’ u Kninu naišlo je na oštre osude i kritike srpske javnosti, deo hrvatske javnosti takođe je burno reagovao dajući do znanja da prisusto Srbina na ovoj manifestaciji direkto upućuje na simbol okupacije.

Stav zvanične Hrvatske je da dolazak Miloševića u Knin, kao i poseta generala koji je učestvovao u Oluji Gruboru, na održavanju pomena srpskim žrtvama upućuje na početak međusobnog priznavanja žrtava.

Hrvatska smatra da ovim potezom u svet šalje poruku o uključivosti i otvorenosti hrvatskog naroda, spremnog da produži dalje.

Analitičari reakcije javnosti sa obe strane smatraju dokazom da problemi iz prošlosti još uvek nisu blizu okončanja i da će tako ostati sve dok se ne ustanovi jedna jedina istina.

-Mi u Srbiji vidimo Jasenovac, Bljesak i Oluju, a u Hrvatskoj Knin i ’balvan revoluciju’. Sve dok to traje nekog suštinskog pomirenja, po dubini, neće biti. Jako je teško da će neko uskoro pritisnuti reset- kaže novinar i analitičar Jakša Šćekić.

Operacija Oluja je vojna akcija kojom su za vreme rata u Hrvatskoj, početkom avgusta 1995, snage hrvatske vojske i policije uspostavile kontrolu nad zapadnim delom tadašnje Republike Srpske Krajine. U akciji je učestvovao i Peti korpus Armije BiH iz bihaćkog džepa, koji je tom prilikom uspostavio nadzor nad tadašnjom Autonomnom republikom Zapadnom Bosnom.

Hrvati ovu akciju danas slave kao oslobodilačku, dok za Srbiju ona znači progon 220.000 Srba sa svojih ognjišta, u kojem je život izgubilo 1.872 ljudi, od čega 65 odsto civila i 30 odsto žena, većina iznad 60 godina starosti.

Šćekić smatra da su istoričari ti koji bi trebali da odluče u ovom slučaju.

-Moramo konačno potisnuti političare iz ove priče. Na red treba da dođu istoričari sa obe strane, koji će utvrditi činjenice i napisati jednu novu istoriju u kojoj će biti samo istina. U tom svetlu potez Borisa Miloševića i njegov odlazak na obeležavanje Oluje tumačim kao potez budućnosti. Isto kao što će drugi potpredsednik hrvatske Vlade prisustvovati pomenu srpskim žrtvama u Gruborima- zaključio je Jakšić.

Sličnog mišljenja je i hrvatski analitičar Davor Đenero.

On kaže da je nemoguće slaviti Oluju a pri tom ne priznati koliko je taj događaj bio traumatičan za srpski narod.

-Srbi su u Oluji pretrpeli stravičan teror i bili su potpuno nezaštićeni od države, koja im je tu zaštitu morala pružiti. Danas, bez izražavanja pijeteta prema tim žrtvama nije moguće proslaviti ovaj datum. Ivo Josipović je svojevremeno pokušao redizajnirati protokol i uvesti pijetet prema srpskim žrtvama, ali to je tada izazvalo veliki otpor u hrvatskoj javnosti. Čak je i SDSS Milorada Pupovca tada bila protiv toga. Sada je vlada Andreja Plenkovića uspela da napravi korak dalje. Dolazak Miloševića na obeležavanje Oluje, kao i odlazak drugog potpredsednika, inače generala koji je učestvovao u Oluji, u Grubore, može se smatrati početkom međusobnog priznavanja žrtava- ocenjuje Đenero 

-Suštinski pomaka ima, ali neće se ništa konkretno desiti sve dok su na vlasti u Srbiji Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koji iz dana u dan podgrevaju sukobe pričama o hrvatskim špijunima u Srbiji, stalnim naoružavanjem i starom retorikom. Nisam bio neki veliki obožavatelj lika i dela Ive Josipovića, ali ono što su on i Boris Tadić radili po ovom pitanju u vreme svojih mandata bilo je sjajno- zaključio je hrvatski analitičar.

(Glas javnosti/Novas)

SKINI APLIKACIJU